Изопштен из Римокатоличке цркве фратар који је био духовни вођа међугорских видјелица

Херцеговачки фрањевци су накнадно наглашавали да није имао везе ни с настанком “међугорског феномена”, нити с наводним духовним вођством видјелаца

Међугорје (Фото: Čapljinski portal)

Томислав Влашић (78), бивши свештеник фрањевац и водитељ италијанске групе Краљице Мира, потпуно твоји по Марији к Исусу са сједиштем у Парми, изопштен је из Католичке цркве декретом Конгрегације за наук вјере који је упућен бискупу у Бреши монсињору Пиерантонију Тремолади, јавио је Медиасетов портал Тg.com24.

Веома се често наводи да је био духовни вођа међугорских видјелаца и видјелица, што је и сам истицао.

То је потврдила и Марија из Назарета поруком 28 вељаче 1982: “Захвалите много Томиславу који вас води тако добро, ако је вјеровати биљешкама видјелице Вицке Иванковић”, преноси Јутарњи.хр.

Тадашњи мостарско-дувањски бискуп Павао Жанић објавио 30. октобра 1984. године позицију у којој је фра Томислава Влашића, који се представљао као духовни водитељ видјелаца, назвао “мистификатором и харизматичним магом“.

Херцеговачки фрањевци су накнадно наглашавали да Томислав Влашић није имао везе ни с настанком “међугорског феномена”, нити с наводним духовним вођством видјелаца.

Влашић се (под истрагом због оптужбе редовнице да јој је направио дијете обећавајући да ће је оженити, па јој послије рекао да “буде као Марија”) 1987. иселио из Херцеговине у Парму и формирао скупину Краљице Мира, потпуно твоји по Марији к Исусу, што му је одобрила такођер лично Марија из Назарета, ако је било тада вјеровати видјелици Марији Павловић.

Међугорје (Фото: Индекс.хр)

Ипак је те исте године пармски бискуп Бенито Kочи забранио ту заједницу, али Влашић није послушао. Сљедеће године је Марија Павловић свједочила Светој Столици да јој Госпе ништа није рекла о тој групи. Влашић је 1992. приступио фрањевачкој провинцији у талијанскоме Абрузу.

Конгрегација за наук вјере Влашићу је 2008 интердиктом наредила да се повуче из заједнице Краљице Мира у неки фрањевачки самостан, јер је био под оптужбом да је “ширио лажну науку, манипулисао савјестима, исказивао сумњив мистицизам и гријешио.

Он је на властити захтјев, да избјегне изопштење “због јереси и шизме” захтијевао да буде сведен са свештеничкога на лаички статус, чему је удовољила Конгрегација за наук вјере одлуком коју је потврдио тадашњи папа Бенедикт XВИ.

У фебруару 2012. Влашић је објавио да су он и његова сарадница Стефаниа Катерина у Средишњој Језгри, групи од 49 бића која је Бог изабрао по свему Свемиру, да, у 7 група по 7, уреде Свемир у складу с Божјим планом.

У том склопу Влашић је, по својим ријечима, одређен евангелизирати друге планете. Тај Божји наум, у Влашићевој интерпретацији, није се свидио бискупу Тренулади.

Он је пријавио Влашића Конгрегацији за науку вјере, да проповиједа и индоктринира вјернике, иако му је одузет клерички статус. А Конгрегација га је избацила из Католичке цркве.

Опрема: Стање ствари

(Čapljinski portal/Слободна Херцеговина, 27. 11. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

3 replies

  1. Тамо нема ничега,да будем јаснији чак ни ватикан ово место није прогласио за свето лурд и фатима имају ту титулу ови не,тамо је једино што се десило био покољ Срба 1941 у Прибилобцима.

    25
  2. хе, хе.. Увек ту негде искрсне неко детенце.. Или дечкић.. Већ шта ко воли.. Шта ће.. Живи људи.. А вера, „танка“, „танка“, да тања не може бити.. Битно је само, да им је шеф „непогрешив“..

  3. Тамо негде седамдесет и пете-шесте (не сећам се баш тачно године), у пакету са „међугорским феноменом“ десио се, у селу Брадина, родним местом Анте Павелића, у то време настањен Србима сличан „феномен“ – глас овог зликовца у брдима подно планине Игман, у месту рођења! О томе је писало сарајевско „Ослобођење“, а вероватно и друге новине.
    Елем, о чему се радило?
    Једна група „очевидаца“ тврдила је да су чули глас поглавника на падинама Брадине, да је васкрао као и св.Госпа у Међугорју. Међутим, полиција из Коњица је, истражујући случај, открила превару. Проблем за „очевидце“, организаторе, био је у лоше изведеној инсталацији, „повезивању“ поглавника са микрофонима па је „случај“ рутински решен, а читава акција је убрзо пала у заборав, као глупост локалних „штовалаца“ лика и дела „узоритог“ поглавника,
    Да је замишљени пројекат прошао, данас би Брадина била место ходочашћа као Међугорје.

    У задњем грађанско-верском рату житељи Брадине – Срби, доживели су брутално чишћење од стране комшија Бошњака и уз помоћ припадника ХОС-а из Сплита. Већи дио њих је, oko 200 цивила, одведен у логоре (Челебић и Мусале), око 38 цивила је убијено, жене силоване, црква и српска домаћинства спаљена и опљачкана.

Оставите коментар