Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана
Јама Капавица (Фото: Слободна Херцеговина)
Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Ржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље.
У то вријеме биле су у току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм:
“…Од 1974. године родбина жртава је почела да организовано, на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме, пролазећи притом кроз усташка села. Ипак, од 1947. до1990. године, није било дозвољавано свештеницима да на јамама служе парастосе. Пребиловчани су 6. август, датум страдања нејачи у Шурманачкој јами, почели да поштују као празник. У пољу тога дана не би радили ништа, а запослени су узимали слободан дан.
Када је, пред неизбежним сломом, титоистичка власт ослабила, Пребиловчани су у октобру 1990. године поднели захтев за отварање Шурманачке јаме и покренули акцију за изградњу спомен-цркве у селу у чијој би се крипти сахраниле кости жртава. Придружила су им се ускоро и друга села, захтевајући да се отворе и остале јаме и да се све жртве сахране у Пребиловцима.
Храм у Пребиловцима (Фото: НСПМ)
У правом устанку, спонтаном и ненасилном, уз изузетно добру организованост и пожртвовање, крајем 1990. и почетком 1991. године, отворене су јаме: Голубинка и јама у Бениној огради, обе у Шурманцима, Бивоље брдо, Кукауша доња и горња, Хаџибегов бунар и Градина, обе у Хутову, Голубинка у Прењу, Јасоч, Голубинка на Поплату, Голубинка и Рудине у Прењу, Звекалица у Опличићима и Видоња.
Јама Гавраница није била бетонирана, а кости жртава су неколико година раније извађене и сахрањене у Горњем Храсну. Остале су неотворене јама Барев до код Шћепан Крста, Бодирогина јама у Поплату, јама Губавица и више јама у западној Херцеговини: Хумац, Међугорје, Витаљина, Служањ, Церно…
Манастир Житомислић (Фото: Википедија)
Мошти монаха и искушеника, пренете су из Видоње у манастир Житомислић, где су у фебруару 1991. године свечано сахрањене. Извађене кости усташких жртава из других отворених јама, су опране и пренете у Пребиловце, где су уз даноноћно дежурство, боравиле у згради Дома културе више од 8 месеци. За то време изграђени су темељи Спомен-цркве посвећене Сабору српских светитеља и пребиловачких мученика са криптом и великим мермерним ћивотом у њој.
Ту су свечано пренете и положене 4. августа 1991. године на 50- годишњицу страдања…”
Миленко Јахура: Преглед страдања Срба Доње Херцеговине у Геноциду Независне Државе Хрватске 1941 – 45. године (објављено у Зборнику Међународне конференције о Јасеновцу 2014. год)
Опрема: Стање ствари
(Слободна Херцеговина, 25. 11. 2020)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар