Александар Апостоловски: Друже Орвеле, свуци се!

Чак и ако лежите у боксу ковид болнице, неко ће вас посматрати. Да ли су то надзорне камере или мобилни телефони у руци зависника друштвених мрежа, свеједно је

Александар Апостоловски (Извор: Политика)

Млада жена са обостраном упалом плућа, пресвлачи се у свом боксу. Свакако је престрашена, у тескобној атмосфери Арене, издељене боксовима. У сваком од њих лежи пацијент оболео од короне. Можда јој се тог тренутка чинило да је најусамљенија особа на свету, сама са собом и својим зебњама. Привремена ковид болница у спортској дворани где су игране велике утакмице и одржавани спектакуларни концерти, чини се најмање пожељним местом за боравак. У том клаустрофобичном одељку, има илузију да је потпуно одвојена од спољашњег света, оног који би дао све да не заврши тамо где се налази она. У том тренутку неко је у луциферском заносу снима и качи видео и фотографије на друштвене мреже.

Потом су у истрагу кренули таблоиди, па су, делимично јој скривајући лице, заправо открили њен идентитет. Како у Арени постоје сигурносне камере, а остали пацијенти и медицинско особље имају мобилне телефоне са знатно бољом резолуцијом, остала је недоумица ко је снимак пустио кроз виртуелну магистралу и доказао да човек, у овом случају жена, немају право на приватност чак и у случају личне агоније. Замишљам какав је то створ, као производ еволуције, ако је Дарвин у праву, који је могао да воајерски прецизно сними тренутак њене интиме и изложи га јавности, на шопинг молу тајно снимљених секвенци туђих живота, када ни смрт није тако далеко. Снимци се излажу као ајвар на полицама, као производи на акцијама, у паралелном свету друштвених мрежа који је преотео стварност!

Фото: Снимак екрана

Таква нова реалност подразумева да сте под сталним надзором не само камера који надзиру саобраћај у градовима, са софтверима за препознавање регистарских таблица и лица већ и уређаја које постављају компаније, продавнице, бензинске пумпе, кућни савети, а уколико појединци желе да се баве снимањем у кућној радиности, лако ће на тржишту купити софистициране камере које ће подметнути жртви у његов стан или на радно место. Кога мрзи да буде непрскани шпијун, сниматељ туђих живота из различитих побуда, ионако има мобилни који ће ускоро мислити уместо нас. Нећете, дакле, издавати команде свом паметном телефону већ ће то он чинити у ваше име. Мете ће бирати по сопственом избору. Потом ће нам објаснити да је то за наше и опште добро. Послушаћемо га, јер ће нас убедити да је паметнији. Врхунац таквог мозгања биће вештачка интелигенција која ће нам појаснити како је софтверска револуција победила Дарвина, те ћемо зажалити што нисмо од оних паметнијих који су остали на лијанама.

Друже Орвеле, свуци се. Ионако си предвидео свет масовног надзора, где је свака тачка на Земљи покривена великим очима. Ако то нису камере, онда су сателити, зенице из свемира које буље у било који метар квадратни, по избору.

Наравно да су државе од памтивека надзирале своје грађане правдајући се интересима националне безбедности, али је у стара времена такозвани људски фактор био кључан. Нушићев срески шпијун Алекса Жунић, а има их подоста сличних у класичној литератури који, како време одмиче, попримају обрисе симпатичних персона, јер нису фолирали да турају нос у туђе животе због заштите људских права, демократије, универзалних вредности и томе слично, као и читава мрежа њима сличних сарадника, нису могли да покрију својим очима сваки педаљ земље. Тако је било простора за какву-такву приватност, па макар човек морао да се склони на поља и ливаде.

Али, од 11. септембра и терористичког напада на Америку, систем државног надзора је постао свеприсутан, о чему је писао добитник Пулицерове награде Глен Гринвалд у књизи „Без скровишта”, као сведочанству о открићима Едварда Сноудена. Шта смо сазнали? Да се од великих очију и ушију не може побећи. Ни у тоалет, ни на њиву! Пошаљете ли мејл, завршиће на адреси примаоца и још понекој. Постављање камера по Београду, у сарадњи са кинеском компанијом „Хуавеј”, изазвао је праву геополитичку ујдурму, јер свака велика сила жели да постави своје очи на раскрсницама, снима и архивира наша лица.

Едвард Сноуден: Стање надзора које поставимо сада надживеће корона вирус

Али чак и када се владе ваде да то чине због борбе против тероризма и криминала, а и безбедност саобраћаја је битна, зар не – грађани морају да буду сигурни да њихови снимци неће бити злоупотребљени. Па макар шврљали по буџацима. Тада ће ионако надрљати од својих жена ако их ухвате, па их неће спасити све тајне службе овог света. Тражиће азил у Гвантанаму. Да ли је то мучилиште још отворено? Показаће сателитски снимци.

Дакле, чак и ако сте невини као Снежана која је преспавала поред седам патуљака, чак и ако лежите у боксу ковид болнице, неко ће вас посматрати. Да ли су то надзорне камере или мобилни телефони у руци зависника друштвених мрежа који су погубили све моралне компасе и придружили се светини која бивствовањем у паралелном свету бесмислених кликова, онанише андроидима, уз укључену вибрацију, свеједно је. Уз то се још понеки од њих називају друштвеним активистима.

Од државног видео-надзора, до инокосних шпијуна и уврнутих папараца са смартфонима, у пакту са друштвеним мрежама чији корисници разголићују сами себе, ваљда да обавештајци имају по који слободан дан, створен је ријалити свет баналности. Ко не буљи у мобилне, може у телевизор. На екрану се смењују Сантана и Наида, као јунаци телевизијских формата, заточени у вилама. За велики новац пристају да пливају у талогу и знају да су камере 24 часа уперене у њих. Што су скараднији, дуже ће остати. Не желе напоље, јер се на слободи осећају заробљени.

Шта су нам Рокфелери поручили пре короне: Lock step сценарио (2010)

Неко сличан њима, нови човек новог доба, снимио је обнажену жену у боксу ковид болнице. Ко те пита за приватност кад је се сви добровољно одричу.

Камера ради, пази, снима се!

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Sve je i uvek, na kraju, greh vlasti.
    Da je vlast htela – kao što je trebalo – da pronađe voajera, mogla je!
    Da je vlast htela – kao što je trebalo – da ga primerno kazni, mogla je!
    Da je vlast htela i učinila sve to – kao što je trebalo – sve bi izgledalo drukčije.
    Da je vlast takva kako bi trebalo …

Оставите коментар