У сукобу два председничка кандидата јасно се оцртавају две визије политике и света. Чини се да амерички председнички избори одавно нису имали толику важност као сада
Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)
За десетак дана у Сједињеним Америчким Државама одржавају се председнички и парламентарни избори. У атмосфери дубоких подела и нарасле мржње, резултат пре свега председничких избора неће одредити само судбину ове опадајуће империје, већ и великог дела земљине кугле. Чини се да амерички председнички избори одавно нису имали толику важност као сада.
Супротно свим деценијским наклапањима о томе како идеологије нису важне, у сукобу два председничка кандидата јасно се оцртавају две визије политике и света, вредносне и идеолошке. Трамп је најпре вероватно први председник од Хувера који није водио рат или „мировну интервенцију”. Он је потпуно обновио политику америчког изолационизма, у којој се они пре свега баве сопственим проблемима и сопственим двориштем. Наравно, чињеница да Трамп за ове четири године заиста није успео да овлада великим деловима своје администрације (од Стејт департмента, до безбедносних служби), одговорна је за то што ови делови настављају да раде по својим ранијим плановима и инструкцијама. На недавном предавању у Београду Џим Џатрас је објаснио да је Трампово учестало твитовање управо резултат ове немоћи, у којој се обраћа бази да опише шта би нпр. државни тужилац требало да уради, уместо да обезбеди извршну хијерархију наредби.
Но, упркос томе, имао је довољно моћи да заустави ратове. С друге стране, Демократска странка је јасно интервенционистичка и нимало не треба сумњати да би у случају Бајденове победе комплетна америчка машинерија силе поново била активирана – од Блиског истока, преко заокруживања Русије, до „довођења у ред” Латинске Америке.
Друга основна подела је визија будућности САД. Трамп јасно покушава да одбрани Америку очева оснивача, енглеског језика, уставне демократије и Хамилтонове индустријализације, укратко – Америку коју је правио бели човек. Бајден представља оне који већ дуго спроводе револуцију и планско прекомпоновање америчког идентитета, на шта је указао још Хантингтон својом последњом књигом. То је визија у којој се мањинска права свих врста подижу против беле већине с намером да се Америка у име финансијског капитала и корпорација преобликује у атомизовано мултикултурно друштво потрошача и корисника социјалне помоћи, зависних од државе. Демократе имају јасан рачун. Све мањинске заједнице, укључујући и побожне Латиносе, гласају за њих јер систематски промовишу имиграцију и мањине на штету домаћег становништва. Што је већа имиграција, то су веће њихове шансе за власт, па нпр. демографске процене говоре да ће ово бити последњи избори у Тексасу које ће Републиканци моћи да добију.
У исто време ова визија заправо ствара дубоко подељено америчко друштво, по моделу који постоји у затворима. Тамо је подела дубоко расна и појединац не може да преживи ако није потчињен најрадикалнијим струјама унутар своје расне заједнице. Овакав радикализам код црнаца подржавају и подстичу највеће корпорације, које су главни финансијери покрета „Црни животи су важни”.
Доналд Трамп и Џозеф Бајден током друге дебате, 22. 10. 2020. (Фото: Патрик Семански/АП)
Осим стандардних подела у вези с абортусом и другим амандманом, кандидати се јасно разликују и кад је реч о низу других вредносних питања, о односу према глобализацији, трговинским споразумима, Европи, НАТО-у, Кини, Русији, Соросу итд. За ове четири године Трамп је, упркос трапавостима, бројним изменама у свом тиму и неуспесима да спроведе своју политику, доста урадио да скрене матицу дотадашње политике. Ако остане на власти, сва је прилика да би у наредне четири године с измењеним саставом Врховног суда још дубље уронио у редефинисање правца којим се Америка кретала скоро пола века. Друга страна је свесна шта би то значило, па је мобилисала невероватне финансијске, медијске, поп-културне и уличне ресурсе.
Овако велики улози, хомогенизација, нарасла мржња, најаве с обе стране да сумњају у могућност да се избори покраду и да стога неће одмах признати евентуалну победу противника, уз убрзано наоружавање становништва, стварају атмосферу страха и забринутости. Америка почиње да личи на оне државе у које је деценијама извозила такозване обојене револуције, које обележавају дубоке поделе, неверовање институцијама и спремност чак и на грађански рат.
Бела кућа (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Стефани Рејнолдс)
Корона, економска криза и улични протести учинили су своје, па десетак дана пред изборе Бајден и даље бележи знатну предност у укупном бирачком телу. Но, Трампове присталице указују на то да је ова предност изражена у државама које су ионако продемократске, али да се, као и 2016, смањује у кључним државама попут Мичигена, Пенсилваније, Висконсина или Флориде, које ће заправо одлучити победника.
Упркос свему, надамо се да ће се демократски процес очувати и да ће Американци релативно брзо знати ко им је нови председник.
Научни саветник, Институт за европске студије
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар