Јуроњуз: У Шведској нема „замора ковидом“

„Замор ковидом“, за који државе-чланице ЕУ кажу да је приметан међу њиховим грађанима, представља проблем јер резултира смањењем подршке јавности

Ресторан у Шведској (Фото: Андрес Виклунд/Ројтерс)

Европљани месецима живе уз строге мере против ковида 19 које им свакодневно ускраћују слободе, а они постају све уморнији од вируса корона и свега што он укључује, саопштила је Светска здравствена организација (СЗО).

„Замор ковидом“, за који државе-чланице ЕУ кажу да је приметан међу њиховим грађанима, представља проблем јер резултира смањењем подршке јавности за стратегије борбе против ковида 19, наводи СЗО, пренео је Јуроњуз. То представља озбиљну опасност по напоре за контролу ширења вируса.

Међутим, Шведска има другачији приступ пандемији од остатка света, па и од остатка Европе.

Тако на пример, када су Француска и Италија увеле строге карантине, пошто се вирус раширио у марту, Влада у Шведској није следила њихов пример.

Вртићи, основне школе, продавнице и ресторани су у Шведској и даље радили, а медијима су кружиле фотографије Швеђана како седе и друже се по кафићима и вежбају по теретанама.

Поједини су Шведску сматрали примером земље која игра на карту „колективног имунитета“ када велики део заједнице развије имунитет на болест, чиме ширење инфекције са особе на особу постаје мало вероватно у борби против пандемије вируса корона, иако је шведски амбасадор, пише Јуроњуз, недавно негирао да је то била стратегија његове земље.

Приступ Шведске који је био предмет жучних дебата такође је поделио научну и медицинску заједницу у земљи.

Група од 50 научника и више од сто других чланова заједнице је сазвала Научни форум ковид 19, те је затражила увођење строжих мера, тврдећи да је због актуелне стратегије умрло превише људи.

Фото: Андрес Кудацки/АП

Према подацима Европског центра за спречавање и контролу болести (ЕЦДП), Шведска стопом смртности по глави становника може да парира Сједињеним Државама.

Она је на четрнаестом месту у свету по броју смртних случајева на 100.000 становника (не рачунајући мајушне Андору и Сан Марино), при чему су од европских земаља на вишим позицијама на листи само Италија, Уједињено Краљевство, Шпанија и Белгија.

А када се говори о најугроженијима, од вируса корона је умрло око седам одсто од 14.000 штићеника старачких домова у Стокхолму.

Иако су многе јавне установе и трговински објекти и даље радили, шведска влада је ипак увела неке мере у марту на почетку кризе изазване вирусом корона у Европи. Власти су ограничиле дозвољени број људи на окупљањима на 50 и забраниле су посете старачким домовима.

Анкете и подаци с мобилних телефона указују да је велики број Швеђана добровољно одлучио да остане код куће.

Анамариа Сегестен, виши предавач на европским студијама на Универзитету Лунд, сматра да је шведска „култура усклађености“ један од разлога због којег не сматра да је строги карантин прикладан за њену земљу.

Она је за Јуроњуз, такође, рекла да људи „имају поверења у Владу“ која се, према њеном мишљењу, одлучила за остварење циља који захтева време и стрпљење тако што није увела потпуни карантин у земљи.

„Чинило се разумно, људи су мислили ‘могу ја то’. Надлежни у здравству су хтели да добију прихватање ‘нове нормале’ ублажавањем рестрикција и у томе су успели“, рекла је Сегестен.

Међутим, не сматра да сви Швеђани стриктно поштују мере, навевши као пример студенте који поштују правила у кампусима у универзитетским градовима, али не и изван њих.

С њом се слаже Ханс Линдберг, 72-годишњи архитекта из Маријестада, који је рекао да се млади старости између 20 и 26 година у Стокхолму, нарочито студенти, „не оптерећују“ ковидом 19 и не поштују мере социјалног дистанцирања. Међутим, додаје, већина људи добровољно поштује правило социјалне дистанце и каже:

„Верујемо у оно што нам говоре власти и верујемо у рестрикције које уводе.“

Линдберг не мисли да је међу становништвом дошло до замора пандемијом и сматра да би сада, када је лето завршено, његови Швеђани „лако поново поштовали рестрикције“.

С друге стране, грађани Француске су пролетос широм земље били два месеца у карантину, те су у једном периоду могли да излазе напоље на један сат дневно у пречнику од једног километра око куће, а за кршење мере су биле одређене новчане казне.

Француска сада због другог таласа пандемије поново пооштрава мере, те је полицијски час уведен у Паризу и у још неколико великих градова. Међутим, стиче се утисак да међу становницима није наступио „замор од ковида 19“.

Ники Лорсери, која ради у цвећари у Лиону, каже да није приметила ништа слично међу својом клијентелом.

„Што дуже пандемија траје, већа је вероватноћа да ће људи поштовати правила. Свима нам је доста ковида, али немамо избора. Видимо да око нас оболева све више људи, па смо опрезни“, рекла је за Јуроњуз.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Данас, 21. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар