Радован Дамјановић: Грађење споменика на Авали – минирање једне историје

Вера заточника Новог светског поретка у симболе и магију, попут свих лажних религија тражила је некрофилну и крвну жртву – у нашем случају проистекле из поништења историје 

Радован Дамјановић (Фото: Српски став)

Прича о војнику

Године 1915, друге године Великог рата, Немци су пробили линије наше одбране на северу, и српска војска полази на дуго повлачење под борбом, ка југу. Годину дана пре тога Србија је два пута уз велике жртве, у лето и на јесен, сузбила и победила аустроугарске армије на западној граници. Видећи да Аустроугарска не може сама да савлада Србију, придружиле су јој се са севера Немачка а са истока бугарске армије. Тако је на јесен 1915. уследио општи напад на Србију.

Под притиском десет пута бројнијег и изванредно наоружаног непријатеља почиње епско повлачење српске војске.

Ту, на падинама Авале, Немци су сахранили једног нашег војника кога је на његовом осматрачком положају убила граната ишчупавши му срце. Гроб није био довољно укопан, већ су га једноставно затрпали на месту где је погинуо, поставивши дрвени крст са натписом

„Овде лежи непознати српски војник“

После рата, 1921. године, овај гроб је отворен да би се установило о коме се заиста ради и да ли је то уопште тело нашег војника. Комисија састављена за ту прилику је то и потврдила. Ту је лежао пали борац, а као узглавље Немци су му подметнули артиљеријску чауру тешку десет килограма. Делови војне опреме били су још сачувани: опасач, упртач, пушчана муниција, цокуле, и мали новчаник са три стара дводинарца Краља Петра. На основу тога је установљено да се ради о српском војнику, али… Веома мала лобања и костур средње величине, указивали су да је у питању дечак – ратник. То је потврђивало и одсуство ратничке значке с именом и ознаком јединице, јер се зна да су дечаци-војници остали без значке!

Био је то дакле дечак, погинуо бранећи одступање наше војске. Његова младост објашњава и витешки потез Немаца, који сахрањују непријатеља вероватно затечени сазнањем да ратују и против деце!

Народ авалског краја подигао је тако нови споменик између два авалска врха, у подножју Жрнова, и ту поново сахранио овог дечака.

Мода подизања споменика „Незнаним јунацима“ брзо се између два светска рата ширила Европом, нарочито код сила победница. Тако је стигла и у нову државу, насталу из Србије – велику Југославију.

Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића

Тек подигнути камени споменик палим јунацима, одједном је изгледао недовољно репрезентативан, и недостојан величине државе. Али и жртава, поднетих за њено стварање. Мисао о потреби за великим спомеником током наредне деценије потпуно је обузела Краља и њему блиске људе, и он доноси одлуку да се прихвати идеја – нацрт Хрвата Ивана Мештровића о маузолеју на врху Авале. Приступило се изради пројекта споменика без имало обзира што се на истом том врху налази тврђава – град Жрнов.

Обезбеђивање празног платоа за Мештровићево ремек дело

План луксузног споменика је нацртан као да се ради о потпуно голом врху планине, те је донета одлука о рушењу тврђаве. И стари споменик са просторним крстом морао је да буде срушен, јер се нашао у подножју замишљеног монументалног степеништа и кварио „амбијенталну целину“ – као и општи утисак грандиозности. Тачно на његовом месту, на Мештровићевом цртежу налазила се рондела – кружна зараван, гувно или гумно. Иако се радило о пажљиво скриваној намери рушења Жрнова и споменика, ипак је та вест брзо постала тема сезоне у српској културној јавности. Када су људи најзад схватили да није реч ни о каквој шали, покренута је широка акција демонстрација против пројекта. Писане су петиције и сакупљани потписи. Али, витешки југословенски Краљ Ујединитељ остаје глув.

Споменик палим јунацима срушен је релативно лако и брзо. Његове крхотине пребачене су до цркве у Белом Потоку, селу испод Авале. У жељи да се максимално убрза изградња маузолеја, решено је и да се тврђава сруши експлозивом. Рушење су обавили минери инжињеријске чете југословенске војске 18. и 19. априла 1934. године, у три серије експлозија. Ова необична „археолошка“ метода открила је, пре последњег минирања, слој из римског периода. Ту је између осталог нађена и цистерна са пијаћом водом као и пећ за печење хлеба. Архитекта Ђурђе Бошковић успео је да скицира, измери и опише тврђаву колико је могао, између експлозија.

Добро је напоменути да је његов рад чекао пуних осам година да буде објављен у стручној археолошкој публикацији, што најречитије говори о обиму цензуре. Тек 1942. године, кад више није постојала Краљевина Југославија, а Србија била под директном немачком окупацијом, Бошковићев рад се појавио у Старинару. Кад се после треће серије минирања коначно указала гола бела стена врха Авале, велики дворски уметник и Краљев брат-масон Мештровић је најзад добио своје бело платно, по коме да ствара. Његов нацрт приказан публици као оригинално дело, својом спољашњошћу представља заправо копију гробнице персијског цара Кира. Изнутра, доминира потпуни еклектизам, оличен каријатидама безизражајних погледа, са лицима која, уместо чврстине, изражавају само тупост. Тих осам стубова заогрнутих народном ношњом требало је да представља осам различитих крајева Југославије – државе које данас више нема, и која се распала управо на толико делова!

У ту грађевину узидано је четири хиљаде кубика обрађеног камена, који је железницом довожен из Приморске бановине. Комплекс је завршен 1937. у септембру а откривен на највећи српски празник, Видовдан 1938. године. Краљ Александар то није дочекао. Само неколико месеци од почетка градње убијен је у Марсеју, октобра 1934. године. Полагање камена темељца и читава представа том приликом указују да се ту радило и о некаквом слободнозидарском ритуалу.

Случајнепаралеле и поређења

Идеја о рушењу српских историјских споменика да би се зидали Мештровићеви пројекти надживела је Краљевину Југославију и прешла у Титову квази-комунистичку и псеудонародну државу. Тако је и нови диктатор ударио свој печат деструкције на наше културно наслеђе, наредивши да се сруши Његошева капела на Ловћену и на њеном месту – већ погађате – подигне „лепша, боља и новија“ грађевина, посвећена Његошу таман колико и авалски споменик палом српском дечаку. Питање зашто на том терену препуном брда, Мештровићев псеудоегипатски псеудохрам није подигнут на неком од „празних“ планинских врхова нико није ни поставио, камоли на њега одговорио. Изгледа да Авала, чији су сви слојеви сећања осим мештровићевског и александровског морали бити срубљени, те исконски Калемегдан – срце града вероватно старијег и од Јерихона (после подизања Мештровићевог споменика „Победнику“ Срби више никад нису победили) – и Ловћен, у коме су Срби са катуна Црне Горе видели свету планину – три акупунктурне тачке српских земаља – једноставно нису смеле остати непокривене. Вера заточника Новог светског поретка (Novus ordo seclorum с америчких новчаница) у симболе и магију, попут свих лажних религија тражила је некрофилну и крвну жртву – у нашем случају, и једну и другу проистекле из поништења историје као дела више промисли у коме људи, па и краљеви, жреци или велики мештри, само суделују.

Радован Дамјановић (Београд, 1957), дипломирао Историју на Филозофском факултету у Београду. Деценијама се бави табу темама српске историје и палеолингвистике. Аутор Српско-српског речника издатог у више издања, емисије Српско-српски речник на београдској телевизији Арт, и монографије Жрнов, српски Авалон.

Опрема: Стање ствари

(Српски лист)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , ,

31 replies

  1. Господе Исусе Христе Сине Бога Живога ради молитава Пречисте Матере Твоје Марије Богомајке чије рождество данас прослављамо услиши глас многогрешног и многострадалног Србља твог – ослободи нам Ловћен и Авалу, даруј крепост и мужевност рукама нашим убогим да извајају и сажижду Капелу Свету на Ловћену и Крст Часни и Богородични храм на Авали, Тебе ради Господе… На славу и благодарење, поклоњење и хвалу вазда Теби Свеблаги !

    41
    3
  2. Zoran
    Ali moramo prvo mi da ustanemo da bismo zasluzili Boziju pomoc….jednostavno moramo….

    31
  3. @Nani

    Да устанемо – на камен молитвени најпрво да станемо.
    Камен на камену да наградимо
    Покајањем да клешемо и сузом да везујемо.
    Да усправни онда, у зид узидани,
    Метанојом куполу спуштимо. На куполу Крст да воздигнемо,
    У радости и бестрашћу,
    Мучеништвом и подвигом…

    Колико ко уме и може, тек је Милом Богу приступачно…

    31
    2
  4. Брозови комунисти могу да буду мирни, годинама су блатили Витешког Краља али не морају више да се „муче“, тај посао фанатично настављају српске „патриоте“.
    Невероватна је та мржња према врховном команданту српске војске у 1. св. рату, изречена гомилом неистина, полуистина, инсинуација…
    Рецимо у овом тексту нисмо сазнали основну ствар: ко је подигао град Жрнов (Срби сигурно нису) и зашто је требало сачувати ту ружну гомилу камења.
    А тврдња да је за време окупације астала некаква слобода штампе већ спада у домен безобразлука.
    И тако би могло да се иде од једне тврдње до друге…
    Или повезивање Споменика Незнаном јунаку на Авали са Брозовим маузолејом на Ловћену где се инсинуира да су радили исто, јер је у оба случаја аутор исти. Само је прећутано да је Краљ Александар претходно на Ловћену обновио Његошеву капелу коју су прво срушили Аустријанци а потом и њихов каплар Броз….

    14
    37
  5. Мислим да нико није градио споменике као подсетнике пожртвованости и страдања српског народа у одбрани отаџбине као онај у чију је одбрану стао једино Миодраг. Од кога је Миодраг добио оволико негативних реакција на свој коментар? Свако добро Миодраже!

    9
    19
  6. Бар ми у Србији имамо ружно искуство када погледамо врх Авале. Сулудом одлуком једног неразумника порушен је Жрнов да би био постављен рогобатни споменик који ништа не значи, само подсећа на краља који је уништи Србију зарад своје сулуде идеје о Југославији.

    21
    3
  7. Није имало смисла градити споменик у облику саркофага – мртвачког
    сандука/гробнице!
    Мртвачки сандук чији су стубови кипови/каријатиде/ жене/девојке народа
    Краљевине Југославије – сугерише и призива смрт те државе, што се
    догодило и обистинило.
    Споменик Незнаном Србском Војнику подигкли су Немци у облику крста,
    чији се делови и данас чувају у порти цркве у Белом Потоку, а нови
    споменик који је подигао Краљ Александар је подигнут у част
    – “Незнаног јунака“?!
    Незнани Србски војник је поново “убијен“, рушењем старог споменика,
    и изостављањем имена народа из којег потиче тај “незани јунак“.
    СРБин, СРБство је жртвовано зарад југословенства?!
    Споменик никако није требало да буде саркофаг, већ спомен
    црквица-капела, попут црквице-капеле на Ловћену.
    Стари споменик Србском Незнаном јунаку је требало само уградити
    у нови споменик, облика црквице-капеле /никако – саркофага/, са
    пуним именом и презименом првобитног споменика – НЕЗНАМОМ/НЕПОЗНАТОМ
    СРБСКОМ ВОЈНИКУ!
    Ко је наредио преименовање тог споменика?
    Врховни Командант тог несретног НЕПОЗАНТОГ/НЕЗНАНОГ
    СРБСКОГ ВОЈНИКА!

    20
    3
  8. Стицајем околности познајем човека лично и ради се о обичном лакрдијашу, који пише књиге о Србима народу најстаријем, што је данас врло лукративно и популарно штиво, и нажалост многи који и сами не верују у то сматрају да то некако подиже пољуљано самопоуздање народа.. Занимљивији је од Деретића, али такво деловање превасходно чини штету самим Србима, јер наша права историја је довољно богата, да не морамо да присвајамо Етрурце, Трибале, Античке Македонце, и изазивамо подсмех.и сумњу и у оно што је стварно наша историја. Поготову овај портал би требало да се клони тога јер претендује на озбиљност.

    Што се тиче Мештровића, то су споменици једног времена. Он је био дворски скулптор Kарађорђевића, који је прошао фазе од Србофила (пројектовао је и видовдански храм за Kосово поље), интегралног Југословена, федералисте до хрватског националисте. И поред свих критика на еститику и оригиналност његових споменика, ипак су далеко изнад просека за домаће прилике, и постали су симболи овог града. Е сада што се југословенска идеја неславно завршила, то не значи да треба да избришемо век историје и све што је опстало из тог времена. Такође је истина да је краљ Александар планирао маузолеј на Ловћену, али због недостатка новца је обновио капелицу, са идејом да се он касније сазида. Морају се ставити ствари у контекст времена. Не можемо гледати све са накнадним знањем.

    12
    21
  9. Само једно појашњење за Бранислава: тачно је да је Краљ Александар планирао маузолеј на Ловћену али није одустао због недостатка новца него због аргумената које му је изнео Николај Велимировић у корист обнове Његошеве капеле.
    Пре неколико година била је у Етнографском музеју изложба разних решења (између осталих и Мештровићево) у ситуацији када је капела била срушена и када се размишљало шта да се предузме. Краљ Александар је у тој ситуацији, уважавајући мишљење Цркве, подржао решење Краснова базирано на оригиналној оригиналној Његошевој капели.

    10
    1
  10. Александар Први Карађорђевић је био регент престолонаследник Краљевине Србије, регент престолонаследник и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и краљ Југославије. Познат је и као Витешки краљ Александар Први Ујединитељ. Рођен је 16. децембра 1888. године у Цетињу. Крстио га је изасланик руског императора Николаја Другог Александровича који му је био кум.Убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу приликом званичне посјете Француској, итд…слава његовом величанству…

    Блаћење блажено почившег монарха, краља Алесандра Другог Карађорђевића траје у континуитету 75 година. Пројекат квази-националиста, комуниста-преобраћеника, огледа се првенствено у покушају да се кроз Александрову припадност масонском покрету и његово наводно антисрпско деловање и понашање, од њега направи идеолог и пројектант српског суноврата. Сходно наведеном, Брозово појављивање на историјској сцени само је логичан наставак Александрове „тираније“, како нам то „упућени у тајне“ представљају. Један од највећих српских владара и европских државника, што краљ Александар заиста јесте, заслужује истинско поштовање а будуће генерације Срба много пажљивије и систематичније истраживање и аналлизу његовог живота и владавине….

    Поздрав за „стање свари“ и коментаторе

    9
    16
  11. @ Петар Пантелић
    Од кога је Миодраг добио оволико негативних реакција на свој коментар?
    ++++
    Нисам морао да се јављам, али, ја сам један од тих.
    А разлог ? има их много. Кад год се помене тај „ витешки краљ „ сетим се његових (не) дела.
    Сетим се, зашто има предлога из народа да се 1 децембар 1918 године обележева као дан када је србском народу ископана гробница од тог „ витеза „.
    Сетим се, да је то онај што је хрватима, припадницима аустроугарске војске опростио 50.000 побијене србске нејачи у Јадарском, Мачванском, Колубарском срезу…………. , и да им је опростио ратну одштету од 12 милијарди француских франака у злату.
    Када је на Мировној конференцији у Паризу 1919 г. Комисија за утврђивање ратних злочина и откривања оних који су починили злочине током Првог светског рата у државама које су у њему учествовале, тражила од свих тих земаља , учесница рата, да доставе број извршених злочина и извршилаца злочина на њеној територији током Првог светског рата, мала Белгија пријавила је 300 (ТРИСТА) злочина и 300 (ТРИСТА) извршилаца злочина, а Србија тог „ витеза „ пријавила је САМО 4 ЗЛОЧИНА (ЧЕТИРИ) и 4 (ЧЕТИРИ ) ЗЛОЧИНЦА, који су починили та 4 (ЧЕТИРИ) злочина на њеној територији током целог Првог светског рата.
    И то му је било мало, па су после краја рата у нову југословенску војску примани сви непријатељи Србије, генерали аустро-угарске војске, попут злогласног гувернера Србије – Хрвата Салиса Севиса, који је Београду 1915. јавно упозоравао да „ Аустро-Угарска има довољно вјешала за цијелу Србију! “ Србождер Славко Кватерник доживио је част да га тај исти „ витез „ 1918. одликује орденом Белог орла. Исти они зликовци хрвати припадници ткз. „ вражје дивизије „ за које се памти : „ Забиљежено је у селу Дубље код Шапца. Српски војници су у једној кући нашли шесторо заклане дјеце. У следећој, наишли су на четворо дјеце са одсјеченим главама стављеним поред њих, а петом дјетету глава је остављена да виси… Дјеца су била поређана на столовима „. У селима су наилазили на људе објешене изнад кућног прага или повешане о стабла воћака, и то старце, жене и дјецу, или пак поклане у кућама и двориштима… Када су приупитали преживелог старца какви су то људи који су чинили те страшне злочине, одговорио је: „Не знам ко су, али говоре српски.“
    О овим злочинима свједочили су дописник париског „Илустрасиона“ Анри Барби и чувени амерички новинар Џон Рид. Рид је биљежио како су људе сабијали у цркве и живе спаљивали, док су војници чекали са пушкама како би докрајчили сваког ко успије да се пробије из тог огња. Писао је о дјеци која су убијана, череченим девојчицама, силованим женама.
    У саставу те дивизије, која је више пута била похваљена за подвиге у Србији, били су и Јосип Броз Тито, Влатко Мачек, вођа Хрватске сељачке странке, Славко Кватерниик и Славко Штахмер, који ће 1941. године постати први човек Павелићеве војске. Њихов командант је био озлоглашени Стјепан Саркотић, потоњи ратни гувернер Босне и Херцеговине. https://borbazaistinu.rs/kralj-aleksandar-odlikovao-hrvatske-koljace/

    Не треба никада заборавити да су исти ти и њихови потомци наставили исти „ посао „ који су добро савладали-клање србског народа у ndh 1941-1945 и 1995 године.

    Не бих више о том „ витезу „ а на које све начине је успео да опљачка свој народ може да се упозна свако из дела познатог правника г-дина Милана Бартоша, професора београдског правног факултета. http://novimagazin.rs/vesti/kako-su-se-karadjorevici-obogatili-na-stetu-naroda

    16
    5
  12. Чини ми се да тај што је учествовао у покољу Срба по Мачви и Колубари има некакав споменик, маузолеј…у народу познатији као Кућа цвећа…Тако се и Дамјановић сетио Жрнова, смета му споменик на Авали, али му не смета ј***** светилиште посвећено вођи партизана.

    3
    11
  13. Милан Бартош, бивши масон, научник по мери комунистичког режима…
    https://www.sanu.ac.rs/clan/milan-bartos/

    3
    3
  14. @Бранислав.. Хммм, лично познајете лакрдијаша Радована и велите да је аутор књига о народу најстаријем, а видим да заправо немате појма о чему причате, па мнијем да је то „познанство“ у најбољем случају неко „добар дан“ у парку, док Радован шета керу, а да ниједну његову књигу нисте прочитали. Наравно, не ћутите се кривим. Да га заиста познајете знали би сте барем толико да Радован Дамјановић не пише данас ништа лукративно, јер нити је данас нити је лукративно. Књиге му не издаје ниједна издавачка кућа, човек је самиздат, а прву свеску Српско-српског речника објавио је има томе више од 30 година. Овај текст је написао пре 13 година, и то за сајт Момчила и Ане Селић, честитих интелектуалаца, који су за српство поприлично пропатили и нису били склони објављивању сваке шуше, а СС га је, чини се, одабрало јер је изгледа актуелан као да је писан данас. Дакле, Радован србује има тај вакат, а свој рад, како сам каже, заснива на налазима гиганата на чијим раменима стоји, попут Павла Соларића (Римљани словенствујући, дело написано има 200 година, Радован га прилагодио данашњем српском језику), Милана Будимира (филозофа, филолога, академика, .. и лакрдијаша старог, а?), Милоша С. Милојевића (још један лакрдијаш, зар не?.. толики да је изашла листа од 88 потписника петиције из трамваја бр. 2 за спаљивање његових књига (исти је био и број оних ружа за вама верујем омиљеног ћопавца), иако је Русима Милош био ваљан и као академик, потписника од којих су два са самог врха листе, они што држе кантицу с бензином и шибицу, гле чуда, докторске титуле стекли објављујући радове о Дечанској хрисовуљи, драгуљу те, како велите, богате српске историје, коју је тај исти Милојевић, након векова мрака, поново изнео Србима на светло, и чије те исте књиге, које доктори наука желе спалити, наводе и на списку литературе коју користе за своје докторате), Павела Шафарика, словачког филолога и етнографа, професора карловачке гимназије и човека који је, 200 година пре Радована, рекао да су се сви Словени прво звали Срби, Светислава Билбије који је први прочитао етрурско писмо користећи српску азбуку као контролни узорак, а италијански научници ето нису нашли за сходно да му противрече, дапаче, држао је бројна предавања по Апенинима, Ранке „Велшанке“ Кујић, за чију је потоњу књигу Радован Дамјановић писао предговор, Олге Луковић, чија је књига оног интригантног наслова (посуђеница од Грка Халконкодила који још у 15 веку рекао да „поуздано зна да су Срби народ најстарији“) изашла у Паризу и која је ето ваљала француским академицима са Сорбоне, али Бранимиру који све зна, не ваља, па Мавра Орбина, који у свом Краљевству Словена доноси списак литературе и аутора које је користио на првих, ни мање ни више него 80 страна књиге, где су све сами Италијани, Немци и Французи, па Милоша Црњанског (ах, још један лакрдијаш), који је, снебивајући се између поправке два пара ципела у Лондону, међу мноштвом правих српских топонима на британском острву, нашао у Шкотској и речицу која се зове Малена, али су шкотски филолози, у немогућности да открију порекло имена, објавили стручно објашњење да су се они који су води дали име вероватно играли игре „сугласник-самогласник“, у наступу пијаног делиријума (не шалим се). То су дакле управо они код којих, како кажете, „изазивамо подсмех“, измећу осталог и за Трибале, иако само Срби имају и Требиње и требиште и презиме Тривалић, а како би рек’о Ђиво Гундулић звани Мачица, српско тропоље (или триобаље) се простирало од Сињега, преко Белог па до Црног мора.
    Дакле Бранимире, код кога то тачно Срби изазивају подсмех? Пошто видим знате да Срби нису најстарији народ, онда сасма сигурно знате и који народ јесте, па би било лепо да нас просветлите ексклузивом. Како то да Стефан Лазаревић уписа на косовском стубу „И све ово речено сврши се лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак, а час је био шести или седми, не знам, Бог зна“? Славимо „светло свете Милошеве правде“ а његов календар ипак не? Много је? Да нам се ваљда не подсмехују они који календар имају откад се почела штампати серија са сликама 12 голишавих, обдарених трибалних треба за народне трибуне у локалним пиварама. Или ви мислите да су Немањићи започели српску историју долетевши право с Марса?

    8
    7
  15. @АммА
    Нећу помињати Олгу Луковић, Ранку Kујић, Билбију, Милоша Милојевића… јер чак ни људи који их помињу нису ништа од њих најчешће прочитали… Да јесу видели би колико је то дечије, наивно, и смешно сва та игра речима. Сам Радован у свом „речнику“ наставља такве мудрости: Вино је настало од Војно, јер су се војске напијале пред битку… демократија је од дима, јер дим замагљује ствари… Порцина конзул је имао велика прса па имамо прсина-порцина Он и Билбија доказују да су Eтрурци срби јер су стари врачи секли јетру и онда имамо јетра-јетрушка-етруска и то је доказ да су Срби…

    Али морам да поменем Мавра Орбина. Јер су деценијама аутохтонисти причали да у првом делу који није преведен пише некаква тајна српска историја, коју наши зли академици купљени од Беча и Ватикана неће да преведу. И ево сетио се пре пар година Драгољуб Антић да преведе (са хрватског пошто не зна италијански) и ту прву половину… и онда када је видео да нема нигде Срба у помену осим оних лужичких, морао је да нам пише детаљан увод како јер Орбин мислио на Србе али није смео да их спомене због ватиканске цензуре. Да не говоримо да је Kраљевство Словена извод монтенегринско дукљанске историје која учи да је Дукља била Црвена Хрватска, и на то су се надограђивали и Старчевић и секула Дрљевић и Штедимлија, и данашњи монтенегрини. Срби по њему и не излазе на море, него су Хрвати све до Бојане. Порфирогенит кога најжешћије нападају наши аутохтонисти, смешта Србију најзападније, до реке Цетине. Али је рекао да смо дошли са Лабе где гле и данас живе Срби па смета нашој сујети…

    9
    6
  16. @АммА

    Умочисте перо, поштовани, у мастилницу истине, друкче словослагање није могло испасти до – дубок наклон! Трипут читах, исто радовање!

    8
    8
  17. На сајту који је понудио @Грешан а који се зове Борба за истину наслов текста је: „Краљ Александар одликовао хрватске кољаче!“
    Шта рећи на то? Поједностављено речено импутира се да је Краљ прикривао злочине својих непријатеља над сопственим народом ваљда зато што се слагао са њима и првом приликом их за то одликовао и унапредио!!!
    Да ли вреди помињати Арчибалда Рајса, руске и друге форензичаре позване да утврде злочине Аустроугарске војске…
    Могу само да кажем да ме овакви безобразлуци и лично погађају јер ми је деда ратовао осам година за Краља и Отаџбину (да у рату 1912-1920) и ипак треба да воде рачуна они који износе такве неистине о осећањима потомака тих ратника
    Још једна занимљивост у том тексту: Срби изван Краљевине Србије су наводно били незадовољни што је направљена СХС а не Велика Србија. Још једна глупост, испало би да они који нису учествовали у том рату или учествовали на страни непријатеља оптужују Србију, победницу у рату што је урадила ово а не оно…
    Иначе највећи поборник федералне Хрватске на коју Краљ није хтео да пристане био је Србин Светозар Прибићевић
    И занимљиво је да се баш на његове памфлете против Краља позива Бартош у својим комунистичким памфлетима…

    6
    7
  18. Које године и где се крунисао регент Александар?

    8
    1
  19. @Предраг Вулин… Изгледа да и ви, као и ваш друг комсомолац Бранимир, лично познајете Дамјановића. А уместо да се ослањате на познанство, могли сте једноставно да упитате тетку (је л’ и ваша живи у Канади?), она би вам објаснила да је управо Радован, заједно са Пра Миланом Младеновићем, доктором са шајширом, носио онај глогов колац на ритуално забијање у стаклену башту где још увек узгајају беле љубичице од 100 кила. Е сад, то што им је двуг вадикал, осим стванке, на увазу у стаквеник отео и ковац, којим је прошарао своју удбашку биографију, друга је прича.

    8
    3
  20. Ставро,

    Бацио си и у ребус и у главоломгу дежурне удбаше.

    1
    4
  21. За АммА…

    Што би реко војвода Тривун Дракулић, у филму Глуви барут, „партизани безимени клошари“…. Оставите се ваших дринцерских алузија на министра, мог презимењака, и његову тетку, јер нисмо ни у роду род ни помоз Бог… За вашу информацију за комсоломца сам сувише матор а породични бек граунд ми је више него ужасавајући, све го државни непријатељ, четник, кулак и петоколонаш…Јавите ни ако отворе архиве Вучић, Дачић и Вулин да узмем досијее за покојног деду у четворицу стричева…

    4
    3
  22. @Вулин… То што се дичите биографијом ваших дедова не значи да сте исти к’о и они. Ваше резоновање је соц-вадикално, а да ви то можда и не знате. Узгред вашим се дедовима нисам ни бавио (слава им сенима), бавио сам се вашим аргументом „не дирај ми у краља Радоване, ено ти Ћопавог“, али ви, као и многи други духовни комунци овдедолазећи, ваде туђе ставове из контекста, изврдавају и сецирају („закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише“). Ви сте тај који је прозвао Дамјановића да се осврне на онај смрад у центру Београда, а ако се ико осврће то је Радован. Показао сам вам на примеру кад и како је радио (давно и хебитачно). Ради и данас („Броз и Павелић, мртва трка“, вели Радован), но, ви то из неког разлога не знате (ако знате тим горе), па онда није поштено ни да га пљујете, ни да тежиште пребацујете на несретног рођака Вулверина, заобилазећи пропаст свог почетног става. А то што Радован има много замерки на краљева (не)дела.. па ко нема?

    4
    2
  23. @Миодраг
    Краљ Александар одликовао хрватске кољаче!
    Шта рећи на то? Поједностављено речено импутира се да је Краљ прикривао злочине својих непријатеља над сопственим народом ваљда зато што се слагао са њима и првом приликом их за то одликовао и унапредио!!!
    ++++
    То сте Ви утврдили.
    Ја сам цитирао вест да је Србождер Славко Кватерник, онај исти припадник ткз. “ вражје бригаде “ који је клао србску децу доживео част да га тај исти „ витез „ 1918. одликује орденом Белог орла.
    Ево коме се и којим поводом додељује, а „ витез „ је знао које му се његове заслуге највише допадају………..
    ………Краљевски орден Белог орла је орден који је додељиван у Краљевини Србији, Краљевини Југославији а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.
    Орден има пет степени, а додељиван је српским и југословенским држављанима за заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији.
    https://sr.wikipedia.org/sr-ec/КраљевскиорденБелог_орла

    Ви: „Могу само да кажем да ме овакви безобразлуци и лично погађају јер ми је деда ратовао осам година за Краља и Отаџбину (да у рату 1912-1920) и ипак треба да воде рачуна они који износе такве неистине о осећањима потомака тих ратника „
    ++++
    Вашем деди свака част, мом деди Чедомиру Јанковићу такође, као и хиљадама оних ратника, мушкараца, жена и деце, који су ратовали а многи и положили своје животе на олтар отаџбине.

    Када говорите о Вашим повређеним осећањима због изнетих неистина, на које конкретно мислите ?
    Да ли је неистина да је тај Ваш „ витез „хрватима, припадницима аустроугарске војске опростио 50.000 побијене србске нејачи у Јадарском, Мачванском, Колубарском срезу…………. , а имате само један од многих примера како су клали и србску децу, и да им је опростио ратну одштету од 12 милијарди француских франака у злату.
    Да ли је неистина да је држава чији је он био краљ Комисији после рата 1919 године пријавила само 4 злочина и 4 зликовца ? за све године рата !!!!
    Зар мислите да је без његовог знања-врховног команданта било могуће у војску примити све оне зликовце који су проливали крв србског народа ? поставити их и на руководеће положаје као будуће старешине истим онима против којих су и ратовали.
    Знате ли за пример најмлађег србског ратника Момчила Гаврића ? упознајте се са његовом судбином, једним од многих јунака који је имао и те зликовце за старешине https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:451827-Momcilo-Gavric—najmladji-vojnik-Prvog-svetskog-rata а колико је било оних мученика који су из рата изашли без руку и ногу, просили по улицама и умирали од глади док је „ витез „ крао и гомилао богатство.
    Док је он крао од народа, о нашој јадној сиротој дечици бринуо је ( између осталих ) и Арчибалд Рајс, Бог душу да му прости и вјечна му памјат !
    У тексту објављеном 2. новембра 1915. године, под насловом „За српску сирочад” пише…………“ Милосрдни грађани и грађанке прикупите новчане прилоге и ми ћемо код нас у Швајцарску довести неке од ових страдалника. Уз скромну накнаду за издржавање, сместићемо их у добре швајцарске породице, и омогућићемо им добро образовање, какво је наше. Вратићемо их својим кућама као добре пољопривреднике, виноградаре, занатлије, трговце, итд. Радићемо тако да они остану српски родољуби, али и да се касније сећају да на другом крају Европе постоји једна мала земља слободних грађана, која их у несрећи није напустила… Дакле, још једном: дајте новчани прилог, ма колико он био мали, којим ћемо од малих сирочића направити корисне грађане, а у исто време и пријатеље Швајцарске…” http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2017-1/69-2017-1-29-Subosic.pdf strana 492.

    Говорите о својим осећањима, а шта мислите о осећањима тих ратника ? њихових потомака ? њихових рођака, који су преузели бригу о нејачи тих ратника, оних који су проливали своју крв, када су видели са ким их је у новој држави саставио тај „ витез „ ништа их не питајући, пљујући и на великог србског војводу Живојина Мишића коју му је рекао да то не ради.

    Пљунуо је тај „ витез „ на највећи део србског народа, који је унесрећио због своје охолости.

    Али, и многе усрећио. Знате и сами које.

    5
    3
  24. @грешан
    Говорите о својим осећањима, а шта мислите о осећањима тих ратника ? њихових потомака ?

    Наравно мржња као и љубав не признају никакве аргументе тако да је бесмислено некога ко је тако набијен мржњом убеђивати да то не треба да ради.
    Ћ
    Ипак пробајте да проверите баш то што сте сами навели: шта су његови ратници са којима је непрекидно био на ратишту толике године, и које је водио до победе, мислили о њему. И уопште народ у Србији који је он тако опљачкао , али користећи колико је могуће веродостојне изворе из оног времена тј између два рата.
    На интернету можете да нађете аргументе за било коју тврдњу а пробајте за почетак да утврдите извор тог разговора у коме Мишић каже Краљу шта не треба да ради, па ћете видети где ће Вас то одвести.

    У веома гледаном филму Монтевидео Бог те видео Краљ не да паре за пут у Монтевидео и каже : не дам паре пошто не учествују Хрвати, да они учествују дао би паре.
    Када су аутора питали одакле му тај податак рекао је да су то измислили да би филм био занимљивији.

    Тако је приказан и у другим историјским уметничким делима „национално“ оријентисаних послератних писаца од Добрице Ћосића до Данка Поповића и Књиге о Милутину.

    Међутим чињеница је да су се Срби страховито развили у тој држави али не на рачун других него сопственим способностима у амбијенту који им је одговарао. Фабрике које су после 2. св. рата опљачкане и однете из Србије настале су ту, нису донете од некуда.

    Чињеница је да Краљевина Србија била демократска земља и да је ту демократију пренела и у нову државу, наравно у складу са тадашњим стандардима демократије. Тако су постојали и републиканци тј противници монарије, што је било легитимно а у затвору су били комунисти и усташе (а то су они Хрвати које је Александар наводно помагао)

    Сви натписи на радњама били су на ћирилици (или скоро сви) о чему сведоче старе фотографије као и штампа и издаваштво.

    Подигнуто је небројено споменика, костурница, цркава у славу ратника и ратне епопеје, између осталих и сјајни Споменик на Авали.

    Уједињена је Српска православна црква.

    Подигнуто је много цркава широм земље, наравно доста њих је срушено од стране комуниста и усташа…

    Срби су плански добијали имања (управо ратници између осталих) и насељавани тамо где је требало појачати српски национални елемент.

    Примљена је руска емиграција која је у српким срединама страховито подигла културни ниво..

    Ратне репарације искоришћене су на најбољи могући начин…

    Много би требало набрајати али добра је илустрација пароле комунистичке партије која се бори против великосрпске буржоазије а подржава хрватску сељачку странку… Овде буржоазија тамо сељаци, обрнуто од оног како су нас учили…

    Извињавам се што сам оволико одужио, ако нешто буде корисно добро је , али нећу више , обећавам…

    7
    2
  25. Срби, комуно-партизани-патриоте, левичари, титићи… а онда се чуде што су на власти Вучићи, Вулини, Неше, Зоране… и не виде да су то само огољене верзије њих самих. Простоту злобу и безобразлук не можете сакрити. Те жаоке, када сте узнемирени, једноставно избију из коментара и почињете да вређате. Слабо ће кад’, господо, Србин од вас да буде.

    3
    2
  26. @Миодраг

    “Брозови комунисти могу да буду мирни, годинама су блатили Витешког Краља
    али не морају више да се „муче“, тај посао фанатично настављају српске
    „патриоте“.“

    „ТАКО ЈЕ ГОВОРИО БРОЗ: Срби за 50 година неће знати ко су, за 100 неће
    постојати!
    24 септембра, 2020
    •Комунистички злочии

    ФОТО ДОКУМЕНТ – видиљив на приложеном линку!

    ''GAVNOM ŠTABU NOV I PO SRBIJE...'' - архивски документ

    Душан Биланџић, члан Политбироа ЦК, свједочи да су Броза 1974. године
    упозоравали да ће новим уставним уређењем Србија бити сведена на
    београдски пашалук.
    – Па то и хоћу”- одбрусио је Броз, и додао: „Да буде што мања, Србија је добила
    двије аутономије: Војводину и Косово!..“.

    Исти аутор биљежи и ријечи Броза на седници Политбироа Комунистичке
    партије десет дана по заузимању Београда. Тада је Броз изјавио: „Ми се у Србији
    морамо понашати као у земљи коју смо окупирали”.

    Сљедећу Брозову изјаву забиљежио је син вајара Ивана Мештровића, Анте.
    Током једне посете САД-у почетком шездесетих година прошлога вијека Тито
    се сусрео са познатим вајаром Иваном Мештровићем и хрватском емиграцијом.

    ФОТО ДОКУМЕНТ – видљив на приложеном линку’!
    “Наредба КПЈ за Црну Гору 5.2.1942. године Строго п…“
    “НАРЕЂУЈЕМО…“ – архивски докумнт

    „Зашто се Ви не вратите у Југославију?“ пита Тито Ивана Мештровића.
    „Бојим се Срба!“ одговара вајар.
    „Немојте се бојати Срба! Ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати
    ко су, а за сто година неће постојати!, одговарио је Тито испијајући ко зна који
    виски по реду.

    vaseljenska.net/2020/09/24/tako-je-govorio-broz-srbi-za-50-godina-nece-znati-ko-su-
    za-100-nece-postojati/

    4
    2
  27. @Миодраг
    Наравно мржња као и љубав не признају никакве аргументе тако да је бесмислено некога ко је тако набијен мржњом убеђивати да то не треба да ради.
    ++++
    Поштовани,
    Нисам мислио да настављам са Вама даљу полемику, док нисте поменули мржњу !
    На страну то, што ни на један аргумент о неистинама на тему Ваш „ витез „ ( на којима Ви инсистирате ) немате одговор.
    Није их имао ни он-Ваш “ витез „, када су објављени у штампи, на тему: Kralj – krijumčar deviza
    ……………..Da Aleksandar ima velika skrivena privatna potraživanja u inostranstvu bila je javna tajna. Svetozar Pribićević je objavio spisak tih njegovih potraživanja i nudio je da, u slučaju neistine, odgovara za klevetu pred pariskim sudom. Aleksandrov advokat nije podneo tužbu.
    Afera sa orijentalnim železnicama
    ……………Preko 100 miliona francuskih franaka je došlo na ime Aleksandra Karađorđevića. Nuđeni su dokazi, izazivana je njegova ličnost, traženo je da podigne tužbu za klevetu, ali do tužbe nije došlo. Kralj je ćutao. http://novimagazin.rs/vesti/kako-su-se-karadjorevici-obogatili-na-stetu-naroda

    А знате ли како реагује честити србски домаћин, отац породице, када га неко лажно оптужи-оклевета ? Пресавије табак, и затражи да тај што износи лажи о њему на суду достави и доказе. Па ако их нема, истог суд окриви, осуди, и пошаље у затвор на много година. А ако ( случајно ) кад га стража изводи из суда прође и поред лажно оптуженог, овај искористи прилику да га шутне у задњи доњи део леђа, и покаже му средњи прст.
    А он „ витез „ оклеветани-сиротан? чутао, па опет чутао и тако даље. Можда Ви знате зашто ?
    А када му је досадила демократија за коју Ви тврдите да је било много у његово време, он Ваш „ витез „ чисто из досаде заведе „ Шестојануарску диктатуру „ на четири године. Може му се, зато је и био веома омиљен како Ви тврдите.
    И Ви ми поштовани, нудите да се ја информишем о његовим поступцима и великој народној срећи од његових дворских пискарала који су славили све његове поступке.
    ++++
    Ваша тврдња о некој мржњи у мени апсолутно нема места.
    Господ, једини Свезналац, Онај ко је Пут, Истина и Живот, зна шта ми је у срцу.
    Мени је то довољно.

    1
    2
  28. @Грешшан

    Извините за констатацију о мржњи, вероватно сам стекао погрешан утисак и желим Вам све најбоље.

  29. @ Миодраг
    И ја Вама.
    Свако добро од Господа који живот даје.

  30. Обзиром да је аутор приложио слику Жрнова, на њој видимо да то, скоро потпуно уништено утвђење, није имало неку значајну историску и археолошку вредност.

    Споменик Незнаном јунаку подигнут је 1934 – 1938 год, у време када је и у другим земљама подизањем споменика Незнаном јунаку изражавана захвалност ратницима палим за слободу. Споменик је подигнут по пројекту генијалног југословенског вајара Ивана Мештровића као државни подухват финансиран средствима Краља Александра Карађорђевића. Споменик је симболично место одавања почасти свим палим ратницима наше земље и представља значајно уметничко остварење.
    Споменик од црног јабланичког мермера обликован је у једноставној класичној форми саркофага на постаменту са гробницом Незнаног јунака у средишту. Главне фасаде споменика фланкиране су каријатидама, персонификацијама жена југословенских народа – Босанка, Црногорка, Далматинка, Хрватица, Словенка, Србијанка, Војвођанка и Јужносрбијанка, чиме је на симболичан начин исказана идеја о јединству свих југословенских народа.

    На Видовдан 1934. године краљ Александар је повељу о подизању меморијала положио у темељ споменика, који је потом освештан. При врху саркофага уклесан је натпис: „АЛЕКСАНДАР I КРАЉ ЈУГОСЛАВИЈЕ СРПСКОМ НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ“, а на супротној страни година завршетка споменика „MCMXXXVIII“ (1938).

    Потпуно је неумесно поређење споменика на Авали и споменика на Ловћену. Све их разликује : и време, и начин, и намера, и циљ. Први је заменио једно непознато срушено утврђење. Други је уништио Његошеву капелу и тестамент. Први је уједињујући, други је разједињујући.

    Поносан сам што Београд има тако импозантан и оригиналан споменик на врху Авале.

    6
    4
  31. @Деда Ђоле

    “И када би пчела успела да докаже муви да је мед јбољи од г*на,
    мува би изабрала/слетела на г
    на“

    1
    1

Оставите коментар