Чакор: Одржан комеморативни скуп у знак сећања на Бранку Ђукић

Бранку су покушала да силују двојица Албанаца, а потом су је убила

Фото: Сјеверац/Вечерње новости

Четрдесет пет година је од мученичке смрти девојке из Васојевића Бранке Ђукић, коју су двојица албанских злочинаца са Космета свирепо убила 1975. године на Чакору, док се она враћала кући из Пећи где је уписала школску годину.

Њени другари и многобројни пријатељи годинама организују комеморативне скупове како се тај злочин никада не би заборавио, а ни поновио. И овог пута су се сабрали испред мраморног камена који сведочи о свирепости комшија друге вере и нације.

Бранкин брат од стрица професор др Славољуб Ђукић упутио је из Србије писмо учесницима „Чакорског меморијала“, чији ехо у неговању незаборава хероине Бранке Р. Ђукић, како је навео, допире и до свих крајева Србије. И управо ће њено име понети улице – у Раковици и у Смедереву. Захваљујући историчару из Берана Горану Киковићу и његовим пријатељима, покренута је иницијатива за давање Бранкиног имена једној улици у том граду.

Раде Ђукић (Фото: Вечерње новости)

„Годинама евоцирамо успомене на Бранку, њену херојску храброст и чврстину која је својом женском снагом и прегнућем да се не пода зликовцу у задовољењу гадних страсти исписала историју васојевићке хероине, и како то да једна млада девојка може да одбрани нешто најсветије у девојачкој доби“, казао је Киковић.

Брано Оташевић навео је да је 45 година прошло како је вољом насилника с овог света отишла Бранка.

„Већ дужи период како посећујемо њен мрамор. Бранка, раздвајајући се са својим овоземаљским животом који јој одузеше наши вечити крвници, показала је како се бори за част и достојанство, и дала пример свим девојкама и женама како се треба борити за част и достојанство. Остала је на понос својим Ђукићима, нама њеним комшијама и целој Црној Гори и Југославији, пример жене хероја и пример како треба с бесмртношћу зборит“, поручио је Оташевић.

Бранку су покушала да силују двојица Албанаца, а потом су је убила. Злочинци су потом ухапшени и суђено им је у Бијелом Пољу. Њен уцвељени отац Раде није могао поднети злочин, нити да сачека изрицање пресуде, јер је адвокат одбране тражио ослобађајућу пресуду. Узео је пиштољ и пресудио злочинцу. Овај гест у црно обавијеног родитеља наишао је на огромну реакцију народа који је оправдао освету. Покренута је петиција 75.000 грађана да се Раде ослободи. Притисак је имао ефекта па је првоизречена пресуда од осам година смањена на пет, а после помиловања на три године.

В. Кадић

Опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 9. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Ми као да се стидимо овога,ниједан медији у Србији није ово пренео,можда због ново успостављених добросуседских односа са Косовом?

Оставите коментар