Вечерње новости: Човек који је преузео бригу о Наваљном формирао филмску библиотеку о српском геноциду

„Синема фор пис“ је почео са радом у Босни и Херцеговини 2011. године, када је успоставио Канцеларију за стварање библиотеке филмова о геноциду

Јака Бизиљ (Фото: Маркус Шрајбер/АП Фото)

Док се чека обраћање лекара болнице „Шарите“ у Берлину, где се лечи руски опозициони лидер Алексеј Наваљни, светла јавности су са разлогом усмерена ка Хуманитарном фонду „Синема фор пис“ Словенца Јаке Бизиља који је био довољно моћан да издејствује преко Ангеле Меркел пуштање Наваљног „из заточеништва“ сибирске болнице.

Јака, председник Фонда „Синема фор пис“, по доласку авиона из Омска рекао је новинарима да је транспорт у Берлин организован за кратко време, да кошта много али да трошкове нису сносили ни немачки порески обвезници ни Фонд, већ приватна лица.

Додао је и да Наваљног не познаје лично…

Међутим, Јакин фонд у Србији је познат.

„Синема фор пис“ је почео са радом у Босни и Херцеговини 2011. године, када је успоставио Канцеларију за стварање библиотеке филмова о геноциду, преносе Новости.

Библиотека филмова о геноциду, бесплатна и онлајн, обједињује аудио-визуелна сведочења о 10.000 преживелих из сребреничког геноцида.

Јакини гости на миротворачким промоцијама били су: Баз Олдрин, Антонио Бандерас, Дипак Чопра, Џорџ Клуни, Катрин Денев, Леонардо Дикаприо, Ричард Гир, Дастин Хофман, Елтон Џон, Луис Морено-Окампо, као и Михаил Горбачов.

Претходно, Словенац је био промотер осредњег филма Даниса Тановића „Ничија земља“, који је окићен Оскаром за 2001, а заслужан је и за „ремек-дело“ Анђелине Џоли о српским силовањима „У земљи крви и меда“, из 2012, филма од чије се једностраности преврће желудац свакој разумној особи.

Наиме, Јака Бизиљ је иницијативу „Синема фор пис“ покренуо као „гала платформу“ за комуникацију о хуманитарним, политичким и друштвеним темама путем медија. Анђелина је награђена прва 2012.

Интересантно је да је Боб Гелдоф „Јакине свечаности“ описао као награде „Оскар са мозгом“.

Оснивач „филма за мир“ је тако 2014. године позвао „Пуси рајот“ на Олимпијске игре у Сочију, увео их у Холивуд, затим и у Белу кућу, „како би промовисао глобалну одговорност за људска права“.

Познато је његово залагање за ажурирање Глобалне листе кршитеља људских права из године у годину.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 25. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар