Шумски „Лидл“ у Храму

Нови „Лидл“ у београдском Медаковићу ниче после посечене шуме, тик уз порту храма Св. Јована Владимира

У београдском насељу Медаковић ниче нови „Лидл“, на два нивоа бруто површине 5400 квадрата. Пре тога је посечена густа вишегодишња шума, једина у широј околини. Објекат ће малтене ући у порту храма Св. Јована Владимира.

This slideshow requires JavaScript.

Овом приликом подсећамо на вест о томе да „неће бити сече шума“:

„Као што је председник [Александар Вучић] рекао – сече шуме ни у Кошутњаку као ни на другим деловима града неће бити”, истакао је главни урбаниста Београда Марко Стојчић у саопштењу. Он је указао да је став града Београда, од како је та прича изашла у јавност, био управо такав – да шума мора бити сачувана.

Текст и фото: Стање ствари



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

4 replies

  1. За ово мучко дело се у постојбини „Лидл“-а иде на више вишегодишњих робија али тај пропис вероватно још нисмо стигли да препишемо.

    11
  2. I biće kao i sve ostalo: svako čudo za 3 dana a na otvaranju tuča oko pilića.

  3. За улазак у порту овог храма на Бадње вече потребно је стрпљење због величине порте и великог броја људи.

    У том смислу можда би једна

    ПАСАРЕЛА …

    која би спојила средиште порте и кров Лидла, могла бити на опште добро?
    Ево само неких неслућ(ђ)ених могућнсти:

    – бадњаци би се могли налагати на крову Лидла па би тако Благодатни Огањ огрејао и у ову установу, (а смањили би се и трошкови грејања),
    – верни народ, а на велику радост Кризног штаба, у будуће се више не би тискао у порти о Божићу,
    – ко буде походио Лидл и-до-три-пута лакше би могао да походи и храм…

    Ако грађа није већ завршила у палетама за Лидл или у јапији, мудри градски оци би се могли досетити да се пасарела начини баш од посечених стабала.
    Што претекне – да се употреби за залихе бадњака, биће их српству на располагање за вјек и вјеков, да се домаћини никад више не мрзну по цичи зими (опет Кризном штабу на ползу).

    По један дрвени крст на сваком крају? Материјала има али да не буде превише?
    Јер врпцу би требало заједно да пресеку Зна-се-Ко и амбасадор државе Зна-се-Које а њихов символички сусрет на средини моста још једном би потврдио величину Зна-се-Које етике.

    Двоумим се једино око назива за ову иницијативу:
    „1 од 10^5 милиона Бадњака“, „Освештајмо Лидл“, „Протестантски мост“?
    „Шумска етика“? „Бадњак продакшн“?

    … У ИГЊАТА ЈОБА бб

    Можда није прикладно спрам претходно реченог али морам и ово да додам: незгодна за ову сврху је адреса – улица Игњата Јоба бб, (https://sr.wikipedia.org/wiki/Игњат_Јоб).

    Игњат је био српски сликар из Дубровника (Аустроугарска,1895) али такав да га никаквим прекрајањем историје није могуће присвојити ни расрбити.

    „Аустријске власти га хапсе због национализма 1914. године (старији брат му је погинуо као добровољац у српској војсци за време Првог светског рата) и смештају у затвор у Шибенику, а касније у душевну болницу. Боравак у менталној установи извршиће велики утицај на Игњата Јоба и његову уметност.“

    Био је члан групе „Облик“ (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Уметничка_група_Облик) од оснивања.
    Кажу да је у најплоднијој фази подсећао на Ван Гога. Од туберкулозе је оболео 1925. године након чега се са породицом сели у село Кулине подно Јастрепца. Ту му умире тек рођена ћерка.
    Преминуо је у Загребу (Југославија,1936) у 41. години живота.

    Опрости Игњате на овој примедби, од срца ти посвећујем ово писање.

  4. Сваком коме није јасно зашто Лидл улази у Порту Цркава, зашто нема ни једног словца ћирилице иако у свим земљама где послују, штандови са робом и каталози су исписани службеним језиком дотичне земље, зашто могу да секу дрвеће , зашто не плаћају ПДВ…. ИДИТЕ НА САЈТ АПР И ПОГЛЕДАЈТЕ ИМЕНА ДИРЕКТОРА ЛИДЛ СРБИЈА , СХВАТИЋЕТЕ ИЗ КОЈИХ ДРЖАВА ДОЛАЗЕ И СВЕ ЋЕ ВАМ БИТИ ЈАСНО. ДА СУ ДИРЕКТОРИ ИЗ НЕМАЧКЕ НЕ БИ СЕ ОВО ДЕШАВАЛО ЈЕР СУ ОНИ ИПАК МАЛО ЦИВИЛИЗОВАНИЈИ И ЗНАЈУ ШТА ЗНАЧИ РАДИТИ ПРОТИВ ПРАВИЛА ФИРМЕ, ПА АКО ТЕ НЕКО СЛУЧАЈНО ТУЖИ…..

Оставите коментар