Здравко Кривокапић: Тридесетог августа уложимо мали напор и заслужимо слободу

Црној Гори ћемо повратити њен историјски углед и прекинути бизаран процес њеног удаљавања од себе саме, који је покренула ДПС

Здравко Кривокапић испред Храма у Подгорици, 23. 8. 2020. (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Често се у нашој јавности говорило, мора се рећи и сасвим оправдано, о „издаји интелектуалаца”, који су се, згрожени догађајима у последњих тридесет година наше народне и државне голготе, или сасвим повукли из јавног и политичког живота, или попустили пред искушењима безначајних награда и ситних апанажа и постали сарадници режима посвећеног личном богаћењу, а не јавном добру. Често се и мени самом дешавало, да се придружим ескапизму који је све до недавно карактерисао нашу научну заједницу и посветим раду и истраживању, препуштајући друштвена питања онима који су се посветили јавном позиву.

Међународне конференције на којима сам учествовао представљале су, између осталог, извор професионалних задовољстава за мене, потврду да је све оно што сам постигао у својој струци дало резултате и остало забиљежено и на интернационалном плану. Међутим, дешавало се да на тим конференцијама имам и осјећај нелагоде, а каткад и стида, када би ми неки колега из друге земље поставио питање о политичкој ситуацији у мојој држави. Нијесам знао на који начин колегама да појасним поразну чињеницу да је Црна Гора, некадашњи симбол јунаштва и европског отпора тиранији, једина земља која од слома комунизма никада није промијенила власт на изборима. Нијесам проналазио ријечи којима бих објаснио, како је могуће да током три деценије једна иста гарнитура људи, која се енормно обогатила уништавајући црногорску индустрију и пљачкајући друштвене ресурсе, и даље успијева да влада државом.

Након 30. августа неће више бити нелагоде нити стида, а Црна Гора ће коначно постати дио цивилизованих друштава која су одбацила диктатуру као облик политичког уређења државе.

Прије свега, схватимо колико су разлике у реформском дијелу становништва секундарне у односу на најважнији задатак – свргавање оних који су нам ускратили слободу, а отели заједничку имовину. Да, имамо и теисте и анти-теисте, и конзервативце и либерале, и патријархално и феминистички оријентисане, и традиционалисте и модернисте, и Србе и Црногорце. А имамо и свима њима, који су изабрали различито виђење свијета и личног живота, једну заједничку црту – да су једнако потлачени, једнако преварени, једнако унижени од стране владајуће елите. Никада једна идеологија неће превагнути над другом – и у каквом бисмо ужасавајућем свијету живјели, када би се то догодило! Нека се надмећу у сталној и слободној, мирној и демократској размјени мишљења, борећи се за превагу не присилом и подмићивањем као што је то случај са Демократском партијом социјалиста, већ аргументом и већинском вољом.

Створимо сада заједнички оквир у коме ће све те разлике обитавати, а размонтирајмо клептократски систем, конструисан да нас све заједно понизи, све заједно потлачи и све заједно покраде. Али, рећи ће неко од наших заведених суграђана – неће ли долазак опозиције, угрозити државу? Државу, за чију су се слободу вјековима борили преци тих наводних „државних непријатеља”? Не. Неће. Јер, није држава својина клана Ђукановића, нити криминалних породица које га окружују, већ народа који је на овој земљи поникао. И зато ће, тог све ближег дана у коме ће се народ, без обзира на пријетње и уцјене, ослободити и повратити своју земљу и своју имовину од оних који су је отели, бити лако повратити изгубљено јединство.

Здравко Кривокапић код полицијске блокаде на путу из Куча у Подгорицу, 23. 8. 2020. (Фото: Лука Зековић/Вијести)

Није било претјерано инвентивности у одлуци власти да у текућој предизборној кампањи опет употребљава изанђалу реторику о „угрожености државе“ и „одбрани Црне Горе“. Увјерен сам да и код симпатизера режима таква врста кампање постаје монотона и да губи кредибилитет. Од кога то екстремно богати властодршци „бране Црну Гору“? Да ли заиста мисле да ће поновни пројекат застрашивања народа имагинарним пријетњама из Србије или Русије замаскирати њихово пустошење природних ресурса, њихове афере, корупцију, банковне рачуне, њихове незаконито стечене станове? Свакако, Црну Гору они не могу бранити од мене, јер сам у својој земљи укоријењен читавим сопственим бићем, али ћу дати све од себе да уз слободоумне људе Црну Гору ослободим њих.

Ослободити Црну Гору од „тековина“ ДПС-а биће дугогодишњи и мукотрпан посао којег ће се прихватити сви којима благостање и просперитет наше земље леже на срцу. ДПС је од земље која има све услове да буде богата и уређена европска држава направила црну рупу неправди, дискриминације, криминала и корупције. Успостављено је уређење у оквиру којег владавина права постоји само на папиру, док су политичке, социјалне и економске институције под контролом неколицине моћних фамилија. Бесконачно задуживање и неморално пребацивање терета отплаћивања дугова на нашу дјецу и унуке дјелује као „врхунац креативности“ економских политика власти. Изабран је развојни економски модел који се базира на искључиво једној грани, што доводи до тога да свака кризна ситуација, као што је актуелна проузрокована вирусом корона, може изазвати привредни колапс.

Незајажљив у пљачкашким политикама, а у недостатку материјала за наставак пустошења државе, вишедеценијски режим је донио одлуку и да насрне на духовну компоненту народа, тј. да покуша људима да узме и душу. Изгласавање „Закона против православља“ представљало је онај кључни моменат када је народ рекао – доста је било! Душу нам нећете узети! Тада сам и сам одлучио активно да се укључим у политичка дешавања, уз многе моје колеге. Незапамћена масовност и енергија на литијама, које су осим православних вјерника подржали и сви слободоумни људи, пред цјелокупном домаћом и иностраном јавношћу су демонстрирале гдје сада станује већинска Црна Гора. Такву већинску и слободну Црну Гору режим неће успјети да побиједи нити потчини ни очекиваним изборним крађама и нерегуларностима. Њен тријумф је историјска неминовност.

Скуп испред Храма у Подгорици, 23. 8. 2020. (Фото: Саво Прелевић)

Режим у заласку је припремио терен за економску кризу какву наша држава не памти. Нова власт ће се са таквом елементарном економском непогодом ухватити укоштац, водећи прије свега рачуна о најугроженијим категоријама. Они који су најсиромашнији, који су највише пропатили и највише били дискриминисани, за нову власт ће представљати приоритет у економским политикама и мјерама.

Диверсификација економије биће извршена уз посебну дозу осјетљивости према иновативним технологијама. Вријеме је, напокон, да држава која толико дуго у свему стидно заостаје, у мјери у којој је млади нараштаји, осим ако се ради о дјеци режимских политичара и тајкуна, уопште и не доживљавају као земљу за коју би везали своју будућност, постане истински модерна – а за нас, у коалицији „За будућност Црне Горе”, модернизација не значи вестернизацију, нити пројектовано напуштање наше вјере и наших вриједности.

Црној Гори ћемо повратити њен историјски углед и прекинути бизаран процес њеног удаљавања од себе саме, који је покренула ДПС. Црна Гора се неће стидјети своје славне прошлости, коју је актуелни предсједник и вишедеценијски диктатор називао „историјским лутањима“. Наши грађани биће опет поносни на сопствену државу. Иако су лустрација челника владајуће партије и њених сателита, као и провјера поријекла имовине, свакако оно што неминовно очекује руководиоце власти, осјећам потребу да нагласим: процес помирења мора представљати друштвени императив. Заштитићемо запослене у државној управи којима је ДПС припремио масовна отпуштања, а без чијег рада би држава остала лишена административног капацитета за прикључење Европској унији.

Здравко Кривокапић са сарадницима у Бијелом Пољу (Фото: Коалиција За будућност Црне Горе)

Неће бити никаквог реваншизма, нити освете према онима који су годинама гласали режимску партију. Знамо да су на то били нуждом и притиском натјерани. Ту нашу браћу позваћемо да удруженим снагама градимо боље и праведније друштво. 30. августа, тако и учинимо и узмимо учешћа у стварању историје. 30. августа, начинимо мали напор, одважимо се и охрабримо. 30. августа, заслужимо слободу, пред прецима и пред потомцима. За будућност Црне Горе!

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 23. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Konačno da u politici i na čelu državne vlasti vidimo ovakvog čovekao kao što je profesor Zdravko Krivokapić. Ni jedne zlurade reči u njegovom govoru, nema podele naroda.Ovakvi ljudi mogu doprineti da narod shvati da je moguće imati valjanu vlast koja će istinski voditi računa o svom narodu.
    Istina, sloboda, pravda, poštenje, sloga, rad i ljubav su istinske trajne vrednosti. Vera u Boga i u ove vrednosti mogu svakom narodu doneti dobro, a da pri tome nikome ne nanose zlo. Iskreno se radujem što će se moj narod u Crnoj Gori u nedelju 30.08.2020. godine izboriti za prave vrednosti.
    Treba da uvek da biraju one koji će vladati za njih, a to znači za interes naroda, a ne u ime njihovo a za svoj račun.
    Pozdrav braći u Crnoj Gori.

Оставите коментар