Владика Јоаникије: Вјера је најјача кад је гоњена

Мислите ли да би у Црној Гори била тако сада вјера јака и у успону, да ли би се тако славило име Божје, да није мученичке крви Митрополита Јоаникија, упитао је владика

Владика Јоаникије (Фото: Епархија будимљанско-никшићка)

Празник Светог цара Константина и царице Јелене сабранима је честитао Преосвећени Епископ Јоаникије, бесједећи о данашњем великом празнику.

Навео је да је цар Константин, послије три вијека гоњења хришћанства, био као један од владара и моћника у Римском царству.

„Ипак, Бог је у његовом срцу видио честитост и велики духовни потенцијал, који ће се касније пројавити. Када је цар Константин кренуо на Рим да узме власт, имао је опаког супарника Максенција, који је био паганин, али Светом цару Константину, када се молио Богу, како је знао по свом обичају, јавио се Крст Господњи са неба и обасјала га је Божја свјетлост, као и апостола Павла. Угледао је знак Христов, Крст Господњи на коме је писало, а тако му је и речено, да са тим знаком треба да иде да побиједи свог непријатеља. Наредио је да се одмах на штитове његове војске испише знак крста Господњег, а он је од тада добио обрећење и постао хришћанин“, рекао је Владика, додавши да се цар Константин крстио убрзо након тога, у поодмаклим годинама живота.

Навео је да је постао светитељ и раван апостолима, а оно што, по Владикиним ријечима, треба посебно нагласити, јесте да је Свети цар Константин остао вјеран овом виђењу у све дане живота.

„Подигао је многе храмове, сазвао Први васељенски сабор, а што се посебно истиче – он је дао слободу хришћанству, забранио да било ко смије бити гоњен због његове вјере. Он није прогласио хришћанство за главну религију, само је забранио гоњење и дао слободу вјере. То је било довољно да вјера, која је до тада била гоњена, узме толико маха да убрзо заузме цијело Римско царство, а касније, полако, један по један народ, тако и словенске народе, међу њима српски народ“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Владика Јоаникије (Фото: Соња Ракочевић)

Сви народи Европе постали су хришћански народи и много шире од тога, па је, сматра Владика, тешко процијенити колика је улога у томе Светог цара Константина.

„Важно је напоменути да је његова мајка, Света царица Јелена, која је била његов савладар, али њој није било стало до власти, него је затражила одобрење од свог сина да иде у Свету земљу, да тражи Крст Господњи, који се јавио у виђењу цару Константину“, казао је Владика, наводећи да је и она подигла многе храмове на мјестима великих Христових дјела, у Витлејему и по Палестини.

„Нашла је Крст Господњи који је пројавио своју силу, зато се цар Константин и његова мајка царица Јелена сликају, најчешће, заједно и то са крстом, како држе Крст Господњи и тако свједоче вјеру“, указао је Његово Преосвештенство, поручујући:

„Од цара Константина па надаље, док је било хришћанских царева, идеал правог владара био је владар хришћанин, који се клања Крсту Христовом и који Крст Христов, као знамење вјере, уздиже високо, штити вјеру, штити светиње, штити свој народ, штити завјет. Имамо велику поворку хришћанских царева, а он је корјен хришћанских царева све до цара Николаја мученика, који му је, у много чему, по вјери био подобан“.

Давањем слободе хришћанству почиње, напоменуо је Владика, нова ера у хришћанству.

„Имамо еру гоњења, а онда еру слободе, међутим, то гоњење на Цркву Божју трајало је, и поред тога, у многим периодима касније хришћанске историје, нарочито у 20. вијеку, а, ево, видимо, да се то продужава и у 21. вијeку. Међутим, кад је вјера најјача – када је гоњена, тада је вјера најјача. Када је Црква гоњена, увијек има један број људи, мањи, али су вјерни и непоколебљиви, као што је био Свети великомученик Георгије и многи мученици 20. вијека. Они су посвједочили своју вјеру и из тог мучеништва, из мученичке крви вјера се обнавља“.

„Мислите ли да би у Црној Гори била тако сада вјера јака и у успону, да ли би се тако славило име Божје, да није мученичке крви Митрополита Јоаникија и преко стотине свештеника и многих других хришћана, који су пострадали за Христа у безбожном 20. вијеку, у вријеме комунистичке владавине. Али, баш онда кад су мислили да ће са вјером бити готово, она је васкрсла“, нагласио је Владика.

Јубилеј – 21 годину архипастирске службе Епископу Јоаникију, у име свештенства и вјерног народа, честитао је протојереј-ставрофор Драган Ристић.

„Нека Вам је, драги Владико, срећно и благословено, данашњи Свети цар Константин, царица Јелена, Часни Крст Господњи, који часно носите, да Вам буду на помоћи у овом времену у којем живимо. Знамо сви шта се све дешава, да то не помињем овом приликом. Да Вам Бог да снаге да ова искушења, која су на Цркви и на Вама, стоички поднесете, а ми свештеници и овај вјерни народ смо ту, да будемо од руке. Нека је срећно и благословено. На многаја љета!“, казао је прота Драган Ристић.

Опрема: Стање ствари 

(Епархија будимљанско-никшићка, 3. 6. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Љубав и вјера нек ходе
    (Оче наш Господе)

    Љубав и вјера нек ходе
    С нама Оче наш Господе
    Здравља среће и слободе
    Дај нам Оче наш Господе

    Поглед наш у Небо боде
    Све стазе ка Теби воде
    Жедни смо правде к’о воде
    Оче наш драги Господе

    Корак по корак мој роде
    Правом кичмом до слободе
    Жедни смо Тебе к’о воде
    Оче наш драги Господе

    Момчило

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s