Данас: Научно веће Богословског факултета „изјавама сећања“ легализовало рад спорног Савета факултета

Чланови ННВ Православног богословског факултета су се по сећању и савести изјашњавали како су гласали у октобру 2018. и потписане „изјаве сећања“ предали декану Зорану Ранковићу

Богословски факултет (Фото: Д. Јевремовић)

На јучерашњој седници Наставно-научног већа Православног богословског факултета Универзитета у Београду изведена је „мала гласачка гимнастика“ и спорни Савет овог факултета стекао је легитимност.

Како Данас незванично сазнаје, чланови ННВ су се по сећању и савести изјашњавали како су гласали у октобру 2018. и потписане „изјаве сећања“ предали декану Зорану Ранковићу.

Резултати овог ретроактивног „гласања“ показали да од јуче сви чланови Савета из ННВ имају неопходну законом предвиђену апсолутну већину гласова, коју је пре годину и по добио само један од 15 чланова овог тела – ванредна професорка енглеског језика Ивана Кнежевић.

Данасови извори спекулишу да су неки од професора одбили да учествују у „изјавама сећања“, док су их јуче наводно потписали и неки од чланова ННВ који 2018. нису ни били на седници на којој је биран Савет ПБФ.

Први записник са избора Савета из 2018. допуњен је записником са јучерашњег гласања и биће послат у Ректорат УБ.

То би, како наводе извори нашег листа, требало да реши проблем нелегитимности представника ННВ у Савету ПБФ, на које је прошле недеље и званично на седници Сената УБ указала ректорка Иванка Поповић. Извештај просветне инспекције до јучерашње седнице Већа није стигао на ПБФ, потврђено је Данасу из више извора.

Седници је присуствовао, како је речено нашем листу, и члан Светог архијерејског синода СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић), који је у „црквеној влади“ задужен за ПБФ, а истовремено је и члан Савета овог факултета испред Кабинета Ане Брнабић. Владика Иринеј је, како се спекулише, Иванку Поповић поменуо као иницијатора идеје о накнадним изјавама на ранијим састанцима Синода, ПБФ и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

На јучерашњу седницу ННВ је, како тврде Данасови извори, из Загреба дошао и председник спорног Савета митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић).

Он је, наводно, тврдио да су „изјаве сећања“ једини начин да се Савет легализује, иако је, како се прича, на претходној седници Већа био скептичан према институцији „сећања“. Седници су присуствовали и они професори који нелегитимним сматрају и декана Ранковића и сазивање Већа, јер су очекивали да се отворено разговара о нагомиланим проблемима на ПБФ-у.

Уместо тога, како се спекулише, актуелна управа ПБФ прозивала је ректорку Иванку Поповић и медије, укључујући и Данас, због писања о проблемима на највишој образовној установи СПЦ.

Утисци професора ПБФ са јучерашњег ННВ су подељени. Једни мисле да је реч о помирљивим решењима, за која се прича да су нека врста препоруке Универзитета и Министарства просвете.

Током седнице се, наводно, прочуло да су неки од предавача ПБФ јуче прошли избор у звање на УБ. Други део професора сматра да је јучерашња „козметика“ на ННВ била још један противзаконит чин и да се криза наставља.

Иако је декан Ранковић после ректоркиних упозорења најавио да ће се разговори о ситуацији на ПБФ наставити са Министарством просвете, у овом ресору нашем листу јуче је незванично речено да од тога нема ништа пре наредних седница Сената УБ.

Министарство просвете је протеклих месеци било нека врста посредника између Синода, ПБФ и УБ.

На последњој седници Сената ректорка Поповић дала је рок ПБФ да до почетка јуна и наредних сенатских седница доведе рад у законске оквире, јер се због проблема са Саветом не потписују дипломе овог факултета и најавила да би ускоро море могле да се примене и на избор у звања и докторске дисертације.

Иако је актуелни декан Ранковић, коме није верификован мандат на УБ, после седнице Сената преко саопштења за јавност релативизовао и негирао ректоркина упозорења, студенти су пре јучерашње заседања ННВ упутили писмо овом телу тражећи истину о проблемима на факултету. Између осталог, захтевали су да им се каже да ли им се последњих неколико месеци не издају дипломе због наводне „штампарске грешке“ или нелегално изабране управе и ко лаже – управа ПБФ или Универзитет.

Студенти ове високошколске установе оцењују да се „њихова заједничка кућа показала као незрело дете које хистерично инсистира да настави да тера по своме и окриви неког другог за своје проблеме“.

Конструктивна већина и мањина

На Већу, како је „процурело“, јуче није прошло усвајање заједничке изјаве у којој се конструктивна већина у ННВ ограђује од својих колега у мањини, који свесно или несвесно раде против факултета. Текст те изјаве члановима ННВ предочен је на самој седници, а његово усвајање је на крају одложено.

За шта су криви медији

Први проблеми, пре свега богословски, на ПБФ почели су после изградње нове зграде и измене наставних програма из којих је искључен архимандрит Јустин (Поповић), због чега већ неколико деценија многи српски архијереји своје богослове радије школују у Грчкој и Русији него у Београду. ПБФ се средином прошле године у жижи јавности нашао због захтева Синода СПЦ да отказе добију двојица предавача – епископ западноамерички Максим (Васиљевић) и доцент Марко Вилотић. Потом је обелодањен и проблем са Саветом факултета. Пред јучерашњу седницу ННВ на појединим црквеним сајтовима појавили су се текстови у којима се одговорност за ситуацију на факултету пребацује на „другосрбијанске медије“ зато што су „усмерили фокус проблематизације црквене просвете после ванредног заседања Светог архијерејског сабора у новембру 2018, кад је Синоду је дата дужност да интензивније прати и надгледа ситуацију у просвети, као и да повлачи конкретније потезе јер је од повратка ПБФ на УБ почео тихи притисак обесцрковљења ове институције“. Медији се прозивају и што је у „добро испраћеним случајевима епископа Максима, Марка Вилотића и свештеника Вукашина Милићевића Синод приказан као прогонитељ, а Универзитет као светли заштитник“.

Јелена Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 20. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

3 replies

  1. Ректорка је лезбача и већ 30г живи са неком шкотланђанком и она ће неком да просипа памет.Богословски факултет треба да изађе из БГ универзитета и да са државом склопи уговор у вези студентских бенефиција који имају на државном ,овако ће се масонско сатанистички кругови стално мешати.

  2. … Јанко, али није коњуктруно а ни синекурно.

  3. На Богословском факултету због Иринеја Буловића број студената из године у годину је све мање. Готово пет пута мање студената има сада него 90-их и 2000-их. Исто је и у богословијама. Овако више не ваља. Зашто шансу не дати млађим професорима? Зашто Буловић свуда забија свој нос?!

Оставите коментар