Ранко Гојковић: Каинов печат на челу црногорске власти

Молећи се за нашег драгог владику Јоаникија, радујмо се и веселимо се и ми браћо и сестре што наша мајка, Српска Православна Црква, још рађа овакве изданке светосавског духа

Привођење владике Јоаникија (Извор: Фејсбук)

Велики руски мислилац Николај Данилевски творац је Теорије о цивилизацијама. Међутим, када питање о цивилизацијама оголимо до крајње суштине, све се оне своде на два основна типа цивилизација – оне које служе добру, то јест, које служе Богу као извору свих добара, и оне које служе сатани, као извору сваког зла. Ако то сместимо у оквире библијског текста људске историје, онда цивилизације можемо поделити на оне које баштине Авељову послушност Богу и оне које баштине Каиново братоубилачко богоборство.

Слава Богу, православна цивилизација у чијем окриљу је и један од њених најлепших цветова – србско светосавље – припада овом Авељевском корпусу цивилизација које служе Добру, које служе Богу. Како на почецима људске цивилизације, тако и у новозаветној историји па све до наших дана, сатанска завист сврстава многе људе у ред братоубица, Каинових духовних потомака.

У словенском роду, ни један народ није тако силно утиснуо на своје чело Каинов печат, као што је то урадио народ „тисућљетне културе“. Уз братоубиство, словенски народ који је китио цвећем сваког освајача, у клеронацистичкој НДХ пролио је потоке словенске крви. Усташки црнокошуљаши су 12. маја 1941. године, на дан светог Василија Острошког чудотворца, ухапсили свештеномученика Митрополита Дабробосанског Петра Зимоњића, који је потом мученички и пострадао од Каинових и Јудиних духовних потомака, тиме показујући да је Православље смртни непријатељ каиновском духу.

У Србској Спарти, Црној Гори, србски крвник Јосип Броз Тито је усрдно распиривао братоубилаштво, тако да је број Каинових следбеника у годинама Другог светског рата и послератном периоду, рапидно порастао у овој србској земљи. Пошто је име СЕРБ (Серб Есть Раб Божьи) свето, јасно је да не могу дуго да га носе духовни потомци Каинови. Тако још у Титовом Јајцу 1943. године настаје нација Црногораца, очито названа по називу србске државе Црне Горе. Упркос деценијама безбожне владавине комуниста и синова комунизма у Црној Гори, излазак светог Василија Острошког међу народ, у децембру 2019. године, довео је до истинског Васкрсења светосавља у Црној Гори, народ је почео да живи литијама одбацујући смрад каиновштине. О том својеврсном чуду Господњем писано је доста и на нашем порталу.

Ранко Гојковић (Фото: Саборник србско-руски)

Међутим, Каинов печат не да мира тим Каиновим духовним потомцима и црногорске усташе (од народа прозвани милогорци – народ то правилно осећа, не треба часно име србске државе Црне Горе каљати тиме што би те несоје називали црногорцима) у наше дане крећу стопама Павелићевих усташа, на све начине показујући оданост усташкој традицији, баштинећи „достигнућа“ народа тисућљетне културе. Милогорска усташка власт последњих дана почиње са прљавим провокацијама које су усмерене против свих слободарски опредељених људи, а поготово против православних Срба у Црној Гори. Да поменемо емитовање песме усташког певача Томпсона и то управо на Дан победе 9. маја на државној телевизији Црне Горе! Потом на празник Светог Василија Острошког, 12. маја, црнокошуљаши милогорци чине оно што су тога дана 1941. године учиниле хрватске усташе – хапсе архијереја Српске Православне Цркве – владику Будимљанско-Никшићког Јоаникија са још седам свештеника његове епархије!

Док ово пишем, у храму Светог Саве у Београду у току је молебан за епископа Јоаникија и прогоњени клир СПЦ у данашњој проусташкој држави Црној Гори. У многим градовима у Црној Гори одиграва се истински терор над многобројним верницима забринутим и огорченим због хапшења свог епископа и својих свештеника.

Немогуће је бити равнодушан у таквој ситуацији, верујем да свако ко је лично упознао истинског народног владику Јоаникија и имао могућност да са њим разговара (Ваш покорни слуга имао је ту привилегију и част), данас састрадава са њим и осећа једну врсту стида због тога што није заједно са владиком у његовим страдањима. Међутим, оно што је сигурно, владику не треба да жалимо. Он је данас под посебном милошћу, он је данас блажен. Над њим се и буквално остварују знамените речи из Христове Беседе на Гори:

Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. Блажени сте кад вас, Мене ради, руже и прогоне и, лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас.

Молећи се за нашег драгог владику Јоаникија, радујмо се и веселимо се и ми браћо и сестре што наша мајка, Српска Православна Црква, још рађа овакве изданке светосавског духа, због оваквих пастира ни врата пакла неће одолети Цркви Христовој. Многаја и благаја лета драги владико, не сумњамо да ћеш из неоусташког затвора изаћи још силнији и непоколебљивији у исповедању свете вере Православне и одбрани њених светиња. Амин Боже дај!

Опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 14. 5. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. Amin, BOZE daj!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s