Слободан Јанковић: Вирус постоји, људи умиру… међутим!

Осми учесник нашег трећег виртуалног округлог стола „Бити далеCOVID-19“ је др Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије

Слободан Јанковић (Фото: Вечерње новости)

Не улазећи у медицинску анализу појаве корона вируса, крећемо од чињенице да се у САД и другде вируси одавно патентирају, и да је кинеско Министарство спољних послова оптужило САД да је, преко својих војника, донело корона вирус у ову земљу. (овде) Како да, у овом случају, раздвојимо медицину од биополитике и геополитике?

Медицина је лечење од болести тела, а болести се дуго у историји користе и у војне и тиме политичке сврхе. Монголска војска која је опседала ђеновљанску луку на Криму – Феодосију – гађала је бранитеље лешевима животиња заражених кугом. Болесни морепловци донеће кугу у остатак Европе. Свакако, данас су ствари напредовале непојмљиво у смислу биомедицине и биотехнологије. Овај помор, по Божијем допуштењу, захватио је већину народа и држава, чак и на малим острвима, што наводи на чуђење јер је непознат вирус који лети преко мора. Ако је у питању политика онда је она усмерена против бројних, може се рећи свих народа и држава.

Фуко, шездесетосмаш је тврдио да традиционална држава угњетава и дисциплинује човека, полазећи од себе самог.

Кинеске оптужбе које су се појавиле на твитеру, средству комуникације омиљеном америчком председнику Трампу нису поткрепљене доказима. Штавише, можемо се запитати нису ли управо светске војне игре послужиле да се вирус и рашири у бројне земље? Јасно је да се зараза шири све брже и Америком и да ће тамо, уколико се убрзо нешто не промени, имати веће последице у смислу броја умрлих, него у Италији, камоли у Кини. Кратко речено, немам јасан одговор на ово питање.

Зато је потребно поћи од онога што је јасно у општој медијској и свакодневној међуљудској пометњи.

Да, вирус постоји, људи умиру. Међутим! Питање је од чега умиру. Како указује низ лекара, а неке од њих смо могли да видимо на интервјуима раширених путем савремених метода електронске комуникације, ширење вируса је необично, али и одговори на њега. Указује се да тестови за присуство корона вируса 2019, или скраћено Ковид-19, у телу људи за које се сумња да су заражени нису поуздани. Друго, медицински протокол описан у чувеном медицинском часопису Lancet, а који су пренели кинески лекари делује као рецепт за докусуривање зараженог. Но, до сада се у пар наврата чуло да је лек пронађен.

Чињеница је, такође, да вирус постоји, да се шири, да људи бивају болесни, али је такође чињеница да сваки вирус грипа снажно напада оне са слабијим имуним системом – децу до четири године, хроничне болеснике, старце. Кажу да у Италији углавном умиру особе које залазе у девету деценију живота. Зашто су онда сви у кућном притвору? И шта он значи за будућност демократског друштва?

Умиру и млађи, вирус се необјашњиво лако шири и лако се хвата за плућа. Између осталог, мој кумић, спортиста од 20 година добио је тако запаљење плућа, али хвала Богу, уз помоћ антибиотика је много боље.

Кинески рецепт је међутим оно што је најопасније. Друштво све тоталнијег надзора у коме се Крст прогања, јасно је не може донети свету више, само мање слободе. Кина се и у нас хвали као модел, а то је грозоморан апарат који гази личност, у коме су од првог јануара ове године сви становници под режимом сталног надзора и кредита. Ко је нешто скривио дуже чека на лекарску негу, не може да купи карту за међуградски превоз, некмоли да добије пасош и напусти земљу! Кина је друштво у којем је готовина прогоњенија него у Шведској. Готово сва плаћања иду преко мобилне апликације која служи и за друге облике комуникације. Ту се треба сетити, без изазивања панике, речи „И учини да сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободни и робови, начине себи жиг на својој десној руци или на свом челу, 17 да нико не може ни купити ни продати сем онога ко има жиг, име звери или број њенога имена.” (Откр. 13: 16, 17). Прогон готовине је, између осталог, пут ка оном описаном у Светом Писму, а само Бог зна када ће се то и десити. Тако Кина постаје остварење мрачних снова тоталитарних умова.

Америчко друштво је још увек далеко слободније. Италија је такође добар пример. Тамо су почеле да се шире демонстрације и влада се уплашила масовних немира, па је одлучила да подели новац народу. Када би у Кини биле могуће такве демонстрације? Њихови лекари су ужаснути Италијанима, кажу да су неозбиљни, недисциплиновани (сетимо се капитана Берторелија и његових војника), а заправо хоће да кажу да су непослушни.

Ова пандемија се шири брже него што је уобичајено, али колико је оправдано увођење ванредног стања са елементима војне управе у земљи класичне демократије каква је Италија? (Код нас: nomina sunt odiosa!)

У Србији је то ванредно стање теже него у Италији у којој људи могу да шетају кућне љубимце и одлазе у куповину без ограничења која овде владају, а то није узрок заразе како се прича. Јер ти људи се не грле, обављају своје потрепштине. Зараза је избила на северу, у најдисциплинованијем и најмање побожном делу те земље.

Међутим, контрола, та забрана изласка старијима и медијско глајхшалтовање у коме се преиспитивање одлука власти у вези са вирусом прогања из медијске сфере јесте најава покушаја додатног ограничења политичких слобода.

Но изнад политичких јесу слободе људи као верујућих и мислећих бића. Све је јасније да су управо верске слободе оне најугроженије. О Кини овде не треба трошити речи, али шта је са Европом и коначно са Србијом?

Скандалозно понашање римске цркве, предвођене језуитски папом Франћеском настављено је и поводом овог вируса када је Епископски савет Италије 9. марта позвао на укидање цркава и забрану свих религијских служби закључно са 3. априлом. Масовно негодовање (непослушних)  заплашених Италијана, или необавештеност, понукали су папу да следећег дана ипак наложи отварање цркава, али уз забрану одржавања миса. Даље, многи бискупи и смаи свештеници римско-католичке цркве уплашили су се и затворили цркве. Забрањена је заједничка молитва, макар је ми православни видели као јеретичку и расколничку, али и она је дошла под удар, јер опет Христу се моле.

Део римокатоличке јерархије који се дубоко не слаже са реформама у њиховој цркви гласно критикује понашање папе и већине високих прелата. Док појединачни свештеници показују хуманост и личну веру тиме што отварају цркве, уступају респиратор другима, дотле се већина забарикадирала далеко од верника. Управо на парадокс забране мисе указују тврдокорни паписти попут кардинала Атанасијуса Шнајдера, који је запањен јер се већина бискупа како каже „понаша као бирократе, а не као пастири. Претераним обраћањем пажње на хигијену, изгубили су доживљај натприродног и напустили првенство вечног добра душе (над телом) Шнајдер с пуним правом пита како је могуће забранити присуство људи мисама због здравља, ако су истовремено отворени супермеркати и продавнице? У истом уху надбискуп Јан Ленга, такође у Казахстану као и Шнајдер, критикује свештенство које се скрило док су лекари и сестре у директном кнтакту са народом.

Питања која постављају паписти легитимна су и у нашем случају. То не значи да овде дајемо за право традиционалном римокатоличком учењу, већ здравом разуму који мора да се запита „Ако је дозвољено да у продавници буде један човек на четири метра квадратна, зашто није дозвољено да у цркви на служби Божијој буде људи макар у директној пропорцији са онима у продавници? Зашто се наша јерархија сложила да замандали врата цркава у појединим епархијама и врши Литургију без народа? Јер како се онда моле за окупљени народ? Ко благодари за свето причешће? Само пар свештеника и ђакона?” Др Зоран Чворовић је лепо цитирао да су хришћани позвани да се „Богу већма покоравају него људима“. Забрањује се присуство народа литургији јер се настоји забранити окупљање на молитву, јер макар и најгрешнији када се искрено моли Богу у заједници са другима онда је, како нас учи Свето писмо, и Христос ту. Он који нас избавља „из замке птичареве, и од љутог помора.”

Црква је сада у стању да може да завапи као псалмопевац „Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.” (Пс. 55, 2).

Није случајно да је у Црној Гори полицијски час викендом од суботе у 13 часова до понедељка ујутру. Како већина народа иде на литургију у недељу, тако је јасно да су ускраћена верска права већине становништва у тој мини деспотији. Сада се и нама то уводи, у Србијици. На Космету је полицијски час од 10 ујутру. Зашто? Је ли случајно да се на тај начин онемогућава верницима присуство на литургији?

Затворен је Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, два пута ове године! Први пут 25. фебруара у протест због нове уредбе којом се претила заплена црквене имовине због пореза (звучи познато?) и други пут месец дана касније, израелске власти затварају цркву под изговором страха од ширења вируса.

Поред удара на здравље, на економију, јасно је у Црној Гори, у Србији и поготову на страдалном Косову и Метохији, у Русији, у Јерусалиму, пре и изнад свега, у Великом посту, овај вирус, односно мере које се примењују, у служби су укидања и одрицања највеће тајне коју Бог дарује човеку, тајне светог причешћа.

Пошто се ванредно стање постмодерног доба не може замислити без медијске „дораде“ јавног простора, колико је успела холивудизација савремене пандемије, почев од слике гнусних Кинеза са пијаце у Вухану (свашта једу, па шире заразу) до АБХ астронаута који лутају улицама и полицајаца који сваког, неовлашћено присутног у урбаном простору, хапсе и кажњавају?

Медијске причине су ту да додатно посеју страх и панику у народу.

С једне стране, глобалистичка војна вежба утеривања страха свуда успева; с друге стране, радници не раде, профит пада, туризма нема, слободан проток робе и капитала су испарили из јавног дискурса. Каква је конфузија у питању? Завера ли је или пукотина у систему?

Можда је завера произвођача тоалет папира? Шала наравно. Ако је завера,  а независно од тога је ли вирус ‘природан’ или из епрувете, је ли производ оних који су га годинама најављивали и организовали симулације, у шта је директно била укључена Светска здравствена организација, или није, питање се може другачије поставити. Шта значи онима који поседују такав иметак који је већи од укупног поседа више од половине човечанства губитак милијарди? Шта им то значи, када и други пропорционално губе бар исто? Они који у материјалном смислу толико поседују, заинтересовани су првенствено за моћ, а не за саму количину новца која на том нивоу постаје апсурдна. Но, то је само питање, не и одговор који опет немам.

Могуће је опет и ведрије тумачење. Овај вирус срушио је илузију постојања некаквих евроунијских вредности и Европске уније. Омогућио је људима да се привремено одрекну мање битних и непотребних ствари и да се опет замисле о себи, животу, ближњима и свету који их окружује.

Човеку не може да не падне на памет моћни и цинични Пекић са својим романом „Беснило“, објављеним скоро пре четири деценије: на Хитроу, бесан пас, заражен лабораторијски произведеним вирусом, покреће хаос који мора бити решен уништавањем лондонског аеродрома и спаљивањем 250 хиљада несрећника. Ипак, псето је преживело. Пекић је, у интервјуима поводом свог романа, рекао да је беснило суштински у нама, јер смо цивилизацију изградили на погрешним темељима, па је свеједно  како возимо у понор – левом или десном страном, или средином пута. Дакле, питање није толико – откуда вирус, него да ли је могућ нови 11. септембар 2001, после кога су господари из сенке кренули у поход на Авганистан и Ирак, ударили на Блиски исток, донели „Патриотски закон“ у САД који је агентима ФБИ дао право да прате шта ко позајмљује у библиотекама?

Од извора два путића. Онај тоталитарнији и онај слободнији.

После озбиљних анализа привида начињеног у америчком „друштву спектакла“ обавештени људи чврсто верују да је терористички удар на њујоршке куле био тзв. inside job, који је решавао низ питања унутрашње и спољње политике „империје илузија“, како Крис Хеџиз зове САД. Можемо ли, барем у назнакама, наговестити правце истраживања холивудизације пандемије корона вируса с почетка 2020. године?

Америка је и сама на удару, холивудски спектакли са епидемијама су више пута снимљени. Биће занимљиво видети како ће се све ово одразити на тамошњу председничку кампању и положај Трампа. Велике кризе се обично лоше заврше по политичке вође, како другде тако и у Србаља. Обично, не и увек, али могућност постоји.

Виртуални округли сто „Бити далеCOVID-19“ организовао: Владимир Димитријевић

Напомена: Извињавамо се учесницима Округлог стола, организатору и читаоцима што нисмо били у стању да све приспеле одговоре објавимо правовремено. Верујемо да и сада, иако објављени са принудним и ванредним закашњењем, нису изгубили на актуелности и значају.

Прочитајте још



Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. „Док мејн-стрим медији без икакве упитаности и прозрачности јавног мњења производе страх и панику, група научника са Стенфорд универзитета утврдила је у теренском истраживању да се стопа смртности КОВИД-19 лажира. Пошто се, као и код сезонског грипа људи са слабим симптомима не јављају лекару (Зашто би? Тако је откад је света и века.), онда они који допадну болница и карантина постају група према којој се одређује стопа смртности. Између 50 и 85 пута је више оних који се не обраћају лекару. Кад се то убаци у једначину, онда долазимо до чињенице да је стопа смртности КОВИД-19 око 0,12 до максималних 0,2%. Што је некако као сезонски грип.“

    http://sveosrpskoj.com/komentari/reljic-bil-i-melinda-gejts-bi-da-vakcinisu-ceo-svet-a-ni-jedno-od-njihovo-troje-dece-nije-vakcinisano/

  2. Вирус не постоји. Никада и нигде није показано нити доказано да је ико икада издвојио то што називају вирус. Све сличице у боји су компјутерска анимација за малоумне. Микроскопи дају само црно-белу слику. За неупућене вирус је латинска реч која значи отров. Докази другови научници, докази су оно што је потребно а не празне приче и манипулације. Медицина и фармакологија су спале не ниске гране и изгубиле поверење као што су изгубили поверење сви лажови и манипулатори ма како себе називали. Јадан је људски род, баш јадан.

Оставите коментар