Никола Милованчев: Власт у Србији отишла много даље од других европских земаља

Пети учесник нашег трећег виртуалног округлог стола „Бити далеCOVID-19“ је правник и публициста Никола Милованчев

Никола Милованчев (Фото: Медија центар Београд)

Поштовани читаоци,
Анкета „Стања ствари“ о духовним политичким и моралним последицама садашње пандемије наставља се. Поред данас објављених (Д. Хамовић и Н. Милованчев), пристигли су и одговори господе Павела Тихомирова, заменика уредника „Руске народне линије“, књижевника Момчила Селића, писца и издавача Жељка Перовића, као и књижевника и научника проф. др Слободана Владушића.
Очекујемо још одговора на нашу анкету и желимо вам добро душевно и телесно здравље.
„Стање ствари“ и Владимир Димитријевић

Не улазећи у медицинску анализу појаве корона вируса, крећемо од чињенице да се у САД и другде вируси одавно патентирају, и да је кинеско Министарство спољних послова оптужило САД да је, преко својих војника, донело корона вирус у ову земљу. (овде) Како да, у овом случају, раздвојимо медицину од биополитике и геополитике?

Претпостављам да кинеско министарство спољних послова, као једна одговорна и добро информисана институција, зна начин настанка епидемије корона вируса у Кини. Ако то прихватимо као чињеницу, јасно је да је медицина сада позвана да решава последице биополитике и геополитике. Дакле, медицина је средство за санирање последица проблема који је настао у другим сферама. И наравно, можемо само да захваљујемо медицинским посленицима на напорима које чине у сузбијању пандемије.

Биће још једна реперкусија односа медицине и политике: здравствени системи држава сада су на великим искушењима и политичари ће имати прилику да виде каква је важност доброг јавног здравства; и наравно, да сагледају куд води ниподаштавање јавног здравства, које је (уз јавно школство) стуб здравог друштва.

Чињеница је, такође, да вирус постоји, да се шири, да људи бивају болесни, али је такође чињеница да сваки вирус грипа снажно напада оне са слабијим имуним системом – децу до четири године, хроничне болеснике, старце. Кажу да у Италији углавном умиру особе које залазе у девету деценију живота. Зашто су онда сви у кућном притвору? И шта он значи за будућност демократског друштва?

Овај вирус има карактеристику као ни један пре њега – досад највећу опстојност и са тим узроковану брзину ширења. То, брзина ширења, је основна ознака COVID 19, коју наглашавају епидемиолози у другим земљама (изван Србије). За разлику од неких других вируса (нпр. SАRS), овај пут се може очекивати да ће јако велики број људи бити заражен новим вирусом, да се они неће бројати у неколико хиљада људи, већ можда и у милионима. Последица је већ видљива: масовна психоза страха и добровољно пристајање на спутавање основних права личних слобода – кретања, саобраћања међу људима, комуникација и других. То је свакако одличан моменат за посматрање психологије реаговања људи у оваквој ситуацији али и in vivo експеримент поступања државних органа код увођења драстичних мера ограничавања слобода целокупног становништва држава, тренинг за њих – ако затреба… Сада ће се видети и чија је државна управа ефикаснија при таквом поступању и где је отпор грађанског друштва јачи.

Што се Србије тиче, видљиво је да цивилно друштво као да не постоји – не реагује се ни на основна кршења грађанских права, нпр. на сегрегацију људи старијих од 65 година (у градовима) односно 70 година (на селу). Када су (стварно или не, и то у случају једног или неколико појединаца) ограничена или повређена права хомосексуалаца или неких других мањинских група, поједине невладине организације пуне тиме медије недељама и месецима. И у случају грубог поступања шинтера према псима луталицама, појављују се коментари у медијима. У овом случају ДОШЛО ЈЕ ДО СЕГРЕГАЦИЈЕ ВИШЕ ОД МИЛИОН ГРАЂАНА СРБИЈЕ С ОБЗИРОМ НА ЊИХОВУ ЖИВОТНУ ДОБ И СВИ ЋУТЕ.

Опет је у Србији дошло да наопаког понашања власти, сасвим обрнутог од пожељног. Одгледах пре неку вече дневник словеначке државне ТВ. Тамо државни органи препоручују позитивну селекцију: да млађи људи ујутро дају предност пензионерима и да млади не иду у трговине са храном између 8 и 10 ујутро; наравно, пензионери могу да иду у продавнице и касније. А у Србији је пензионерима забрањено да излазе после 10 ујутро (шта је рецимо са људима немоћним, који тог дана немају помоћ за излазак до 10 часова ујутро, већ касније?), док средњој генерацији и младима нико није поручио: оставите термин до 10 ујутро за старије људе.

Ова пандемија се шири брже него што је уобичајено, али колико је оправдано увођење ванредног стања са елементима војне управе у земљи класичне демократије каква је Италија? (Код нас: nomina sunt odiosa!)

Део становништва не поштује ни елементарна правила понашања, која би се морала очекивати у оваквој ситуацији пандемије и то је карактеристика стања у многим европским државама, чак и у неким од најбогатијих (нпр. Луксембург и Швајцарска). Искуство Кине учи да, нажалост, без строгих мера ограничавања протока људи, ширење корона вируса не може бити заустављено. Такав развој догађаја сигурно одговара органима репресије али то је други проблем.

Што се тиче ванредног стања, власт у Србији је отишла много даље од других европских земаља, газећи чак и Устав државе. Оно што запрепашћује је: да СКОРО ЧИТАВА ОПОЗИЦИЈА (и истинска и она из позоришта лутака – част ретким изузецима) ЋУТИ НА ФЛАГРАНТНО КРШЕЊЕ УСТАВА, СУСПЕНЗИЈУ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ КАО НАЈВИШЕГ ОРГАНА ВЛАСТИ! Зашто се није састала Народна скупштина, која је уставно надлежна за проглашење ванредног стања? Опет се враћам на већ споменути словеначки ТВ дневник: тамо данима заседа Државни збор (доњи дом парламента) расправљајући о економским мерама за санацију тренутне ситуације, очекује се велики финансијски пакет за помоћ предузећима, грађанима, отпуштеним радницима – доношење законских одредби вредних више од милијарду евра. Јасно је да ни влада ни председник не могу да суспендују права парламента, као највишег органа политичке власти у парламентарној демократији. У Србији међутим изгледа да појединац може да забрани Скупштини да се састане. За Риплија, невероватно али – истинито. Нажалост.

Пошто се ванредно стање постмодерног доба не може замислити без медијске „дораде“ јавног простора, колико је успела холивудизација савремене пандемије, почев од слике гнусних Кинеза са пијаце у Вухану (свашта једу, па шире заразу) до АБХ астронаута који лутају улицама и полицајаца који сваког, неовлашћено присутног у урбаном простору, хапсе и кажњавају?

Холивудски филмови и дезинформације које се пласирају у вези пандемије COVID 19 су свакако учиниле своје. Људи су збуњени и, на несрећу, имају превише времена да на ТВ екранима гледају све и свашта. За краткотрајне предахе и „забаву“ на ТВ побринули су се у Србији и државни органи, омогућавајући да се, у супротности са од стране њих донесеним ограничењима, на малим екранима наставе „задруге“ и „парови“ морално дегенерисаних појединаца. Тако да „надлежни“ могу мирно да спавају – тровање српске нације преко ТВ екрана се наставља, ту рестрикције не важе!

С једне стране, глобалистичка војна вежба утеривања страха свуда успева; с друге стране, радници не раде, профит пада, туризма нема, слободан проток робе и капитала су испарили из јавног дискурса. Каква је конфузија у питању? Завера ли је или пукотина у систему?

Прерано је просуђивати да ли је, у погледу могућих катастрофалних последица по светску економију, ситуација побегла контроли. Једна од могућих последица или чак и за неког пожељног сценарија је: да одређени фактори политичке и економске моћи у свету могу такав положај искористити као тренутак за прерасподелу власништва над одређеним природним и индустријским ресурсима. Развој догађаја ће показати да ли ће се ићи и у том правцу.

Човеку не може да не падне на памет моћни и цинични Пекић са својим романом „Беснило“, објављеним скоро пре четири деценије: на Хитроу, бесан пас, заражен лабораторијски произведеним вирусом, покреће хаос који мора бити решен уништавањем лондонског аеродрома и спаљивањем 250 хиљада несрећника. Ипак, псето је преживело. Пекић је, у интервјуима поводом свог романа, рекао да је беснило суштински у нама, јер смо цивилизацију изградили на погрешним темељима, па је свеједно  како возимо у понор – левом или десном страном, или средином пута. Дакле, питање није толико – откуда вирус, него да ли је могућ нови 11. септембар 2001, после кога су господари из сенке кренули у поход на Авганистан и Ирак, ударили на Блиски исток, донели „Патриотски закон“ у САД који је агентима ФБИ дао право да прате шта ко позајмљује у библиотекама? 

Западна цивилизација се одрекла Господа Исуса Христа, који је наш Пут, Истина и Живот. А без Њега и поштовања Његовог учења постоји само један пут – пут у пропаст човечанства. Ко то не види, слеп је код здравих очију и за таквог можемо само да се молимо, да се призове и дође свести.

После озбиљних анализа привида начињеног у америчком „друштву спектакла“ обавештени људи чврсто верују да је терористички удар на њујоршке куле био тзв. inside job, који је решавао низ питања унутрашње и спољње политике „империје илузија“, како Крис Хеџиз зове САД. Можемо ли, барем у назнакама, наговестити правце истраживања холивудизације пандемије корона вируса с почетка 2020. године?

Прерано је судити о позадини пандемије корона, у овом тренутку о томе имамо премало информација. А што се тиче њене холивудизације: претпостављам да светски „инжињери људских душа“ брижљиво прате и проучавају ефекте те пандемије на понашање људи у целом свету и да ће њихови холивудски трабанти и старлете тек после тога добити одговарајућа упутства.

Прочитајте још



Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: , , , , , , ,

9 replies

  1. Поздрављам иницијативу за покретање виртуалног округлог стола „Бити далеCovid-19“. Лепо је читати прилоге умних глава на сваку тему. Од ове тренутно нема актуелније и осетљивије. И, управо због тога, или што је пандемија у питању превасходно медицински феномен који нас све дотиче, дозволио бих себи мало искакање питањем: зашто, поред веома цењених учесника који су понос интелектуалних активности којима се баве, нема мало више и стручњака из области медицине. Претпостављам да би на ову тему и они имали шта да кажу. Јесте важно питање права на слободу мишљења, слободу јавне речи, слободу вероисповести, слободу кретања, али, мислим да не претерујем, слобода на живот, а чини се да је у овом тренутку баш живот најугроженији, такође има неку тежину која би, по природи ствари, морала надгорњати све друге слободе.
    Додао бих, без икакве зле намере, да би без стручњака за здравље људи, округли сто могао испасти сто на три ћошка.
    Ради какве такве релаксације фрустрираних разним катастрофичним пророчанствима о броју жртава пандемије, навео бих статистички податак Завода за погребне услуге који је саопштио да се у Београду годишње обави 20 000 сахрана, а у Србији 100 000. Кад се 20 000 подели на 365 дана, излази да се само у Београду дневно сахрани 56 умрлих.

  2. Никола Милованчев: Власт у Србији је отишла много даље од других европских земаља
    ++++
    Могу они и даље. Много, много даље……………….

    ………….. Обавештења о здравственим мерама и другим информацијама које се односе на лечење болести ЦОВИД-19 дата јавности од стране неовлашћених лица не могу се сматрати тачним и провереним, уз могућност примене прописа који се односе на одговорност и правне последице за ширење дезинформација у периоду ванредног стања.

    https://vaseljenska.net/2020/04/01/vlada-pokusava-da-ogranici-izvestavanje-o-koroni/

  3. Велики брат који од 5. октобра управља Србијом преко „демократски изабраних представника“ сада зна да може у сваком тренутку, уз подршку корумпираних интелектуалаца и медија, да ради шта год хоће у Србији. Може да погази Устав и да преко својих политичких трансмисија потпуно погази слободе и права грађана. Истине ради, треба рећи да ни сами грађани не вреднују Устав баш много. Они су равнодушно и индолентно гледали испоручивање наших грађана, па чак и бившег председника државе, страним центрима моћи, и ако је Устав то изричито забрањивао. На крају, грађани ће само добити оно што и заслужују.

  4. Одговор уваженом г. Пакићу:
    Господине Пакићу колико знате људи у Србији који ће жртвовати своју и егзистенције своје породице зарад истине? Ја их не знам много у Србији, ни десетак, јер велико је то искушење, верујте ми на реч. Медицинска струка је тако глобално хијерархијски организована, да лекар у Србији може преко ноћи да изгуби лиценцу ако се противи „истини“ Светске здравствене организације. Национална комора лекара између колегијалности и послушности СЗО, изабраће увек ово друго, јер што окренула леђа „масним“ пројектима. Има поштених лекара, али не и слободних да би учествовали на округлом столу који нуди алтернативи поглед на пандемију.

  5. Пристојан текст г. Милованчев. Доста је и свеобухватан; и у смислу феномена и његових могућих последица.
    Само ми није јасно зашто је потребно, свима и скоро свакоме (част изузецима, нпр. г. Ђурковић), па и г. Милованчеву, да просуђује о понашању српске извршне власти у времену непознате заразе. Такав приступ доводи у сумњу промишљеност свих осталих ставова. Ово посебно код многих читалаца неоптерећених дневном политиком.

  6. Хвала Вам на комплименту. Слажем се, ово стварно није време да се уплићу дневнополитичка питања. Међутим, то је (на моју жалост) узроковала извршна власт: 1) суспензијом парламентарне власти. Не знам да ли пратите неку од земаља Средње Европе – свуда заседају парламенти и мењају законе да би одмах ишла помоћ привреди и становништву (влада не може да мења законе); 2) поједини политичари су одређене мере покушали да искористе за саморекламерство, што је отужно. Уместо тога, у другим земљама, власт је позвала шефове парламентарних опозиционих странака да заједно нађу решења; то ради паметна власт, и са тим уједно дели одговорност и на друге. Оцене (не јавне) пада БДП-а у појединим европским земљама су такве да се не усуђујем да их напишем и национални консензус је императив.

  7. @Dragan Pakovic
    Pandemija nije prvenstveno medicinski fenomem, naprotiv.Epidemiolog nije virusolog, on se ne bavi ispitivanjem virusa i trazenjem vakcine, vec se bavi pracenjem razvoja neke bolesti u populaciji s obzirom na strateske resurse drzave i predlaze mere s obzirom na njih,Sto je epidemije teza, to resursi pocinju da igraju vecu ulogu u odabiru metode suprotstavljanja.U ekstremnom slucaju, vise se ne radi o epidemiji, vec drzavi i tada se mogu primeniti radikalne mere.U slucaju KOVIDA-19 to je jasno, u pitanju je funkcija brzine sirenja zaraze i opterecenosti medicinskih kapaciteta.Iako se poredi sa epidemijom gripa, razlika je sto se u slucaju KOVIDA-19 radi o brojkama pod maksimalnim opterecenjem medicinskih kapaciteta i velikim opterecenjima drzavnih kapaciteta, sto nije slucaj sa epidemijama gripa.Sve to ukljucuje znanje o medicinskim kapacitetima drzave, vojnim, finansijskim mogucnostima drzave, rezervama hrane i lekova, obimu i brzini transporta istih, naftnim rezervama, mobilizacioni kapaciteti (ne samo vojske, vec i volonteri, njihova struktura, npr. clanovi sportskih drustava koji su po pretpostavci zdravstveno jaci…).Sve to zahteva matematicko modelovanje, npr panike usled produzenja policijskog casa i nestanka roba, rezervi i obima i brzine dostavljanja roba u tom slucaju ili distribucija potrepstina u slucaju 24casovnog policijskog casa.Epidemiologija je strateska nauka koja se temelji na statistici i matematickim modelima na osnovu znanja o ponasanju zaraze i strateskim zalihama zemlje i svim relevantnim informacijama stanovnistvu, strukturi-starosnoj, rasprostranjenosti razlicitih vrsta bolesti (neke mere preduzete za zaustavljanje pandemije, mogu uciniti neke neletalne bolesti smrtnim, usled pada imuniteta u izolaciji, nemogucnosti snabdevanja i nege, psiholoske bolesti npr., mogu dovesti do porasta nasilja u porodici ili ulicnog), dakle nesto sto mi zamisljamo kada gledamo „geopoliticare“ i „strateske analiticare“, samo ozbiljno.

    Dakle, epidemija jeste rat i epidemiolog je glavnokomandujuci koji mora da racuna na sve one resurse na koje racuna i glavnokomandujuci u klasicnom ratu.Epidemioloski planovi su u rangu ratnih planova za odbranu zemlje.Vlast je tu operativa i pravni savetnik.

  8. Поштовани г. Милованчев, хвала Вам на појашњењима.
    Да дам и ја моја; ићи ћемо обрнутим редом јер ми се чини да је рационалније.
    ad 2) Отужност.. велите: мислим да је то питање стила, односно укуса. De gustibus non dispudandum est;
    ad 1) Неспорно је да НС није распуштена нити је посланицима престао мандат расписивањем редовних избора. Међутим, изборне радње су отпочеле а и сами избори су расписани при крају законског (уставног) рока. Такође је неспорно да је НС, према Уставу, морала да се састане. Ипак у ситуацији када је она „крње“ функционисала последње године свог мандата, када постоје непремостиви сукоби пол.странака (за шта владајућа странка сноси свој део одговорности) који би седницу НС поводом ванредног стања претворили у нерационално политичко надгорњавање уз могућност да се зараза шири међу самим посланицима у сали, када су расписани редовни избори и тд,
    извршна власт је ПРЕУЗЕЛА ОДГОВОРНОСТ да сачува што више живота уз цену да Устав примени по принципу de lege ferenda.
    То извршној власти само отежава делање (као што и председнику Републике објективно отежава да сам преузима одговорност у преговорима око КиМ; али, рећи ће неко, да је сам то хтео!) јер ће неуспех/успех у свом циљу очувања живота од заразе, само њој ићи на рабош.
    Нажалост то је супротно од пожељног консензуса који Ви, племенито, желите али он већ годинама није реалан на нашем (српском) простору ни поводом других важних питања (КиМ, ЕУ, ЦГ, распад Југославије итд).
    Стога и даље мислим да промишљању о непознатој зарази (узроци, ширење, последице) расправе о дневној политици само шкоди.

  9. „То извршној власти само отежава делање (као што и председнику
    Републике објективно отежава да сам преузима одговорност у
    преговорима око КиМ; али, рећи ће неко, да је сам то хтео!) јер
    ће неуспех/успех у свом циљу очувања живота од заразе, само
    њој ићи на рабош.“!?!?!

    Преговоре у вези са КиМ је требало замрзнути /Одлуком Скупштине
    Србије/, док се оконча ова пошаст.
    Скупштина Србије може бити у заседању и “дигитално“, зар не?
    Ана Брнабић толико хвали, истиче предности исте, а сада, када је у
    питању непрекидан рад највишег Законодавног органа, у време
    “РАТНОГ СТАЊА“, како то она изјављује, рад се суспендује?!
    Зашто?
    Макар се могу, јавно, обављати консултације са шефовима посланичких
    клубова!
    Ако могу јавно да се преко државних фреквенција емитују “Парови / ТВ Хепи/
    и задруга /ТВ Пинк/, саме бљувотине, а противно Одлуци Владе РС, да су
    забрањени скупови у затвореном простору са више од 5-оро људи / а тамо их
    има 20-30/, зашто не би могло у видео формату да буде и рад Скупштоине РС.
    У Првом светском рату, чак и преласком преко Албаније и бављења ван
    територије Краљевине Србије, рад Супштине Краљевине Србије није
    суспендован!
    Уосталом, ако се целокупна настава у основним средњим, вишим и високим
    школама изводи у видео форми , преко интернета/, где је укључено стотине
    предавача и хиљаде слушалаца /ђака, студената/, шта и ко то спречава да се
    организује са скупом од 250 посланика, или бар са шефовима посланичких
    група.

Оставите коментар