Мићун Милатовић: Метафизика тоалет папира

На врху хрпе разних производа у иначе застрашујуће претовареним колицима, јумбо паковање најфинијег тоалет папира – као незграпан крунски драгуљ – заузима истакнуто мјесто

Хартија од вредности (Фото: Cafe.ba)

У свим литерарно-филмским дистопијама, (пост)апокалиптичним визијама будућности, наративни ток је по правилу одређен борбом преживјелих за ограничене ресурсе. Некад је то храна, некада вода или лијек, некада бензин и слично.

Међутим, ни највећи циник међу мизантропима и антрополошким песимистима није могао замислити реалну ситуацију у којој се припрема за преживљавање карантина одвија у знаку борбе за – тоалет папир! Свједоци смо ових дана, када у страху од вируса Ковид-19 читав свијет постаје један велики карантин, да међу купцима широм глоба, долази чак и до физичких обрачуна у супер/мега/гига/хипер маркетима, а све због одлучне намјере да себи обезбиједе довољне залихе овог средства хигијене.

Откуда оваква хистерија и панична потреба да се себи обезбиједи што већа количина тог – разумно посматрано вјероватно најмање битног за преживљавање – тривијалног предмета? Шта је то што људе тјера да гомилају ролне и ролне ствари чија је употреба доминантно ограничена на коришћење у простору који и „цар посјећује пјешке“?

Уколико се човјечанство – под условом да преживи пандемију и начин на који се са њом носи – надаље буде занимало самим собом, одговор ће вјероватно дати будуће научне студије овог феномена.

Потписник ових редова има дакако скромнију амбицију од намјере да на такво питање одговори.

Па ипак, вриједи, чини ми се, у неколико редака који не претендују на теоријску фундираност и било какву релевантност и оригиналност, размотрити овај психо-социјални феномен.

Не знам да ли је било коме дјеловало необично, да не кажем бизарно, то што смо дио културе која је тоалет папир учинила маркетиншки најзаступљенијим производом?

У вријеме док сам још колико толико гледао телевизијске канале, рекламе за тоалет папир су чиниле, апроксимативно говорећи, најмање 30-40 одсто маркетиншких порука на дневном нивоу. При том, стратегија маркетиншке презентације овог производа конципирана је тако да заправо скрива његову стварну сврху. Акценат је помјерен на мирисне ноте, перјану мекоћу, шаренило боја и дизајн текстура што су све особине које су махом лишене практичног смисла. Готово је грешно помислити за како ниску употребу је тако узвишен производ намијењен. У новије вријеме, маркетиншка палета је допуњена рекламом разних љекова против проблема са варењем и констипацијом, спрејевима који „отклањају“ рђаве мирисе. Ријечју, све фазе процеса који обавља пробавни тракт, од инпута до аутпута, у капитализму су нашле свог комерцијалног савезника.

За неког ко је формативне године свог дјетињства провео у окриљу југо-социјализма, овај маркетиншки „штурм унд дранг“ тоалет папира одувијек ми је дјеловао необично, безмало скаредно. Јер колико се сјећам, у социјализму таквих реклама готово да није ни било.

Штавише, у најбоље снабдјевеним самоуслугама понуда тоалет папира није била нарочито богата. Сјећам се, постојали су неки танки розе листићи у табацима, и паковања ролни од по двије и четири. То је све. Социјализам је оперисао са крајње једноставном дефиницијом човјека, у којој није било мјеста за „буржујске навике и склоности“, те је у складу са тим и организовао своју тржишну понуду, чија се монотоност уобичајено описивала као „сивило реалног социјализма“.

Још и данас, у културама које почивају на одређеним религиозним увјерењима (ислам), куповина тоалет папира јесте знак дистинкције, поуздан знак неприпадања једној културној заједници.

Хоћу да кажем како је статус тоалет папира битно одређен идеолошким и религиозним основама културне парадигме, заправо оним што се декодира као њена есенцијална вриједност. Уколико је основни смисао савремене, пост-хришћанске, потрошачке културе да обезбиједи континуитет циклуса потрошње, тоалет папир није просто само још један производ који се нуди конзумацији. Начин на који је, посредством маркетинга, присутан у свијести потрошача увелико надилази његову употребну и комерцијалну сврху. Тамо гдје је капитализам етаблирао потрошњу као самосврховити modus vivendi, ријеч је о интериоризованој представи која предмет трансформише у знак, у нешто више од њега самог. На врху хрпе разних производа у иначе застрашујуће претовареним колицима, jumbo паковање најфинијег тоалет папира – као незграпан крунски драгуљ – заузима истакнуто мјесто. Он је знамење Обиља, невербализована представа конзумеристичке есхатологије, ритуални свитак који својом празнином призива успјешан завршетак још једног циклуса Потрошње.

Зато сцене у којима гледамо тучу око тоалет папира, свједоче да живимо у цивилизацији у којој је, како се каже, лакше замислити крај свијета него крај капитализма. Несташица тоалет папира у условима карантина била би поуздан знак долазеће апокалипсе, крах једне илузије. А то је тренутак који се ако већ не да спријечити, гомилањем залиха, може одложити. У апсурдној опсесији тоалет папиром присутна је не само, донекле разумљива, тежња да се пандемија преживи што је могуће удобније, већ и да се једна илузија што дуже одржи у животу. Има у томе нечег анималног. Ко је некада имао пса за кућног љубимца, зна да пас након извршене дефекације или затрпава екскремент или пак, панично бјежи од њега.

Знам, звучи као вулгарно банализовање претходно поменуто дефинисање нужника као простора који и „цар посјећује пјешке“. Али у радњама које се тамо уобичајено обављају укида се и најригиднији друштвени поредак неједнакости. У нужнику смо, volens nolens, сведени на природу, на тијело. И независно од тога да ли смо богати или сиромашни, славни или анонимни, млади или стари, витки или претили, снажни или слаби, лијепи или ружни, болесни или здрави – природна нужда је нужда за сваког, без разлике. Капитализам фундиран на тековинама просвјећености пак, природу посматра као нешто што се мора превладати, узаптити и инструментализовати.

Погледајте било коју рекламу за овај производ. Погледајте још једном. Псећи рефлекс двоножног организма. Купујући тоалет папир, очигледно, нисте купили само једно примитивно хигијенско средство, већ трансцедентни смисао потрошачког ритуала. Што мекше, мирисније, шареније. 100% целулоза.

Има нечег предаторски тријумфалног у томе што су нека стабла посјечена само да бисте ви могли осјетити баршунасти додир тоалет папира након извршене дефекације. Капитализам је не само друга Природа, него и боља Природа, која је (само)заборав ограничења људске природе као такве. Тоалет папир је у том регистру већ читав метафизички трактат.

Древне, и многе ишчезле, цивилизације као траг свог постојања оставиле су нам разне текстове исписане на пергаментима и папирусима. Свети текстови у свицима с Мртвог мора деценијама након открића изазивају научну и интелектуалну знатижељу. Када ишчезне наша цивилизација – а извјесно је да једном хоће – њен папирнати траг биће ролна тоалет папира – ако буде среће! – искоришћена до посљедњег папирића. А у овој (пред)апокалиптичној атмосфери лако је замислити ситуацију у којој би чак и поменути свитак с Мртвог мора био искоришћен као тоалет папир. Да се не лажемо, био би то палимпсест достојан цивилизације у којој живимо.

Опрема: Стање ствари

(Блог Микрокозма/ИН4С, 20. 3. 2020)


ИСПРАВКА: Ранија верзија текста је садржавала у наслову погрешно име аутора. Извињавамо се г. Мићуну Милатовићу и читаоцима (20. 3. 2020. у 20:19).



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Кажу: обришите нос и баците марамицу, накашљите се у њу и баците је. Шта мислите колико је марамица за то потребно? И то за шест (можда и више) недеља. За исте сврхе могуће је употребљавати и тоалетни папир, што је бише него десет пута јефтиније од марамица. Дакле, то је разумано објашњење повећане потражње. Не и једино, јер број људи алергичних на полен је необично велики. И сам сам међу њима и добро знам предности тоалетног папира над марамицама. А пролеће је управо почело и све ће процветати.

    Свиђа ми се

  2. pre ce biti da su ljudi sebicni tj da svako svoje du*e gleda.
    neko manje neko vise..
    pomama za toaletnim papirom je dokaz toga.
    svako ce uzeti mnogo toalet papira za svoje du*e.
    ne moz jasnije od toga.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s