Бошко Мијатовић: Корона вирус – слобода кретања и економски проблеми

Јасно је како ће се негативни економски ефекти ширити светом. Разни карантини и друга ограничења кретања воде смањењу производње кроз мањак потребних радника

Медицинско особље са заштитном опремом у Болници Црвеног Крста у Вухану, где је био епицентар епидемије вирусне пнеумоније (Фото: Хектор Ратамал/АФП)

Док се коронавирус шири као ватра у сувој трави, свет XXI века нема ни вакцину, којом би зауставио ширење вируса, а ни лек којим би излечио оболеле. Једино што медицина може је да донекле ублажи њихове патње. Напор да се пронађе вакцина је у току, али са реалним изгледима да ће закаснити (и) за ову епидемију.

Постоје и негативни економски ефекти који додатно загорчавају живот људи и земаља. ОЕЦД предвиђа да ће у 2020. светски економски раст бити преполовљен, с тим да ће неке земље, као Италија и Француска, доживети рецесију, односно опадање производње. Али, ово је прилично оптимистички сценарио заснован на претпоставци да је епидемија релативно брзо проћи и ефекти бити углавном ограничени на Кину, па да ће њене економске последице бити ипак умерене на светском нивоу.

Шефица ММФ-а Георгијева је опрезнија и говори само о знатним ризицима за светску економију, пошто је неизвесност веома висока. И заиста, нико не зна како ће се развијати епидемија, хоће ли бити стављена под контролу и број оболелих задржати на неколико стотина хиљада или пар милиона или ће, како црне вране наговештавају, достићи милијарде.

Јасно је како ће се негативни економски ефекти ширити светом. Прво, разни карантини и друга ограничења кретања воде смањењу производње кроз мањак потребних радника, који се, због епидемије, налазе код кућа или у другим облицима карантина (болнице, бродови, касарне итд). Често то нису обични радници, без којих би се и могло, већ стручњаци или мајстори. Данас се неки послови могу обављати од куће, али то свакако није довољно. На пример, у Кини је обновљена производња у четири петине страних, великих фирми, али у тек једној трећини малих предузећа, која су основа кинеске економије.

Логистичка станица у Шенјангу, фотографију су објавили државни медији. КИнески извоз опао је за двоцифрени постотак током јануара и фебруара (Фото: Пан Јулонг/Синхуа)

Затим, прекиди производње у појединим фирмама доводе до прекидања нормалних ланаца снабдевања, посебно у индустрији. Када једна фирма стоји, тада она не испоручује инпуте следећима у производном ланцу, па и оне стоје. Тако је застој у Кини, као индустријској радионици света, угрозио продукцију у многим другим фирмама у земљама у којима (још увек) нема епидемије или ограничења.

Потом долази смањење тражње, било стога што становништво има мање новца, што избегава путовања, туризам и друге услуге, или зато што штеди за црне дане. Ту је и уздржаност финансијског система. Ипак, берзе још увек нису захваћене паником и пале су само за десетак процената, што је знатно мање него на почетку кризе из 2008, када је пад износио 30%. Данашњи пад од додатних 7% више је последица краха на тржишту нафте него због корона вируса: пошто је Кина ставила епидемију под контролу, берза би чак порасла да није другог фактора. Али, то се може променити преко ноћи.

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Посебан проблем је то што је листа економски најважнијих земаља практично једнака листи најугроженијих земаља корона вирусом: САД, Кина, Јапан, Немачка, Британија, Француска Италија. Ове земље дају 60% светског БДП-а и 65% индустријске производње. А када се ове земље закашљу, остатак света добија грозницу.

Како изгледа, карантин и друге забране кретања и окупљања једино су релативно ефикасно средство за заустављање ширења пандемије (у прање руку се не треба превише поуздати). Тако је Кина зауставила нагло ширење заразе, тако сада Италија покушава са северним провинцијама, а Аустрија са заустављањем возова из Италије. Али, Светска здравствена организација сумња да су многе земље у стању да понове комплетан и крајње ефикасан кинески систем надгледања потенцијално оболелих, брзе дијагностике и изолације, ригорозног праћења карантина и блиских контаката и широког прихватања ових мера од стране становништва.

Међутим, питање је да ли је у глобализованом, демократском свету какав је овај дозвољено примењивати радикалне карантине, изолације и забране кретања и окупљања, а са њима и свеобухватни надзор ад грађанима? Сме ли се и може ли се у Европи применити оштар кинески систем?

Изворно написано за недељник НИН, 12. 3. 2020. 

Текст је незнатно скраћен јер је писан пре проглашења ванредног стања у Србији.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 10. 3. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s