Горан Марковић: „Вариола вера“ је прича о болести друштва

Ауторски текст познатог редитеља о томе како је у свом чувеном филму описао епидемију великих богиња

Фото: Детаљ из филма

Прошло је скоро 50 година (1972) од епидемије великих богиња (вариола вера) у Југославији. Био је то скандалозни, нечувени случај појаве једне искорењене тропске болести у Европи.

Мени је требало десет година да откријем истину о том бизарном догађају јер су детаљи о њему брижљиво сакривани. Међу званичницима је владала нека врста завере ћутања и тек када сам наишао на два храбра лекара, који су ми открили праву истину, схватио сам зашто се та ствар толико заташкава.

Радило се у ствари не толико о медицинском колико о друштвеном обољењу; већ тада се, наиме, наоко неразрушива тврђава, која се звала Југославија, опасно заљуљала. Али то су знали само они у врху. Ја сам имао само предосећај да је ствар опасна, не само за становништво већ и те како за власт.

Године 1982. најзад сам успео да снимим филм „Вариола вера“, који је представљао релативно верну реконструкцију догађаја из деценије пре тога, са нешто измена у фактографији и прераде стварних личности, онолико колико сам сматрао да ми дозвољава licentia poetica.

Филм се колебао између два жанра: филма катастрофе и хорора. Касније га је британски часопис за филмску естетику Sight&Sound, који издаје Британски филмски институт, уврстио међу сто најбољих хорор остварења свих времена па му је та одредница и остала. Када сам, међутим, 1984. „Вариолу“ приказао студентима Колумбија универзитета у Њујорку и рекао им како је то прича о болести друштва они су ме гледали зачуђено. Нису, наиме, као ми који смо долазили из социјализма, били навикнути на поступак у коме се неко путем алегорија и метафора изражава о друштвеним питањима.

Тај филм је био веома гледан у земљи. Намерно не употребљавам израз популаран јер су гледаоци, који су и сами имали сећања на те ужасне дане, из биоскопских сала излазили препаднути. Али тај страх их је, изгледа, привлачио. Као да су се, гледајући „Вариолу“, коначно очистили од нечега што је у њима остало закопано десет година.

Понеко ми и дан-данас помене колико се силно наплашио гледајући „Вариолу“. Ја сам, да признам, желео да мој филм крене у нешто другом смеру, да исмева наш менталитет, али испало је овако како је испало. Знате, филмови понекад имају свој пут који не може променити ни сам аутор.

Сада, када се баук пандемије поново надвио над нама, схватам како се од „Вариоле“ до данас није много тога променило. Иста она неспремност за хватање укоштац са искушењем, иста непрофесионалност, исти страх за, пре свега, сопствене позиције, опет она заташкавања, поново све те лажи. Несхватање како је избегавање истине, ма каква она била, погубно.

У први план поново, баш као 1972, истурају се не борци него пајаци, који мисле да је довољно да опонашају свог очајно недуховитог вођу. Не разумеју да није у питању то да се људи смире, него да се заштите. Јер ће ако, не дај Боже, епидемија поприми још драматичније размере и сами престати да се церекају над тренутком истине.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 14. 3. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Ma nije nego. Sto vreme vise prolazi proslost je sve neizvesnija. Nije vazno sta je bilo vec kako se to sada interpretira. Bolest drustva? Ko kaze? Neko ko je maksimalno profitirao iz te ‘bolesti’. Kako bi smo mogli sada da protumacimo npr. ‘Specijalno vaspitanje’? Mora da bude nesto bombasticno da bi se stalo rame uz rame sa ‘Gradjaninom Kejnom’. I sta sw desilo? Umesto boraca 1972 (citaj Latinka I nedavno pomenuti Koca) dosli su pajaci (citaj Draza Markovic). Ali hej, evo tih dugovecnih komunistickih boraca (I njihovih izdanaka) opet, sada u vidu Demokratske stranke, ‘druge srbije’, Helsinskih I drugih odbora. Sada treba smisljati kako sutra interpretirati koronu. Ovo vanredno stanje dolazi k’o kec sa velikim usnama na desetku.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s