Драган Делић: Кво вадис, корона

Епидемије су јасно указале да се вирус променио. Остаје нејасно зашто се стало на започетим истраживањима могућег антивирусног лека и изради вакцине

Фото: ЕПА/Divyakant Solanki

Појаву новог вируса корона (САРС ков 2) прати, између осталог, папагајско понављање фразе да „нема разлога за панику” од стране готово свих (не)компетентних учесника на медијској сцени Србије. Уколико оставимо по страни да је „паника” безразложно опште престрављење и збуњеност, остаје доминантан утисак о епидемији незнања („болест је лакша од сезонског грипа”), површности („ово је најсмешнији вирус у историји човечанства”) и неозбиљности (прича о ракији, белом луку и шопингу у Италији) неких гласноговорника. Изјаве надлежних о могућности смештаја потенцијално инфицираних у касарне или да наши стручњаци могу помоћи Кинезима на изради вакцине, унеле су само додатну конфузију због очигледне стручне некомпетентности. Оно што је нама потребно, током ове епидемије, то је оправдана забринутост која рађа озбиљност и одговорност, а затим стручно и синхронизовано деловање здравственог система и других служби (нпр. санитарне инспекције, полиције и тако даље).

Искрено верујем да је новонастала планетарна узбуна поводом текуће епидемије последица, пре свега, нашег незнања о биолошким могућностима, разноврсности и значају вируса на наш целокупан живот, а не „производ” планираног и дозираног утицаја фармацеутских кућа, медија или, далеко било, биолошког рата. Од око 5.000 различитих хуманих вируса, бар тридесетак (вирус грипа, ентеровируси, вирус западног Нила, вирус денга грознице, вируси ебола и марбург грознице, неки хантаан вируси итд.) има епидемијски потенцијал, тврди америчка Национална академија наука. При томе, животињски свет је једна велика „природна лабораторија” у којој настају измењене (мутантне) форме вируса с новим особинама (антигенима) које омогућавају прескок баријере врсте, односно улазак вируса у хуману популацију. У следећем кораку може доћи и до „мешања” хуманог и животињског вируса (тзв. прерасподела генетичког материјала), што резултира стварањем новог вируса с којим наш имунски (одбрамбени) систем нема искуства. У том тренутку стварају се реалне претпоставке за рапидно ширење вируса са свим последицама које оно доноси: медицинске (компликације, смртност), економске, социјалне, етичке, правне итд.

Светска здравствена организација је, пре више од годину дана, објавила да здравствени системи држава морају бити спремни због могуће појаве „агенса икс”, без ближег и неопходног објашњења о чему се ради. Непосредно пре тога, Светска здравствена организација је навела десет глобалних јавно-здравствених проблема на нашој планети, од којих су чак шест у вези с инфективном патологијом (грип, денга, ебола, ХИВ, антимикробна резистенција, смањен обухват становништва вакцинацијом). Невероватно да експерти Светске здравствене организације нису препознали вирус корона као непосредну опасност, мада нас је он на ту могућност јасно упозорио.

Драган Делић (Фото: Политика)

Наиме, овај вирус је откривен далеке 1965. године и узрокује, најчешће, инфекцију горњих дисајних путева (тзв. прехладу), односно благу самоограничавајућу болест. Међутим, новембра 2002. године у Кини (провинција Гуангонг) доказан је нови вирус корона (САРС ков) који је код 20 одсто инфицираних узроковао тешку упалу плућа с прогресивном респираторном инсуфицијенцијом. Смртност је износила 12 одсто, али у старијем животном добу и до 50 одсто. „Прича” се поновила 2013. године у Саудијској Арабији, где је доказан нови вирус корона (МЕРС ков), проузроковач респираторног синдрома Блиског истока са смртношћу преко 30 одсто. Домаћини за овај вирус су слепи мишеви, а вирус је преко камила прешао на човека. Ланац преношења вируса међу људима није био спонтано одржив (стопа репродукције испод један), те се епидемија „угасила” током 2015. године.

Ове две епидемије јасно су указале да се вирус променио, да су генетичке промене довеле до већег степена патогености вируса, односно вируленције. Прва истраживања, која треба проверити, говоре да не постоји преклапање у 20 одсто генома када су у питању САРС ков и САРС ков 2, односно 40 одсто када су у питању САРС ков 2 и МЕРС ков. На крају, остаје нејасно зашто се после ових озбиљних епидемија, истраживања и научних спознаја стало на започетим истраживањима могућег антивирусног лека и изради вакцине.

Здравствени систем Србије, као и цело друштво, држава, морају бити спремни за све могуће сценарије. Досадашњи рад епидемиолога и вирусолога, па и целог здравственог система, улива реалан оптимизам. И ова епидемија учврстила је моје убеђење о значају и неопходности бржег развоја Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, као круцијалног фактора у дијагностици и превенцији инфективних болести. Не треба бити посебно мудар па закључити да се ради о установи од националног значаја. Такође, инфективне клинике морају имати савремено конципиран простор и организацију (нпр. собе с негативним притиском, већи број кревета у интензивној нези), адекватну личну заштиту здравствених радника и довољан број респиратора и апарата за екстракорпоралну мембранску оксигенацију.

Генерално гледано, када су у питању вируси, мудрост, искуство и знање увек налажу хроничан опрез, као и квалитетан, ефикасан и безбедан здравствени систем.

Редован професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, у пензији

(Политика, 15. 3. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s