Амфилохије игра утакмицу која је намјештена, у свом тиму има одбрану која је продала меч – у најбољем случају може да извуче неријешено

Мило Ђукановић и Александар Вучић (Фото: Корени)

Умјешач је правни израз за трећу особу која се у парници између одређених странака придружује једној од њих, на начин да сама не постаје странка, али има интерес да она странка којој се придружила успије јер посљедице пресуде могу посредно утицати и на његову ситуацију.

Е па Мило Ђукановић је изгледа умјешач у спору између српског предсједника Александра Вучића и митрополита СПЦ у Црној Гори Амфилохија у геостратешком надметању САД и Русије на Балкану.

Прво се подсјетимо да је Стејт департмент у августу прошле године именовао каријерног дипломату, Метјуа Палмера, за специјалног изасланика за Балкана, што су аналитичари и медији оцијенили као повратак САД у наш регион.

Затим је Доналд Трамп почетком октобра прошле године именовао америчког амбасадора у Берлину, нетактичног, Ричарда Гренела, за личног изасланика у преговорима Косова и Србије. Овим именовањима претходиле су бројне расправе о Балкану у одборима Сената и Конгреса и разним форумима у САД.

Снажнији ангажман САД у БиХ се осјетио већ крајем новембра када је Предсједништво БиХ прихватило документ реформи којим је отворен пут тој држави у НАТО, иако Милорад Додик преко контролисаних медија успјешно прикрива ту чињеницу и нападе своје опозиције.

Да је питање односа Србије и Косова високо на љествици планова америчког предсједника најбољу потврду је дао сам Трамп прије неки дан.

Твитом, пазите сад, о писму намјера Београда и Пришитне да успоставе редовну авиолинију између Београда и Приштина послије 21 године.

Everyone said it couldn’t be done. But for the first time in a generation, there will be direct flights between Serbia and Kosovo. Another win. Thanks to @WHNSC Ambassador Robert O’Brien and Ambassador @RichardGrenell! pic.twitter.com/0qSLryG96B

— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) January 21, 2020

https://platform.twitter.com/widgets.js

У твиту за обављени задатак хвали амбасадора Гренела који је претходних дана боравио у Приштини и Београду гдје се састао са Хашимом Тачијем и Вучићем.

Извршни потпредсједник Атлантског савјета Дејмон Вилсон прексиноћ је то просто објаснио – Трампова администрација жели да види резултат на пољу спољње политике и прије ће постићи успјех на западном Балкану него у Сјеверној Кореји, Ирану или Венецуели.

Такође, ускоро ће нови сазив Европске комисије бити у пуном капацитету, са најављеном новом платформом за западни Балкан, а Вучићев СНС чекају избори у априлу на којима би могао да има комотну већину за рјешавање најболнијег питања српског друштва.

Фото: Танјуг

Није тајна да се Борису Тадићу почео љуљати трон када није испунио обавезе које је преузео када је ријеч о Косову…

Да је у питању игра великих, препознаје и ректор цетињске Богословије Гојко Перовић, који поводом противљења одржавања молебана на Цетињу каже:

„Молимо нашу браћу која су јуче ишла другим улицама да дођу овдје да се помоле заједно са нама јер нема молитве без њих… Да идемо и да се помолимо Богу заједнички јер нема нама молитве без њих, нити има њима Црне Горе без нас. И када овдје кажемо да се молимо за непријатеље, не мислимо на њих, већ на оне које нам добро не мисле из других великих држава и који нас хушкају једни на друге“.

Београдска „Политика“ је половином прошле седмице на насловници објавила текст под насловом „Напад на светиње по НАТО диктату“, позивајући се на фризирану јулску изјаву бившег главнокомандујућег америчких копнених снага за Европу, генерал пуковника Френклина Бен Хоџиса.

Оригинално, Хоџис је рекао да би улога САД на Балкану и разговорима Вучића и Тачија требало да буде водећа, док њима двојици треба пружити подршку и заштиту од Русије: „На примјер, помоћи Србији да се одупре притисцима православне цркве везане за Русију“.

Ако би Вучића питали кога му скинути са грбаче од јавних личности да би могао паковати ствари са Тачијем, онда је сигурно да би Амфилохије био међу првима, ако не и први на листи.

Патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије (Фото: Митрополија црногорско-приморска/ИН4С)

При томе, нити Вучићу треба вјеровати да је спреман или моћан да ријешити питање односа са Косовом, нити је Амфилохије главни руски играч на Балкану, али се чини да је по Вучићев ауторитет најопаснији.

Вучићев режим покушава поткопати Амфилохија о чему свједочи повремено провлачење митрополита кроз таблоиде и режимску штампу како спрема аутокефалност црногорске цркве у дослуху са Ђукановићем, те изненадне најаве посјете Вучића и патријарха Иринеја Црној Гори и негодовање МЦП због тога, поруке Вучића да са црногорском Владом треба да преговара СПЦ, а не Митрополија…

Истовремено, међу српским медијима, аналитичарима и свјетовним лицима влада загробна тишина о битној свјетовној чињеници – васељенски патријарх Вартолемеј је недавно прихватио да „размотри могућност за поновним успостављањем регуларности у цркви Сјеверне Македоније, под именом Охридска Архипеископија“, о чему ће обавијестити СПЦ у настојањима да се постигне заједнички договор.

То је саопштено приликом посјете Васељенској патријаршији предсједника прелазне Владе Сјеверне Македоније Оливера Спасовског и доскорашњег премијера Зорана Заева.

Руски „Спутњик“, који се овим питањем бави једнако колико и дешавањима у Црној Гори, пренио је изјаву портпарола Московске патријаршије Владимира Лејгоде да је Вартолемеј ријешио да „забије нож у леђа“ СПЦ „легализацијом раскола у Македонији“.

Оливер Спасовски и Зоран Заев на састанку са патријархом Вартоломејем (Фото: Влада Републике Северне Македоније)

Тако су медији под Вучићевом контролом оћутали то што ће Васељенска патријаршија разматрати питање статуса цркве у Македонији, док су повели крсташки рат против Црне Горе гдје је потенцијално могуће да се дио спорне црквена имовина препише на државу.

И Амфилохија бацили у фокус јавности.

Коме је сад битна црква у Сјеверној Македонији, или статус Косова?…

И Ђукановић је усвајањем Закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори забавио Амфилохија о јаду како се не би могао бавити Косовом.

Једноставно, прихватио је улогу умјешача.

Питање је да ли је то урадио како би опет учинио Вучићу, да ли због тога што је сам или, по савјетима лобиста, понудио своје услуге америчкој администрацији у сусрет очекиваном рјешавању односа Србије и Косова, или једноставно није имао другог избора.

Ђукановић сада очекује да ДПС добије још једне изборе у сивој зони који ће бити проглашени фер и слободним, док би он лично васкрснуо као регионални играч САД.

И други локални играчи траже своје шансе.

Митрополит Амфилохије на молитвеном окупљању у Тивту, 16. 1. (Фотографије: Митрополија црногорско-приморска)

ДФ је постао играчка Вучића која покушава да уруши Амфилохија тако што му истовремено шаље поруку да о спорном закону не може да разговара са оним који су изопштени из цркве, односно са црногорским властима, већ да се овај проблем рјешава у парламенту или ван њега, као 1988.

А за то ће, шта год било, опет бити одговоран митрополит МЦП као „човјек од кога зависе не само вјерска него и политичка питања“.

Амфилохије кроз уста Епископског савјета одговара да ће литије трајати још дуго јер „надилазе све партијске, страначке, политикантске и идеолошке интересе“.

Амфилохије је добио прво полувријеме, али када би рационални коцкар, ако уопште постоји разум у клађењу, посматрао ствари онда би одиграо из 1 у 2.

Амфилохије игра утакмицу која је намјештена, у свом тиму има одбрану која је продала меч.

У најбољем случају може да извуче неријешено.

У том случају, молебани и литије у Црној Гори и широм Србије и Републике Српске су само показна вјежба шта чека Вучића код куће ако повуче неки корак ка рјешавању односа са Косовом.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Вијести, 26. 1. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, Владан Жугић, Закон о слободи вероисповести, КиМ, Метју Палмер, Мило Ђукановић, Ричард Гренел, Србија и САД, митрополит Амфилохије