Џејмс Меки: НАТО жели да Србија буде као Швајцарска

Ако погледате бројеве, видећете да је наша сарадња у ствари веома јака. НАТО и Србија годишње заједно раде преко сто активности, изјавио званичник НАТО

Џејмс Меки (Фото: Данас)

Желимо да причамо о стварима као што су – шта значи кад Србија доприноси некој међународној операцији, шта значи кад је Србија домаћин неке НАТО вежбе за управљање последицама ванредних ситуација, и веома смо отворени.

Увек позивамо новинаре и увек им допуштамо да слободно постављају питања – каже за Данас Џејмс Меки, директор за безбедносну политику и партнерство у сектору за политичка питања НАТО-а.

Председник спољнополитичког одбора доњег дома америчког Конгреса Елиот Енгел писао је команданту здружених снага НАТО у Напуљу Џејмсу Фогу поводом његове изјаве да су односи Србије и НАТО у успону. Енгел наводи да извештај Конгреса говори супротно и да су заправо безбедносни односи Србије и Русије у успону. Да ли званичници НАТО улепшавају односе алијансе и Србије?

Ако погледате бројеве, видећете да је наша сарадња у ствари веома јака. НАТО и Србија годишње заједно раде преко сто активности. Радимо на стварима као што су реформе оружаних снага и припрема Војске Србије за мисије УН и ЕУ. Поред тога, радимо на управљању ванредним ситуацијама и припреми земље и региона за сценарије попут земљотреса. У смислу ширег односа и тога да ли се Србија приближава Русији или НАТО-у, то није нешто чиме се НАТО бави. На Србији је да сама изабере с ким сарађује и коју врсту сарадње има. Ако жели да сарађује са Русијом, то је у реду, то није проблем за НАТО, Србија има право да то изабере. Србија је наш сусед, имамо заједничке безбедносне интересе у региону и шире, у евроатлантском региону, и желимо да радимо са блиским суседом како бисмо заједно унапредили нашу безбедност. Мислимо да је идеја о томе да мора да се направи један или други избор погрешна. Србија може имати однос с ким год жели да има однос. Однос Србије с Русијом заиста не смета НАТО-у.

Дакле, нема несразмере у сарадњи Србије са НАТО и САД?

Не упоређујемо ко је бољи, ко је горе, ко доле. Ми са Србијом имамо Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП), који је недавно обновљен, Влада Србије га је одобрила на јесен. У њему је дефинисан правац за следеће две године. У том програму имамо преко 200 активности. Што се тиче одбрамбене сарадње Србије, мислим да је Министарство спољних послова рекло да се преко 70 одсто одвија са НАТО-ом или чланицама НАТО-а. Мислим да је то значајна бројка. Ценимо наш однос са Србијом. Генерални секретар има веома добар однос са председником Вучићем, они редовно разговарају. Мислим да имамо добар дијалог на највишем нивоу, имамо и добру практичну сарадњу. А као што сам рекао, ми поштујемо неутралност Србије, тако да немамо ниједан циљ са Србијом у будућности осим доброг и јаког односа. Највише бисмо волели да Србија буде налик Аустрији или Швајцарској, које су несврстане, војно неутралне земље, али су добри, јаки и богати суседи Алијансе.

Александар Вучић са Јенсом Столтенбергом (архивска фотографија РТС-а)

Шта се мења у односима БиХ и алијансе после усвајања програма реформи у тој земљи, због којег једног од чланова Председништва БиХ Милорада Додика опозиција стално оптужује да гура Босну у НАТО?

У децембру смо од Владе БиХ добили Програм реформи, који ћемо користити као основу за нашу сарадњу са том земљом. Мислим да је важно рећи да све што НАТО ради са земљама партнерима, била то БиХ или Србија, ради на захтев те земље. НАТО никоме ништа не намеће. У Програму реформи који смо добили од БиХ постоји више области у којима су они тражили асистенцију и помоћ од НАТО-а, сарадњу са НАТО-ом, и ми ћемо радити са њима. Конкретно, Програм реформи прописује како ће БиХ спроводити реформе система одбране. Од БиХ зависи који ће пут изабрати у будућности. Њихов је избор да ли желе да се учлане у НАТО или не.

Оптужбе би се онда могле тумачити као дневна политика?

Претпостављам да су тамо разговори о чланству у НАТО-у сад саставни део политике. Мислим да је јасно да неки људи у тој земљи верују да би циљ БиХ требало да буде чланство. У земљи има и других политичких лидера који се тренутно не слажу с тим циљем. То је разговор који ће морати да се води у демократским структурама БиХ.

Да ли у Београду, Сарајеву и Бањалуци, како Додик наводи, постоје „НАТО тимови за борбу против руског утицаја“?

Не, то није тачно. Имамо НАТО канцеларије за везу, које се налазе у Сарајеву, Београду и Скопљу. Задатак тих канцеларија је да олакшају сарадњу између влада земаља партнера и НАТО-а. Те канцеларије су основане на захтев тих влада, а све што се у њима ради је транспарентно. Циљ НАТО-а је да увек буде што је више могуће транспарентан и отворен, немамо ништа да кријемо о нашој сарадњи. На пример, у случају Србије, ИПАП је заправо објављен на веб-сајту Министарства спољних послова, тако да тамо свако може да види тачно шта НАТО и Србија раде заједно. Мислимо да је веома важно бити транспарентан у вези с тим. Свакако постоје хибридни изазови с којима се суочавају многе чланице НАТО-а, али и многе земље партнери. Ове врсте хибридних изазова су дезинформације, које се често шире преко различитих канала, али је њихов циљ да подривају демократске процесе или стварају тензије у друштву, и многе земље које су наши партнери су нам се обратиле како бисмо им помогли да боље разумеју овај феномен и да се боље заштите од њега. Хибридни изазови су свакако постали упадљивији, и кад примимо захтев за помоћ од земље партнера, радимо са њима на стварима као што су стратешке комуникације, борба против дезинформација и начини за ширење позитивних информација.

Милорад Додик (Фото: Танјуг)

Медији и неки стручњаци у Србији говоре и о хибридним претњама НАТО. Како то видите?

Треба да погледате информације које НАТО објављује. Ми објављујемо тачне и јасне информације. Као што сам рекао, ИПАП је објављен на веб-сајту Министарства спољних послова. Што се тиче тога шта наша канцеларија у Београду ради, она је у контакту с цивилним друштвом, у отвореном и транспарентном контакту с медијима, и са њима причамо о стварима на којима се сарадња НАТО-а и Србије заснива. Али то су чињеничне информације. Оне увек могу да се провере и увек радо приказујемо чињенице о нашој сарадњи.

Да ли ће мисија КФОР-а на Косову остати у пуном капацитету наредних година?

Да, хоће. КФОР остаје на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. То се неће променити. Ми смо тамо. КФОР је у потпуности спреман и способан да спроводи свој мандат, а то је да се стара да окружење буде безбедно и сигурно, што подразумева заштиту свих људи на Косову, укључујући српску популацију. Морамо да разумемо да је КФОР тамо како би помогао да се очувају безбедност и мир, али треба и да се постарамо да се поново покрене дијалог између Београда и Приштине, пошто ће нам то омогућити дугорочну стабилност и безбедност. КФОР ће остати ту где јесте докле год је потребан како би се осигурали стабилност и безбедност, али дугорочно решење мора доћи из дијалога Београда и Приштине.

Милош Митровић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 26. 1. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s