Габријел Марсел: Насртај на ловћенску светињу (1970)

Он је прије свега творац двије велике поеме, Луча Микрокозма и Горски вијенац, које су за Црногорце и све Србе, чак најскромније, исто што и Божанствена комедија за италијански народ у цјелини

У припреми је књига Пола вијека Комнена Бећировића на бранику српскога Синаја у редакцији протојереја Јована Пламенца. Као што је познато, Комнен Бећировић је из Париза далеке 1970. покренуо кампању за спас Његошеве капеле на Ловћену која је попримила свјетске размјере. Међу низом знаменитих личности које су се тада огласиле против рушења ловћенског храма, био је и велики хришћански филозоф Габријел Марсел. Доносимо његов чланак који ће ући у књигу Насртај на светињу, објављен у Фигару од 12. јуна 1970.

Габријел Марсел

Сјећање на пут који се од Котора пење окукама уз голе  стрмени планине до заравни на којој је налази Цетиње, мала престоница Црне Горе, није се избрисало из мога памћења од времена кад сам 1937. путовао у Далмацију и околне области. То је свакако један од најљепших предјела Јадрана. Али не бих се усудио рећи да поново видим малу византијску цркву  која се уздиже на врху Ловћена и која представља за Црногорце и Србе уопште, светилиште с којим се ни једно друго не може поредити. Јер управо ту, у тој скромној капели, срушеној 1916. од стране Аустријанаца, али обновљеној неколико година касније од стране краља Александра, почива славни пјесник Његош. То мало здање било је до сада поштеђено од нападаја технике и унижавајућих видова граје што их она одвећ често доноси. И управо је то светилиште непосредно угрожено једним скрнавитељским пројектом од стране Цетињске општине. Ова намјерава, не само да сруши малу цркву, него и да заравни врх Ловћена и ту подигне један гломазни споменик чија је макета била направљена има неких педесет година од стране вајара Мештровића.

Да би се разумјела емоција коју је изазвао један такав наум у југословенској јавности, треба подсјетити каква је била необична судбина Његошева. Једини можда у модерним временима, он је усредсредио у себи за свога кратког битисања – 1813-1851 – троструко својство владара, владике и пјесника. Наслиједио је у седамнаестој години, под именом Петар II, свога стрица Петра I, који је и сам управљао као владар-владика том малом непокорном државом Црном Гором која  је успјела да одржи своју независност у крилу Отоманског царства. Његош, који је био хиротонисан за владику у Санкт-Петербургу у двадесетој години живота, узносио је Пушкина, одржавао је односе с Италијом чији је језик познавао, а с друге стране могао је да чита дјела Ламартина и Виктора Игоа објављена за његова живота. Он је прије свега творац двије велике поеме, Луча Микрокозма и Горски вијенац, које су за Црногорце и све Србе, чак најскромније, исто што и Божанствена комедија за италијански народ у цјелини. Та велика дјела чији се превод на француски може пожељети, имају у исти мах национални, хришћански и космички дух. Но, он је дао саградити на врху Ловћена ту црквицу посветивши је своме претходнику. За вријеме болести којој ће подлећи, изразио је изричиту жељу да ту почива.

Маузолеј на Ловћену (Фото: Лична архива Комнена Бећировића)

Зачуђујуће је да Општина Цетиње, наводно из туристичких разлога и тобоже да ода почаст пјеснику, може да намјерава да прекрши јасно изречени завјет од стране човјека који је отјеловљавао чудесним сјајем саму душу Црне Горе. Нека буде допуштено нама Французима, да се обратимо југословенској влади, заправо самом Предсједнику Титу, и изразимо наду да се својим неоспорним ауторитетом супротстави једној иницијативи која представља праву профанацију.

Фигаро, 12. јуна 1970.



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s