Политика: Ако је Мишковић од Деда Мраза пожелео Сава центар у 2020. – жеља би могла да му буде услишена

Град следеће недеље оглашава продају конгресног центра по цени од најмање 25 милиона евра и тражи додатних 50, а на продају иде и „Београђанка“ 

Сава центар (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

Ако је Мирослав Мишковић од Деда Мраза пожелео Сава центар у 2020. години, жеља би могла да му буде услишена. Јер, град ће следеће недеље огласити продају конгресног комплекса, за њега ће тражити не мање од 25 милиона евра. Нови власник ће, у наредних пет година, морати у обнову да уложи додатних 50 милиона евра и мораће да приложи банкарску гаранцију која ће се активирати ако тај услов не испуни, сазнаје „Политика”. Будући газда неће смети да мења намену јер је здање архитекте Стојана Максимовића у поступку уписа у каталог културних добара.

Мишковићев „Делта холдинг”, који од 2016. покушава да се домогне Сава центра, и под овим условима заинтересован је за куповину објекта и даће своју понуду, потврдили су јуче за наш лист у „Делти”. Град овог пута као да је сашио одело по мери за компанију која је већ обнародовала да је према њеним проценама за реконструкцију центра потребно најмање 55 милиона евра. Осим тога, „Делтин” хотел „Краун плаза” физички је повезан са Сава центром што је сасвим довољан мамац за њу и незанемарљива предност у односу на евентуално друге такмаце.

Претходни покушаји Београда да нађе партнера, потом концесионара, пропали су, а у свима њима „Делта” није одустајала од конгресног центра.

Све то је ушло у рачуницу Мишковићеве компаније која већ годинама покушава да се ухвати у коло са градом, док би град из њега да изађе. Јер, град је са здањем у Улици Милентија Поповића у дебелом минусу – милионе евра дао је из буџета на име субвенција у последњих седам година, а од пореза на имовину који Сава центар сада као градско предузеће не плаћа, каса Београда приходовала би око милион евра.

Сала Сава центра (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

„Са Сава центром смо само на губитку. А он је неопходан Београду и зато нови купац неће моћи да му мења намену. Он је од кључне важности за развој конгресног туризма будући да такви туристи дневно троше двоструко више новца од обичних. Нови власник имаће обавезу да по повлашћеним ценама уступа тај простор граду за одређене манифестације попут Феста“, наглашава Горан Весић, заменик градоначелника.

Али, иако би се град радо ратосиљао овог трошаџије, и премда „Делта”, да би га се домогла, све време игра како Београд свира, већ четири године Мишковићу није пошло за руком да се у катастру упише као власник Сава центра. Први пут ова компанија је извисила још 2016. године, када је расписан јавни позив за оснивање заједничког привредног друштва у коме би нови партнер добио 49 одсто власништва. Тада је, први и једини пут, у трци за овом конгресном двораном, „Делта” имала и конкурента. У првој фази поступка, док су се давале необавезујуће понуде, као њен ривал учествовао је и конзорцијум Аеродрома „Никола Тесла”, „Београдског сајма” и „Енергопројекта”. У другој и обавезујућој фази, ни поред четири продужена рока за пријављивање, ниједна од ових фирми није се пријавила, а разлог је наводно била измењена конкурсна документација.

Фото: Д. Јевремовић

Конзорцијум, али ни било који други „Делтин” супарник заинтересован за Сава центар, више се у трци за конгресном двораном никада није појавио. Само „Делта” је у ниском старту дочекала крај 2017. године и нови јавни позив у којем се од потенцијалног ортака очекивало да комплетно реновира конгресну и општу инфраструктуру Сава центра „са посебним акцентом на могућност изградње нових конгресних и других садржаја, као и унапређење енергетске ефикасности објекта”. Град је тада тражио да партнер понуди најмање 12,5 милиона евра, а „Делта” се одмах вратила у игру, спремна да да и двоструко више пара. Без конкурената ова компанија лагано улази у другу фазу у којој даје још широкогрудији предлог – да за време ортаклука преузме евентуалне губитке „Сава центра”, а да евентуалну добит подели са градом.

„Понуда која се не одбија” ипак није претерано фасцинирала градску комисију за спровођење поступка тражења партнера. Одбачена је као непотпуна јер се ова фирма није недвосмислено изјаснила о томе колико ће запослених преузети у новоосновано заједничко предузеће. Ништа успешнији нису били ни директни преговори у које је град са „Делтом” ушао средином 2018. године, а убрзо је стигла вест да ће судбину наше највеће конгресне дворане решити концесионар. Он је, по најавама, требало да буде изабран до краја 2019. године, али Градска управа опет је направила финту и поново променила правила игре.

Фото: Д. Јевремовић

И „Београђанка” иде на продају

Град ће до краја јануара да огласи на продају и Палату „Београд”, каже Горан Весић.

„И са тим објектом смо на губитку не само за одржавање. Од пореза на имовину годишње бисмо могли да приходујемо око милион евра“, истиче Весић.

„Београђанка” је подигнута 1974. године за време градоначелника Бранка Пешића, а по пројекту архитекте имењака Бранка Пешића и под претходном је заштитом, што значи да нови купац не би смео да је руши.

Д. Мучибабић/А. Вуковић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 4. 1. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар