Мирослав Здравковић: Буџет Србије и изградња затвора у Крагујевцу

Да ли постоји земља у свету у којој је планирано да у 2021. удвостручи инвестиције у затворску инфраструктуру, а да у 2022. готово утростручи? Србија, то ли је?

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Буџет Републике Србије је најдрагоценији економски документ који скупштина усваја а директно и индиректно дотиче све наше животе целе године. Сад, страни инвеститори пажљиво анализирају тај буџет док се сиротињи раји пласирају афере о убиству певачице и свакодневно праћење квази порнографских садржаја са могућношћу да са више камера прати исте глупости.

Признајем да скоро две године нисам погледао ово најдрагоценије економско штиво и да сам са страхопоштовањем приступио овој „светој“ књизи. И тек што сам јој приступио нашао сам разлог за радост који ме је мотивисао за овај текстић а тиче се другог дела наслова. Недавно сам писао о нашим препуњеним затворским капацитетима (овде) и одушевих се капиталним издацима који су планирани за наредну, али и за 2021. и 2022. годину.

У члану 5 Закона у буџету стоји списак капиталних улагања и на крају списка је збирна сума од 111,3 милијарди динара у 2020, па 135,9 у 2021. и 131 у 2022. Нико добронамеран не може да критикује оволико велики износ инвестиција, домаћих и државних, који се планира у наредним годинама. Али, неке добронамерне сугестије, мада закаснеле, могу се изразити.

Узмимо на пример „Видео надзор у саобраћају – Фаза 2“ (страница 48) за који је планирано 1.617.200.000 динара у 2020. и није планирано нових средстава у 2021 и у 2022. Колико ће се користи изродити из ове нове оперативне могућности полиције не могу ни да замислим.

Мене мучи градски превоз који је у изузетно лошем стању. Да ли би уместо (садистичког) надзора безнадежних Београђана, у стању очаја или нервног слома, било боље да су иста средства усмерена као субвенција буџету Београда за плате 1.000 возача ГСП-а? Град субвенционише ГСП у много већем износу, али овде се бавим алтернативним трошковима. Уколико би се 1,6 милијарди динара определило за 1.000 возача у 12 месеци то даје бруто зараде од 134.767 динара. Мислим да би то успорило одлив возача у Немачку, и осигурало да град саобраћајно функционише нормално. Али, одох ја предалеко, нека ничу камере као печурке, а ми смо се истренирали од хиперинфлације и бомбардовања на хаос у градском саобраћају, па ћемо све поднети, а деца не знају за боље па ће се лако прилагодити.

Мрачим, а кренуо сам одушевљено да пишем текст о затворској будућности Србије. Па да ли постоји земља у свету у којој је планирано да у 2021. удвостручи инвестиције у затворску инфраструктуру, а да у 2022. готово утростручи? Србија, то ли је? Наравно да нема друге до Србије, и овде имамо разлог да будемо поносни: планирано је да се у 2020. инвестира 951 милиона динара, 1.814,4 у 2021. и 2.531 у 2022! Ко из опозиције сме да се усуди да критикује овако монументалне градитељске планове?

Буџетска партија намењена Управи за извршење кривичних санкција (Извор: Параграф.рс)

Када се подвуче историјска црта Србија је од Аустро-Угарске империје наследила Војводину и у њој има много грађевина које подсећају на архитектуру давних времена. Једна од тих грађевина је и затвор у Сремској Митровици. Планирано је за радове на изградњи новог павиљона у КПЗ Сремска Митровица 102 милиона динара у 2020, 205 у 2021. и још 205 милиона у 2022. и још неких 7,1 милиона у 2020. за опремање новог павиљона. Зар није лепо да аустро-угарско наслеђе надограђујемо и улепшавамо, баш као што је један мудрац изјавио, пре тридесетак година, како ће Дубровник учинити још старијим и лепшим?

Мене је за текст мотивисала изградња новог затвора у Крагујевцу (Јагодинац сам, па ми је мило да и Крагујевац инвестиционо цвета, а не само да Драган Марковић Палма и Олимпијац доводи стране инвеститоре, и врши препород Поморавља). За ту намену планирано је 168,5 милиона динара у 2020, 889,3 у 2021. и 1.180 милиона динара у 2022. Када се заврши ова јавна инвестиција колико ће се побољшати положај затвореника у Србији? Хоћемо ли постати једина земља у свету где је лепши живот у затвору него на слободи?

Ово је, наравно, усхићење последица читања „Година које су појели скакавци“. За разлику од Пекића, хвала Богу, још увек немам затворских искустава како бих могао да судим о квалитету живота у затворима и ван њих.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 11. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s