Ранко Гојковић: Борба са присталицама „источног папизма“ у СПЦ

Даљи раскол у светском Православљу може бити заустављен само одлучним инсистирањем на здравом учењу, да слушамо Христову реч и разумемо је

Ранко Гојковић (Фото: Саборник србско-руски)

Поштовани читаоци, пред Вама је још један текст написан на руском језику, за руског читаоца, а потом преведен. Вероватно би текст био нешто другачији да је наменски писан за србског читаоца, али пошто је „Саборник србско-руски“ братски сајт са „Руском народном линијом“, текстове остављамо идентичне на оба језика.

На Руској Народној Линији (пренето и на „Саборнику“) већ сам писао о присталицама Вартоломеја у СПЦ (овде и овде) и тамо сам између осталог написао, цитирам:

„Епископ Максим, кога тако брижљиво покушава да заштити умировљени епископ Атанасије, одмах после полемике свог духовника с Патријархом, начинио је корак у правцу новог раскола у СПЦ. Епископи у САД – Максим (Западно-Амерички), Иринеј (Источно-Амерички) и Лонгин (Новограчанички), изгледа да стварају нешто попут цркве у цркви! У српским медијима појавила се информација да су та три епископа ових дана формирала специјални Епископски Савет СПЦ за САД. Заклањајући се иза одлуке Сабора да се територија старог устава прилагоди на Сједињене Америчке Државе, промењено је име тог Савета (стари назив – СПЦ у Северној и Јужној Америци које је експлицитно указивало да се ради о епархијама под руководством СПЦ) у потпуно недефинисан назив с тачке гледишта јурисдикције (нови назив – Српске Православне Епархије у САД). У САД могу постојати различите православне епархије, постоји и такозвана украјинска православна епархија али је она под јурисдикцијом Константинопоља а не једине канонске цркве у Украјини – Руске Православне Цркве Московске Патријаршије. Тај Савет који је такође донео и сопствени устав и све неопходне акте, свакако није могао добити одобрење од Сабора СПЦ, као ни Патријарха и Синода, за избацивање из имена Савета експлицитне одреднице о припадности истог Српској Православној Цркви. Имајући у виду ватрену подршку Патријарху Вартоломеју од стране епископа Максима у свим његовим делима, па чак и по питању раскола у Украјини који је иницирао Вартоломеј, јасно је да је на делу подршка геополитичким интересима САД у њиховом рату против православне Русије, која са црквеним делима нема ничег заједничког. Очигледно да су САД у свом пројекту стварања „нове Хазарије“ у Украјини, значајну улогу доделиле Патријарху Вартоломеју. На жалост, очигледно да и неки епископи СПЦ подржавајући Вартоломеја, приносе и своју лепту у том дубоко антиправославном пројекту. Видећемо како ће се све то на крају завршити, међутим, претходна делатност епископа Максима не мирише ни на шта добро“.

О томе да је наша брига имала основа, показује пример најновије одлуке Светог Синода СПЦ. Синодална одлука прописује епископима у Северној и Јужној Америци да најкасније до 1. марта 2020. године одрже ванредни Црквени Сабор у Северној и Јужној Америци, који ће испунити захтеве Архијерејског Сабора СПЦ од 25. септембра 2019. године.

Синодална одлука од 25. 11. 2019. којом се захтева од епархија СПЦ у Северној и Јужној Америци да сазову Црквени сабор у Северној и Јужној Америци и на њему пониште раније одлуке о устројству епархија СПЦ у САД

Данас је свакоме ко има уши да чује и очи да види, после одлуке Александријског Патријарха Теодора да призна расколнике из тзв. „Православне Цркве Украјине“ (ПЦУ), постало очигледно јасно да Запад има изузетно моћне полуге утицаја, да су САД способне да уцењују не само поједине православне епископе, него и Патријархе, и да Вартоломеј није био једини најамник ЦИЕ у геополитичком рату САД против Русије и против Православља.

И није то једино поље на коме се морао борити Свети Синод СПЦ и Његова Светлост Патријарх Иринеј у последњих неколико година. Дарвинова теорија – или како је Срби зову „мајмунологија“ – има своје присталице и међу професорима „Богословског факултета СПЦ“ у Београду. Тамо је владика Максим успео да пронађе још 9 својих истомишљеника и они су прошле године потписали петицију у знак подршке Дарвиновој теорији. Синод је захтевао од декана Богословског факултета епископа Игњатија (Мидића) да се епископ Максим удаљи са дужности професора Богословског факултета у Београду, међутим, епископ Игњатије је покушао да заштити свог колегу модернисту и екуменисту. Слава Богу, очигледно је да су Синод и Патријарх одлучни да поправе ситуацију на Богословском факултету, која је постала критична због мноштва неправославних учења које се тамо проповедају…

Епископ Максим (Извор: Печат)

Схватам да се многи верујући Срби негативно односе према прозападној српској влади и да са неодобравањем прихватају чињеницу да наше свештеноначалије „гледа кроз прсте“ на многобројна богоборачка дела српских власти. Лично сам у неколико наврата изражавао неверицу да се ни један архијереј, па чак ни јереј СПЦ није јавно огласио против очигледно сатанистичких наступа америчке уметнице српског порекла Марине Абрамовић у српској престоници (она је стигла у Србију на рачун и позив српске Владе!) која не скрива своју приврженост окултизму и сатанистичкој делатности.

Без обзира на све то, сматрам да због горе наведених дејстава Његове Светости Патријарха Иринеја, православном човеку је јасно да данас верујући Срби морају подржати Патријарха како по питању расколничких тенденција са друге стране океана, тако и по питању „очишћења“ Богословског факултета у Београду од језуитске куге, јер је једина шанса да се заустави тенденција раскола у Православљу – одлучна борба са модернистичким и екуменистичким монструмом и јереси „источног папизма“, које на све могуће начине подржавају и финансирају Сједињене Америчке Државе.

Да, ми живимо у временима обмане, у лукавим временима, живимо „у време када здраве науке неће подносити“ (2 Тим. 4; 3-4), међутим, православни не смеју бити духовно слепи и веровати лажљивим речима најамника са Фанара. И посебно не смеју бити духовни слепци они који су постављени да руководе црквеним делима. Господ наш Исус Христос у Јеванђељу по Матеју овако је рекао за те руководиоце: „Слепи су вође слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти“ (Матеја 15; 14).

Борба са духовним слепилом задатак је не само СПЦ, то је задатак светског Православља, а пре свега „Трећег Рима“, то јест, Руске Православне Цркве која је дужна да пројави одлучну иницијативу како би се зауставили фанариотски „вукови у јагњећој кожи“. Човечанство лудује, али не треба да лудује и нови Израиљ – а нови Израиљ смо ми, православни хришћани на челу са руским и србским православним народима. Православље мора одбацити глупост западног хришћанства и схватити да неће бити никаквог срећног хиљадугодишњег царства на земљи.

Само духовно слеп представник србске Цркве – макар он био и епископ – не може схватити да је мисија Светог Саве још у време Флорентинске уније омогућила Србима да одбаце грчко флертовање са западним јеретицима. Зар би било неопходно нашем богоугодном духовном родитељу да пре 800 година ствара самосталну СПЦ, да је „источни папизам“ био Богу угодан?

 

Изглед руског оригинала (Извор: Руска народна линија)

И само духовно слеп руски човек не схвата да је „Москва – Трећи Рим“ продукт Промисли Божије и да само руски народ од пада Константинопоља до данашњег дана представља заштитника светског Православља и чувара свете вере Православне…

Тако да даљи раскол у светском Православљу може бити заустављен само одлучним инсистирањем на здравом учењу, да слушамо Христову реч и разумемо је. Само тако можемо рачунати да ће семе које је Христос сејао, пасти на добру земљу и донети добар плод.

Уколико наше свештеноначалије буде одлучно деловало у будућности у том правцу, ако оно буде пажљиво, пре свега, према Речи Божијој, уверен сам – раскол у Православљу ће бити побеђен…

Извор: Руска народна линија

Опрема: Стање ствари

(Саборник србско-руски, 5. 12. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

7 replies

  1. Владика Артемије ..једини истинит сам са собом и нама.Не верујем у институције ЦРКВЕ, верујем у добра дела.Срећана нова Декада ..Трећа света.

    Свиђа ми се

  2. Ранко (Живица) Гојковић (Туцић) – Прилог теорији снова (Што ја баби мило, то јој се и снило!):
    „Схватам да се многи верујући Срби негативно односе према прозападној српској влади и да са неодобравањем прихватају чињеницу да наше свештеноначалије „гледа кроз прсте“ на многобројна богоборачка дела српских власти. Лично сам у неколико наврата изражавао неверицу да се ни један архијереј, па чак ни јереј СПЦ није јавно огласио против очигледно сатанистичких наступа америчке уметнице српског порекла Марине Абрамовић у српској престоници (она је стигла у Србију на рачун и позив српске Владе!) која не скрива своју приврженост окултизму и сатанистичкој делатности.“
    Рече Ранко, оста жив и образложи дешавања на ПБФ-у!
    Ачколсум, делијо!

    Свиђа ми се

  3. Интересантна комбинаторика, уз класичну замену теза што сведочи о недобронамерности коментатора.. У цитираном пасусу уопште се не образлажу дешавања на ПБФ-у, генерално циљ текста није ни био да се образложе дешавања на ПБФ, него да се подрже нека позитивна дешавања у нашој Цркви. Дакле, у пасусу који сте цитирали УОПШТЕ СЕ НЕ ГОВОРИ О ДЕШАВАЊИМА НА ПБФ-у, а у другим пасусима су веома критички приказана нека дешавања на поменутом факултету. Ако сте желели да критички и са омаловажавањем говорите о мом тумачењу стања на ПБФ зашто нисте цитирали пасус изнад слике епископа Максима у тексту или пасус испод оног који сте цитирали, у којима се помињу управо та дешавања, него сте извукли други пасус који уопште не говори о тим дешавањима??? Очигледно да људи који не верују у институцију Цркве попут првог коментатора, најбоље знају да кометаришу стање у Цркви. Ко сте Ви Драгане Миладиновићу да уз моје име стављате име некаквог аналитичара кога зову Сорошеви медији да кометарише збивања у Цркви? Ако ништа друго, никада нисам ни једну реч, ни једно слово, написао за неки Сорошев медиј и ти медији мене не зову да коментаришем дешавања у Цркви. Зашто? Јер је њима потребна замена теза, јер они ратују против Цркве, јер знају да уистину верујући људи воле Цркву и не доприносе њено рушењу, а циљ Сороша и његових плаћеника јесте рушење Цркве. Које су то референце које Вас препоручују да тако ноншаланто делите етикетете?
    Када сам пре неколико година створио и почео да уређујем сајт „Саборник србско-руски“ у уредничким начелима сам између осталог написао „…свест да је СПЦ истинска мајка српског народа, свакако ће бити приметна и у уређивању сајта. Већ смо рекли да је конзервативни, светоотачки поглед на свет у основи очувања српског православног идентитета, али смо свакако свесни и замке у коју су на жалост многи упали, па под плаштом очувања чистоће вере постају својеврсни Господњи „адвокати“, што Господу свакако није потребно, а за човека може бити погубно. Дакле, питања „догматске исправности“ би радије препустили духовницима, а сами се руководили наслеђем Светих Отаца Цркве, свесни да и Јевнђелска реч може представљати пендрек, ако за сврху има сујетно разобличавање и кажњавање, лишено мудрости и смирења, што представља узимање у људске руке нечега што припада само Господу. То не значи да су црквена питања нека табу тема, то само значи да смо свесни да неке појаве у нашој Цркви могу изгледати као болесне појаве, али да се болест може излечити, а да раскол није болест, него смрт. Искрено верујемо да уколико временом поједини духовници у нашој цркви увиде добронамерност овог портала, да се неће устручавати да многа питања која брину верујуће људе, покушају да разјасне на истински пастирски начин. Понављам, конструктивна критика неће бити забрањена на овом порталу, али неће бити ни критике да би се критиковало. Уместо „критике ради критике“ наших црквених великодостојника, мислим да је много благотворније, делотворније и богоугодније, молити се Богу за њих. Имамо онакве архијереје какве заслужујемо, ако се будемо кајали и поправљали и враћали се Богу, сигурно тај процес неће мимоићи ни наше свештеноначалије. Исувише је једноставно многа комплексна питања сводити на своје кратке шеме и ту се увек скрива опасност да се и невини осуде. Сведоци смо да данас многи дају себи право да доносе строги суд о стварима које уопште не схватају и стога ћемо се трудити да такве ствари избегавамо. Саборник ће, даће Бог, у складу са својим називом, да окупља, а не да раздваја!“. Цео текст можете прочитати овде: http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/4-rec-urednika

    Очигледно да човек са изграђеном црквеном свешћу, човек који живи литургијски, пости и исповеда се и причешћује се, не би злонамерно замењивао тезе и лепио етикете. Ви имате право да сматрате да је једино решење за све наше црквене проблеме, да прогласимо Драгана Миладиновића за Патријарха, човеку је Бог дао слободу да мисли и ради како жели, али није све на корист. Слобода скопчана са сплеткарењем, није слобода, него ропство. Размишљајте о томе…

    Свиђа ми се

  4. „Дакле, у пасусу који сте цитирали УОПШТЕ СЕ НЕ ГОВОРИ О ДЕШАВАЊИМА НА ПБФ-у“ – Тачно!
    Како се цео текст бави дешавањима у СПЦ (ПБФ углавном, полемика наших архијереја и сл.), тако и уплитање односа патријарха и архијереја према изложби дотичне, нема много везе једно са другим.
    Осим, ако циљ није смишљено скретање пажње и јавно показивање да је аутор текста, такође, спреман да критикује патријарха, кад је то потребно!
    Тако је аутор себи „обезбедио“ право да настави да пише и критикује оно о чему зна врло мало, као и горе наведени „верски аналитичар“ (машта то било…). Због тога ми се поређење учинило умесно.
    Интересантно је како то да аутор не спомиње и не критикује дешавања и сусрете у Патријаршији, који су много битнији и вреднији пажње,као што сусрети са“Лавом“,као и заједничка саопштења са тих сусрета, која су забринула и ожалостила многе православне?
    Хвала на лепој реклами за ваш портал.
    Хвала на предлогу да постанем патријарх, врло ласкаво, али није то за мене.
    Ко је Драган, које су му референце, није битно. Ја се „грудвам“ оним што нисам учио и научио,посебно не богословљем. То остављам другима.Тако да паушалне оцене аутора о променама на ПБФ-у говоре више о аутору од било које референце.
    Рецимо, као просечан читалац коментаришем но што не „пије воду“.

    Свиђа ми се

  5. У руском филму „Брат 1“ на једном месту се каже: Што је за Руса добро, за Немца је смрт. То што је битније и вредније за Драгана Миладиновића не мора да буде и за неког другог, осим ако човек није у стању да се уздигне изнад неког прилично скученог калупа размишљања. У једном тексту се не може и није добро отварарти хиљаду тема, ја сам у свом тексту желео да прокоментаришем једну одлуку Синода коју поздрављам и осврнуо сам се и на последње одлуке по питању проблема на ПБФ које такође поздрављам. Ко брани Драгану Миладиновићу да пише о ономе што сматра да је битније и вредније? Да ли он у свом калупу размишљања може да схвати да људи на својим раменима не носе његову главу. Сви људи имају уши и могу лако чути глас и речи Христове приче о сејачу семена, међутим, немају сви духовни слух, да би чули вејање духа који дише из те приче, па зато Господ и говори: ко има уши да чује, нека чује. Недостатак духовног слуха није разлога да се млатара по тастатури. Ако о неком важном питању улазите у дускусију и пишете о некоме или нечему са омаловажавањем, наравно да је важно да ли имате неке референце по том питању, из тога се може закључити да ли имате аргументе за омаловажавање или сте обичан шарлантан који само млатара по тастатури…

    Свиђа ми се

  6. Аутор, осим галаме, није навео референце за своје квалификовано мишљење, осим портала који уређује.
    Филм Брат (први део) и наведени цитат, просјака Немца, упућен главном лику у филму, Данили Багрову, нема никакве везе са мојом критиком у првом коментару, а још мање са текстом.
    Ја сам већ рекао да се не „грудвам“ оним за шта нисам стручан. Самим тим, не могу да будем шарлатан. То раде други.
    Аутор текста не одустаје од галаме и парола, понеког цитата из Светог Писма, још мало као амерички ТВ проповедници.
    Дакле, јасно је ко пише о стварима о којима мало зна, скреће пажњу са теме и труди се да вређањем постигне циљ.
    „шарлантан који само млатара по тастатури…“ – говори о самом аутору.
    Кладим се да Путин не иде на спавање док се аутором не посаветује.
    Пријатно вече.
    На даље реплике не одговарам.

    Свиђа ми се

  7. 1. Галаму сте започели Ви а не ја, више него препотентним коментаром, притом то у три поста НИЧИМ не поткрепивши.
    2. И те како речи Данила Багрова имају везе са Вама. Поново замењујете тезе, ја сам навео речи Данила Багрова поводом Вашег другог коментара где пресуђујете шта је битније и вредније, а Ви пишете да то нема везе са Вашим првим коментаром??? Дакле, мало више концентрације па ће бити мање млатарања по тастатури.
    3. Пишете да се не грудвате оним за шта нисте стручни, а онда сами себе демантујете и упорно се грудвате.
    4. Поново замењујете тезе, мене оптужујете за оно што Ви радите, све време галамите и скрећете са теме. То је западна, Србима добро позната школа, када злочинац оптужује жртву за злочин.
    5. Заиста нечувено, честитам на демагогији! Уђете у дискусију са речима „Ранко (Живица) Гојковић (Туцић) – Прилог теорији снова (Што ја баби мило, то јој се и снило!)…“ а онда истог Ранка оптужујете за вређање!!! Лукаво, али недостојно за озбиљног човека.
    6. По тачки шест потпуно се слажем са Вама – Дакле, јасно је ко пише о стварима о којима мало зна, скреће пажњу са теме и труди се да вређањем постигне циљ. Из овога произилази да коментарисање ствари о којима се мало зна, скретање пажње са теме и вређање – представљају шарлатанство а не озбиљну или аргументовану дискусију.
    7. Добронамеран савет, немојте се кладити.
    Пријатно вече.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s