Драгослав Пакић: Операција успела, доктор умро

У међувремену је из операционе сале ректората Универзитета у Београду по белом свету разаслат телеграм најкраће садржине: Операција успела, доктор умро

Фото: А. Васиљевић/Политика

Руски шпијун дао паре српском шпијуну. Српски шпијун све паре спљискао за куповину С-400.

Епилог: НАТО изразио велику дозу забринутости за Бугарску, Хрватску, своју „државу Косово“ и надасве Црну Гору.

Због сумњиве трговине оружјем у коју је умешан српски државни врх па чак фабрике оружја, у неким нашим медијима глас савести преузима бугарски Армсвоч у лику и делу новинарке по имену Дилијана Гајтанџијева. Бугарска специјалисткиња за оружје у рукама Мандушића Вука, а није мама, одржала је лекцију држави Србији из области хуманитарног права и навела сва непочинства Србије која их је починила у белом невином свету, најчешће обојеном, мучки и без најаве, извечери и у тајности иза фиранге, а све са преумишљајем. Докази су толико убедљиви да су њена земља и њена фирма оправдано забринуте што никако не успевају да достигну ниво продаје који имају српске мине па макар и са смањеним дометом.

У циљу сопствене одбране, Бугарска тајно размишља да изврши ракетни напад на Хрватску која би јој одговорила истом мером. Ракете обе стране би, због смањеног пуњења, па према томе и мањег домета, падале на пола пута. Негде код Барича.

Српске мине на ратишту у Украјини (Фото: Армсвоч)

НАТО би задовољно трљао руке и тапшао по раменима руског и српског шпијуна, док би Бугарка усхићено понављала: „Рекох ли ти ја братко, а ти ни пет, ни шест, него одмах 10% провизије за сумњивог извозника“.

Ова ситуација је веома погодовала Сулејману Угљанину да у садејству са Куртијем затражи посебан статус Рашке области која се на бошњачком изговара као Санџак.

И Суља и Курти су се сагласили да би Рашка област морала имати своју санџачку полицију, санџачко судство и санџачки – 400. Скраћено С-400.

Сасвим је логично да једна држава не може бити држава без своје Академије Наука и Уметности, па би таква установа у Рашкој носила оправдани назив Академија Наука и Уметности Санџака, односно АНУС.

Најспретнији увлакачи би добијали титулу академика без икакве претходне провере њихових других знања и умећа. Месечни академски додатак би износио најмање 300.000 РСД (Републике Санџак долара).

У међувремену је из операционе сале ректората УуБ по белом свету разаслат телеграм најкраће садржине:

Операција успела, доктор умро.

Тако би, због повећаног броја цитата и знака неразумевања, у светској научној заједници и на Шангајској листи положај УуБ знатно поскочио.

Спорна дисертација Синише Малог Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије (Фото: Н1)

Ако би се, применом позитивних законских прописа и правила академског понашања и заштите достојанства универзитетске заједнице, ментор, чланови комисије и декан ФОН, на коме је „покојни“ доктор бранио и одбранио докторску дисертацију, похапсили, отпустили са радних места са позамашним примањима и лишили титуле доктора наука, уколико такав папир уопште и поседују, рејтинг УуБ би још више порастао. О професорима и да не причамо. Изузимајући покојног Милоша Н. Ђурића. Он, када су Немци професорима ондашњег УуБ тражили потписе за лојалност на шта су ови масовно пристајали, рече свом колеги, дипл. музиканту: „Лако је теби. Ти у дипле свираш, а ја студентима етику предајем“!

„С учим ћете изаћ пред Милоша“?

Блам је ово за владу и њене министре, за ФОН и његове професоре, за Универзитет и за Србију. Да је жив Миша Блам, виртуоз на контрабасу, о овоме би се чуло много даље и много тужније. Брујало би на све четири стране Западног света.

Земља која има више професора него студената и више доктора наука него свршених студената мора да је земља генијалаца, што није, или све набројане титуле вреде таман онолико колико УуБ завређује почасних места на Шангајској листи, што је највероватније ближе истини.

После свега, обичном човеку остаје само да се запита да ли би нам било боље да извозимо одабране докторе наука, макар и са смањеним научним дометом, или убилачке мине које, као и поједини свезналци, никада не досегну нанишањену мету.

Хуманије је ово друго.

Ипак би најбоље било да, у циљу остварења позитивног трговинског биланса у извозно-увозним пословима, неке докторе наука извозимо по цени по којој они мисле да вреде, а онда да их увеземо по реалној цени.



Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , , ,

8 replies

  1. ВИБ, по сећању – У нашој земљи имамо 20% неписмених, 70% полуписмених. Остало су академици.“

    Свиђа ми се

  2. Je l’ vam drago sto je Mali ostao bez doktorata?Zasto vam je drago?Proucili ste njegov doktorat i zamerke i uverili da je plagijat ili prosto verujete jednoj od strana?

    Pisao sam sta je plagijat, plagiranje originalne ideje, njenog izlaganja. razvijanja i dokazivanja, delom ili u celini.U protivnom, ne bi bio potreban mentor i komisija, vec bi doktorate mogla da oceni i masina.Sta se, medjutim, desilo?Komisija je prihvatila doktorat, da bi se u jednom trenutku javio pojedinac koji je izneo dokaze o nepravilnom citiranju (gresci u metodologiji izrade) koja je piostovecena sa plagijatom.I, odjednom, jedan naucni rad je postao predmet izjasnjavanja mase, ciji najveci deo niti ima kredibilitet da daje sud o radu niti o zamerkama radu i ne samo da nema kredibilitet, vec ni ne pretenduje na njega, vec na „pravdu“.A, kako ta „pravda“ izgleda?

    Suprotno glavnom liku u filmu „Psi od slame“, koji odbija da rulji preda krivca, BU je odlucio da od Malog napravi primer, kako bi se sakrio iza njega (primeri upozoravaju da je uvek moguce da neko IGROM SLUCAJA postane predmet zakonskog postupka, oni upozoravaju na opreznost, ne na nezakonitost, jer primeri nikada nisu pravila, vec trgovina izmedju mase, cijem zadovoljenju se cini primer i elite, koja preko „primera“ izmice pravilima, a da masa, zadovoljena primerom, to ni ne primecuje.Zato se ne postavlja pitanje kako je neko plagijat mogao da proglasi doktoratom, odnosno strucnost mentora i komisije, koje se onda moze prosiriti na ceo BU.Pitanje sta je originalnost, vec bi uzdrmalo i same temelje univerzitetskog zivota

    Na kraju se pokazuje da Mali nije ni bitan, vec egzemplaristicka „pravda“ koja masi daje bar nesto, cineci je saucesnikom u nepravdi, istovremeno krijuci nepravdu.Zato masa ispada najgora, slepa na nepravdu, a srecna na jos goru stvar od nepravde, selektivnu, egzemplarnu pravdu, sto je i razumljivo, jer samo takva pravda moze da zastiti „pravednike“ iz opozicije.

    Свиђа ми се

  3. @Komentar ceka izvinjenje: Као један из најгоре масе, слепе на неправду и пуцајући од среће на селективну, егземпларистичку правду, имам само једно крајње једноставно питање: Ако се заиста непобитно утврди да је “др. Икс“ без навођења извора прекопирао из туђег објављеног рада (дисертације/монографије) ипсилон страница (у конкретном случају постоји тврдња: чак 40 страница), како Ви то зовете? Ми из масе то сматрамо крађом туђих резултата (плагијатом), више но довољном за поништење дисертације “др. Икса“ и одузимање докторске титуле. Дакле – дајте одговор: џа, или бу?

    Свиђа ми се

  4. „…dza ili bu?“.Pre ce biti bu-dza!Znaci, da je preciznije citirao, ne bi bio „plagijat“ (ili da je „rekao svojim recima“:)))).“Postoji tvrdnja…“, gde, u novinama, na televiziji, gde postoje tvrdjne o doktoratima, plagiranim ili „originalnim“?Doktorat je vec bio prihvacen, a onda se pojavilo „postojanje tvrdnje“.“Egzemplarna pravda“ sluzi za skrivanje, a ne razotkrivanje.Ona skriva da ne postoje institucije (koje cine institucionalna pravila koja vaze za sve, a ne pojedince, ciji doktorati „nemaju srecu“ pa dodju do novina i „postojanja tvrdnji“).Zato je kriv doktorant, a clanovi komisije ostaju van „postojanja tvrdnji“, kao i mnostvo „originalnih“ doktorata.Ali primer je napravljen, mnogi su srecni, a za srecu je potrebno malo/Mali :)))

    Свиђа ми се

  5. P.S.
    Tako su pravljeni primeri u vreme Milosevica sa hapsenjem ministara, ne secam se imena, ili u vreme DOS-a sa Kolesarom i Janjusevicem, kao primeri obracuna sa korupcijom, a zapravo su sakrivali korupciju.To je plemenska pravda, daj zrtvu, da se masa umilostivi.Isto je i sa BU i Malim, samo primer da se sakrije nestrucnost komisije, gomile drugih doktorata koji nisu stigli do medija, jer ih nije napisao Mali, mada jesu Sapic, Pajtic…, a i „Jesen dijalektike“ i zabavna za citanje u ove tmurne jesenje dane.

    Свиђа ми се

  6. @Komentar ceka izvinjenje : Хвала на одговору, мада није баш сасвим прецизан. С једне стране, изгледа као да браните Малог & Великог, с друге стране, као да провејава тежња да се каже да је овај “догађај“ на БУ само симптом далеко раширенијег метастазираног канцера (што је тачно)…
    Кажете: „…dza ili bu?“.Pre ce biti bu-dza!Znaci, da je preciznije citirao, ne bi bio „plagijat“ (ili da je „rekao svojim recima“:)))).“Postoji tvrdnja…“, …
    Добро – да видимо: Не знам које су Вам квалификације да мериторно расуђујете о плагијату. Ја говорим из сопственог искуства, јер сам дипломирао на БУ (у оном времену, пре много деценија није било избора), а одбранио магистарску и докторску тезу на два разна страна универзитета која су далеко изнад БУ на свим светским листама (што у поређењу са БУ, морам признати, није ни мало тешко), и објавио више десетина радова у разним, углавно страним часописима.
    Дакле, да покушам да објасним мој став – што се цитирања тиче, може се цитирати са тачним навођењем извора до миле воље, уз сопствене коментаре цитираног – и то није плагијат. Ако би се препричавали туђи резултати без икаквог навођења извора, и ти резултати представљали као сопствени – то јесте плагијат, али у овом “Малом“ случају се наводи (уколико је то истина) да је он једноставно “исекао“ више десетина страница из туђе публикације и то представио као своје резултате и расуђивања – е, то је онда већ мега-гига плагијат!
    Дакле – остајем при питању: уколико је то што се наводи да је Мали урадио тачно, да ли Ви сматрате да је то плагијат и да му зато треба одузети докторску титули, или не. Дакле, ипак: џа – или – бу?

    Свиђа ми се

  7. 1) Osnova mog komentara, smisao stalnog ponavljanja onog „postoji tvrdnja“ (gde postoji, kod clanova komisije ne, u nekom strucnom casopisu, u dnevnim novinama…?) je da se o doktoratu raspravlja na nivou onih koji nemaju strucno znanje, a ni uvid, a raspravlja se, jer je autor politicka licnost, dok se u isto vreme provlace radovi za koje npr. ja imam strucno znanje i koji su izlozeni na PDF-u, ali nisu dospeli do javnosti.(npr. doktorat iz arhitekture koji 70% cini prepricavanje istorije filozofije iako se navode izvorna dela, cije poznavanje autor ne demonstrira na izlozenom, a zatim i 30% analogije ili jos gore paralele (u tome se po pravilu sastoji „originalnost“ radova iz oblasti humanistike ili teorija umetnosti, a zapravo su logicke greske, jer ne uspostavljaju nikakvu sustinsku vezu, vec „izgleda slicno“, „zvuci kao“) sa nekim pojavama u arhitekturi (dakle rad i po procentu sadrzaja lose koncipiran)

    2)Plagira se ideja, njeno izvodjenje i dokazivanje i ako clanovi komisije to ne mogu da prepoznaju, onda nemaju strucno znanje iako mozda ne prepoznaju svaki citat, stavise i podrazumeva se da ne mogu da prepoznaju svaki citat, zato postoje softverski programi.Ne plagiraju se citati, inace bi doktorate ocenjivali softverski programi, a ne ljudska bica.Doktorant je morao da bude upozoren za vreme izrade rada na lose citiranje.Dakle, u komisiji su ljudi, jer se ocenjuje originalnost.

    3)Na kraju, ucinjen je primer, masa je zadovoljenja, kada je ocena jednog doktorata dosla na njen nivo, inace…, komisija i njena strucnost netaknute, trista profesora koji su potpisali poziv da se Malom oduzme doktorat, a od kojih vecina nema znanje za ocenu njegovog rada, niti ih ona interesuje, je demonstriralo kako funkcionise „kolegijalnost“ (po principu linca pojedinca zarad opsteg dobra, tako se proteruju i sa faksa, licno sam na predavanju prisustvovao vredjanju profesorke da je plagijatorka, urlanju, psovanju i pokusaju da se udalji sa predavanja) i zrtvovanja jednog iz sistema, da bi sistem ostao netaknut.

    4)Meni je, inace, vrlo zanimljiv taj fenomen „dokrtoriranja“, odnosno usputnog ostvarivanja „originalnih rezultata u nauci“, dok se bavi necim sasvim desetim.Eto, dok se bavim biznisom, da malo prosirim horizonte nauke za njeno dobro, a mozda i meni zafali, ako biznis propadne, pa budem morao da budem naucnik :))))

    Свиђа ми се

  8. P.S.
    Zaboravih jos jednu bitnu posledicu.Sam cin „predavanja“ Malog od strane BU „lincu“ mase, pokazuje da se BU nada, da ce posle zeljenih politickih promena, nastaviti po starom, a „opozicija“ da ce masa, i posle zeljenih politickih promena, sacuvati svojstva mase za linc, kakva (svojstva) imaju i glasaci sadasnje vlasti i njihovi mediji.Dakle, na primeru Malog su demonstrirana ocekivanja da sve ostane isto.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s