Знали су Срби и да смисле отровни гас који је деловао само на албанску децу, док су српска остајала нетакнута. То научно откриће је узбудило читав напредни свет

Полиција тзв. Косова са маскама (и без њих). Фото: Радио Слободна Европа

Када је Изборна Централна Комисија (у даљем тексту ИЦеКа, а коме је, ради минулих времена по вољи, може и само ЦеКа), дакле, када је ЦеКа Приштине видела како су гласали Срби, чланови комисије су почели масовно да се разбољевају. Њихове нежне руке, осетљиви дисајни органи и нарочито немирна савест били су посебно раздражљиви на коверте пристигле из Србије. Тврди се да су коверте препуне прашкова за масовно уништавање српских гласова због чега такса на Јарињу није ни наплаћена, али се, нажалост, врло брзо, експерименталним и искуственим путем, утврдило да је прашак из коверте, својеврстан бојни отров забрањен по Правилнику Међународног права за масовно убијање. То је, као што је познато, дозвољено само појединим савесним и демократским нацијама.

Срби су својевремено показали своју вештину са разним гасовима изузимајући овај који никако да стигне из Русије. Тако су знали да смисле отровни гас који је деловао само на албанску децу, док су српска остајала нетакнута. То је узбудило читав напредни свет; организовани су симпозијуми, научни састанци у бањским лечилиштима са плаћеним смештајем и храном по избору где су изношени ставови еминентних експерата из домена примене гаса. Тако је један познати научник из Француске, по повратку са симпозијума о српском гасу, на француској ТВ, на питање: јуди, да ли је то могуууће? – позивајући са на сопствена научна достигнућа и међународна признања, лаконски одговорио: „Па, ипак”!

На Инфективној клиници КБЦ Косова задржано девет званичника ЦИК-а (Фото: Бета/АП)

То је било довољно да се позоришни комад Петера Хандкеа скине са репертоара чувеног париског позоришта „Комеди франсез”.

Већ су почели критички осврти домаће напредне елите и међународног фактора уз озбиљне констатације како су то веома озбиљне ствари са којима се не би требало шалити и да се такве и сличне пошалице обавезно морају изложити БОЈКОТУ као једином леку за успешну деконтаминацију од отровних гасова, сулудих идеја, ове власти и за слободну одлуку за улазак у Нато под невиђеним притиском.

Захтева се да се у Србији, поред Привредне коморе, оснује и Гасна комора која би била под непосредним и непрестаним светоназором савесних чланова Међународне заједнице.

Иван Ивањи, који пише и дан дањи, тим поводом је дао изјаву како је гас саставни део српског бића за који се на многим странама очекује да већ једном испари и, узгред додао, како је нобеловац Петер Хандке добар писац, али који зна да провоцира, што се на мене, додаје Ивањи, не односи ни у микронским величинама због чега за мене ретко ко и да зна.

Из Сарајева Мајке Сребренице, из Приштине виђени интелектуалци, из Србије Ћирјаковићеви „случајни Срби” већ претпостављају да ће први писац светског гласа који се буде сетио да Србе, због гасних изума, предложи за Нобелову награду за хемију, сигурно добити Нобелову награду за књижевност под условом да њен новчани износ одмах преусмери на српску децу са Косова и Метохије која су остала имуна на овакве и сличне српске подлости.

Пошто су заправо само Руси доказани стручњаци за гас (Северни ток један и два, Јужни ток у настајању и други мекши токови), сматра се да Срби без руске помоћи никада не би успели са овако зачуђујућим достигнућима.

Тим пре што је опште познато да Срби могу да произведу гас само кад пр*ну у чабар.

Categories: Судбина као политика

Tags: Драгослав Пакић, КиМ, избори, карусел