Ведран Гагић: Неофанарска пропаганда против СПЦ или Неблагословена запета?

Дакле, као да се ништа није десило. Прича се просто наставља тамо где је у (саборској) паузи стала. Надам се да све ово ипак није неблагословена запета након благословене тачке

Неофанарска пропаганда против позиције Српске Православне Цркве о украјинској црквеној кризи се наставља.  И то наставља се, ни часа не часећи, истог дана када је и окончан Свети Архијерејски Сабор (17. маја).

Оно што је жалосно јесу назнаке да је ово добро координисана пропаганда, а још жалосније су назнаке да она није директно управљана споља, него изнутра. Дакле, иако је неофанарска по својим идејама водиљама, она по свему судећи није фанарска у смислу директне координације из тога географског центра. Ако је заиста координирају људи из наше Цркве они на тај начин, свесно или несвесно, служе промовисању неофанарске еклисиологије и раде на штету Цркве. Та пропаганда ствара атмосферу непрестане полемике, подела, раздора и немира, зато што је потпуно страна и неприхватљива здравом Црквеном Телу које, иако веома тихо, ипак јавно подиже свој глас. А оно што звучи готово невероватно јесте да се раздор ствара упркос чињеници да је став наше Цркве по питању неофанарских еклисиолошких идеја, украјинске црквене кризе, и повезаних тема, јасан и недвосмислен, чврст, и еклисиолошки, не само оправдан, него и потпуно исправан и одговоран.

Иако ће сви покушаји да се унесе раздор, у хришћанском оптимизму ово кажем, нестати као прах на ветру, још у овоме веку, добрим делом и од нас зависи колико ће ово накочоперено зло, у своме процесу нестајања, да нанесе штете Цркви. Јер знамо да и „мало квасца све тесто укисели“. А свако од нас ће дати одговор, за све своје поступке и непоступке, непоткупљивом и непогрешивом Судији. Управо свест о томе, покреће и ово моје писање.

На сам дан закључења Сабора у таблоиду Блиц изашао је текст под насловом „БУРАН САБОР СПЦ: Неслагања међу владикама и све што се дешавало ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА“.[2] Текст се, дакле, појављује и пре самог званичног Саопштења Сабора. На овај начин, кроз коришћење најефикаснијих пропагандних техника, управо овај чланак се позиционира као главни извор информација о протеклом Сабору, који, будући први, граби највећи део заинтересоване јавности. А самим тим има и највећи утицај у формирању јавног мњења. Он садржи неке веома индикативне детаље које ћу детаљније размотрити даље у тексту.

Истовремено на популарном православном интернет порталу и форуму Поуке.орг, у вечерњим сатима, одмах по окончању Сабора, на једну критичку тему, „слеће“ један број потпуно нових чланова који одмах исписују на стотине порука у року од само 24 часа. Поред тога што затрпавају релевантну тему говорећи о сасвим споредним стварима, они чине и друге непримерене ствари. Неки од њих на баналан начин нападају оне чланове који су озбиљно и аргументовано учестовали у дискусијама претходних месеци, а који су изјавили било шта што није у складу са фанарском пропагандом или није похвално о претходно јавно изреченим спорним изјавама Епископа Максима западноамеричког које су, с разлогом, у јавности схваћене као профанарске. Ови чланови све то чине под маском анонимности, и под, како изгледа, покровитељством исто тако „анонимног“ уредништва, које не санкционише ни њихове личне увреде. С друге стране, уредништво ревносно санкционише старе чланове, без ваљаног разлога, мењајући чак и њихове претходно написане поруке, или профиле!

Али вратимо се поменутом тексту из пера чувене Жељке Јевтић у таблоиду Блиц. У њему читамо инсајдерске информације. Главну тему њеног текста чини „неслагање владика“ СПЦ. А кроз текст се провлаче три потпуно неосноване идеје, вешто уклопљене између препричаних чињеничних ствари. Оне би могле да се резимирају овако:

  1. Епископ бачки има став противан ставу Цркве (када је реч о питању Косова и Метохије).
  2. У Цркви имамо млађе владике који су за едукацију и они објашњавају неке ствари целом Сабору (пример вакцинације, и односа са цариградском Патријаршијом).
  3. Десио се добро припремани и „координисани напад“ на невиног Епископа Максима.

Ни једна од ових тачака не одговара стварности. У најкраћим цртама:

  1. Ако (!) је епископ бачки износио некакав предлог о Косову и Метохији, тај предлог не може бити против става Цркве кад је циљ таквог изношења предлога управо био расправа и кристалисање става Цркве који је тек уследио након Сабора. Не може нешто априори бити насупрот ставу који тек треба да буде формулисан! Осим ако чланкописац нема способност путовања кроз време!?
  2. Потенцирање да су млађе владике за едукацију не значи да су старије Владике против едукације. Иако то не пише експлицитно, не постоји ваљан разлог да се истиче да су баш млађе владике за едукацију. Јер имплицитно у ваздуху лебди питање ако су млађи за едукацију, ко је против едукације? А пошто старосна подела, млађи-старији, има само две категорије, онда је неминован одговор на то имплицитно питање тај да су старији против едукације! Поред тога, владике у својим 50им годинама нису „млађе“, када у Сабору седе и владике у 30им и 40им годинама. Тако да је ова подела бесмислена са објективног становишта, али у тексту игра своју нелепу улогу.
  3. Координисани напад на Епископа Максима? Напад на спорне ставове није напад на особу (боље рећи, личност). У јавност су изнети многи аргументи и докази велике упитности неких ставова овог Епископа, па ни то што се дешавало на Сабору није могло да буде напад на њега, него је то ваљда била расправа. Расправа је нормална појава у слободном и функционалном друштву, па и у Цркви. Сасвим је очекивано да јавно изнети ставови подлежу разматрању, дијалогу, полемици па и критици.

То је што се тиче текста у целини. А сада бих да пређем на главни моменат.

Жељка се у овоме своме пост-саборском извештају осврће на писмо које је Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј упутио цариградском Патријарху Вартоломеју. Па, између осталог, каже следеће:

„У тачки пет Синод најављује забрану богослужења са Цариграђанима и православним црквама које подржавају њихову одлуку да се да аутокефалија украјинској цркви. Владика Максим је јавно указао на последице такве одлуке у дијаспори и појаснио да се тиме руши јединство православне дијаспоре.“

Па да наведем и саму пету тачку поменутог писма Свјатјејшег Патријарха Иринеја.

„Коначно, дужни смо, према правилима, да препоручимо Њиховим Преосвештенствима нашим јерарсима и часним члановима нашег клира, да се уздрже од литургијског и канонског заједништва, не само са горе поменутим г. Епифанијем (Думенком) и онима који су са њим, него и са онима који саслужују и који су у заједништву са њим, са јерарсима и припадницима свештенства, према канонском принципу по коме онај ко је у заједници са екскомуницираним и сам постаје изопштен.“[3]

У вези са објашњењем из Блица о томе шта текст Патријарховог писма садржи, и шта је Владика Максим у вези са таквим ставом „јавно указао“ и „појаснио“ битно је поменути следеће.

  1. Када је реч о новинарки блица могао бих да будем великодушан и да пођем од претпоставке да се новинарка не разуме у све еклисиолошке перипетије које садрже њене, претходно цитиране, две реченице. Међутим, за идентитет (боље рећи, личност) онога који слови за наручиоца, информатора и инспиратора писања поменуте новинарке већ су чули и сви манастирски врапци и сви црквени мишеви. За њега ово свакако нису непознанице.
  2. Чак и ако су за новинарку Жељку ово непознанице, не може јој се просто на непознавање отписати грешка када је реч о референцама на текст писма Патријарха Иринеја. Новинари су (углавном) писмени људи, и то, функционално писмени људи, што ће рећи, могу да разумеју прочитани текст, а не само да га прочитају. Дакле, новинарка је са пажњом могла да прочита пету тачку из писма Патријарха Иринеја и да је разуме. Већина писмених људи након читања ове тачке ће да закључи да та тачка не садржи оно што новинарка каже да та тачка садржи. Јер се у петој тачки не помиње „забрана богослужења са Цариграђанима и православним црквама“, како новинарка Жељка каже, него „уздржање од литургијског и канонског заједништва“ са расколницима и „са јерарсима и припадницима свештенства“ који су у заједништву са расколником господином Думенком. Или још једноставније, за оне који тешко могу да прате детаље, Патријархово писмо препоручује уздржањеод саслуживања са појединцима, а не забрану богослужења са целим помесним Црквама.
  3. Питам се да ли оваквим ставом новинарка Жељка заиста жели да каже да цео Сабор и Синод СПЦ, и лично Патријарх Иринеј, кроз ово писмо Вартоломеју, руше јединство православне дијаспоре, које једино Владика Максим брани!? Јер горе изречени став управо на то јасно указује. Тврдња новинарке (или наручиоца) јесте, дакле, да Сабор и Синод и Патријарх руше јединство Православне дијаспоре! Веома смела изјава.
  4. Владика Максим није ништа „јавно указао“ ни „појаснио“, а нарочито не то да Патријарх српски Иринеј кроз свој став, заједно са Сабором и Синодом, руше јединство Православне дијаспоре. Није ни могао указатина нешто што фактички не постоји. Такво „указивање“ на непостојеће је једино могуће уколико је само то „указивање“ и „појашњење“ неистинито, то јест, обмана и спин.

Без обзира на то што је СА Сабор завршен и што је на њему, како чујемо, Владика Максим западноамерички принео покајање, додуше само за једну од проблематичних теза које је изнео, ону везану за аутокефалију, ова друга проблематична теза (између неколико теза које је поменути Епископ користио у полемици са Владиком Иринејем бачким), опет се у јавности, кроз овај текст из Блица, рециклира, и користи на исти, профанарско-пропагандни, начин.

Подсећања ради. Епископ Максим је на готово истоветан начин тврдио да „портпароли[4] …негде тврде а негде сугеришу, да Српска Црква тобоже препоручује да се клонимо општења са … осталим Православним Црквама“. Међутим, ово није тачно, јер препорука Синода је била о уздржању од општења са појединцима (не Црквама) који ступају у општење са расколницима. О овоме сам већ детаљно писао у тексту под називом Да ли Владика Максим прихвата расколнике у Америци, противно препоруци СА Сабора и Синода СПЦ?[5]

Дакле, као да се ништа није десило. Прича се просто наставља тамо где је у (саборској) паузи стала.

На све ове непримерене ствари могли бисмо у тузи да запевамо антипсалам који би можда гласио: „Вести казују лаж ђавољу, и намисли њихове гласе пашквиле наручене. Лаж лажи казује глупост, и спин спину објављује злоћу“!

Надам се, упркос доказима који говоре супротно, да ће ситуација најскорије да се смири. Надам се да су „аргументи“ који служе да замагљују истину само рецидиви претходне полемике, а не свесно продужавање исте. Надам се да све ово ипак није неблагословена запета након благословене тачке. Надам се да ћемо уместо горњег антипсалма сви заједно у миру моћи певати истински славословни псалам Творцу: „Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески. Дан дану казује реч, и ноћ ноћи објављује знање“ (Пс. 18, 1-4).

чтец Ведран Гагић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Созерцање, 20. 5. 2019)


Упутнице:

[1] Последњи одговор у полемици Епископа Максима са Епископом Иринејем носи наслов: „Благословена тачка“. Овај мој текст носи наслов „Неблагословена запета“ у знаку питања. Надам се да ово што имамо прилику да читамо у медијима ипак није наставак полемике. Надам се да је реч само о рецидивима претходне полемике, који ће ускоро да утихну, и да ће одговор на ово питање ипак у коначници бити „не“.

[2] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/buran-sabor-spc-neslaganja-medu-vladikama-i-sve-sto-se-desavalo-iza-zatvorenih-vrata/4ppv0tv

[3] https://orthodoxie.com/en/position-of-the-serbian-orthodox-church-on-the-ukrainian-question/

[4] Мислећи на Епископа бачког Иринеја.

[5] https://sozercanje.wordpress.com/2019/05/10/%d0%b4%d0%b0-%d0%bb%d0%b8-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%bc%d0%b0%d0%ba%d1%81%d0%b8%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b8%d1%85%d0%b2%d0%b0%d1%82%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bb%d0%bd/

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

2 replies

  1. Одлична, и неопходна анализа!

    Јер, на жалост, петоколонаши у СПЦ и даље јашу у својим седлима и леже на страним јаслама. Рат настављају без тачке, запете и предаха!

    Свиђа ми се

  2. Треба екуменизам и новотарије ИЗБРИСАТИ НЕПОВРАТНО из животописа цркве.
    Такође, Васељенску патријаршију и Цариград
    (иако у нажалост ропству) оправдано прогласити за – Нови Јерусалим.
    Осудити свако спомињање ,,Ромеји“,
    ,,Ромејско царство“ , ,,Светосавље“
    (фанариоти сасвим исправно овај појам ,,светосавци“ сматрају за – Антицрквени, и националистичко секташтво,као и безумно штеточинство) . Када би се фанариоти вратили у потпуности на стазу староставног духа (од прије 1920г.) рекао бих — ПΩД ФАНАРИΩТСКΩМ ЗАСТАВΩМ !!!
    Дοље екуменизам, национализам,новотарије итд…!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s