Политика: СПЦ за обнову дијалога са тзв. Македонском црквом

Сабор СПЦ закључио да треба наставити разговор са представницима тзв. МПЦ о решавању њиховог канонског статуса

Патријаршија СПЦ у Београду (Фото: Д. Јевремовић)

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донео је јуче одлуку да обнови преговоре о решавању статуса „Македонске православне цркве” (МПЦ) и настави разговор о томе са њиховим представницима, сазнаје „Политика”.

Питање МПЦ било је јуче једина тема преподневног заседања највишег црквеног тела, а како нам је речено у врху СПЦ, закључак је био да се дијалог са МПЦ настави, а спровођење ове одлуке после заседања Сабора дато је у надлежност Светом архијерејском синоду.

Како нам је објашњено, српска црква није желела да иницира обнављање дијалога са Македонцима док је у затвору био архиепископ охридски Јован (Вранишковски). Он је, међутим, пуштен на слободу 2015. године, и учествује и на овом, као и на неколико претходних заседања Сабора СПЦ, заједно са владикама Православне охридске архиепископије, која је под окриљем српске цркве.

Иначе, о МПЦ се ових дана разговарало на седници још једног црквеног тела: Светог синода Васељенске патријаршије. У саопштењу објављеном на сајту Васељенске патријаршије наводи се, између осталог, да је Синод, који је заседао од 9. до 11. маја, разговарао о апелацији, жалби цркве у Северној Македонији која се тренутно налази у расколу. Иако никакви други детаљи нису саопштени, македонски медији су се запитали да ли уврштавање МПЦ на дневни ред Синода значи да ће се Васељенска патријаршија укључити у решавање њиховог канонског статуса. За сличну помоћ МПЦ се раније обратила и Бугарској православној цркви, али су ти покушаји остали без успеха.

Што се тиче Цариграда и решавања „македонског питања”, у васкршњем интервјуу „Политици” патријарх московски и све Русије Кирил није искључио могућност да оно што се догодило у Украјини буде поновљено и у Македонији. Осврнуо се и на изјаву патријарха Вартоломеја, такође дату у интервјуу за наш лист, да се Македонија и Украјина не могу поредити. „Иако патријарх Вартоломеј говори да сада нема намеру да мења границе СПЦ, он уједно изјављује и да је Цариградска патријаршија спремна да прекорачи те границе уколико стигне одговарајући захтев или се појави некаква ’виша црквена потреба’. Ту ’вишу црквену потребу’ у Фанару схватају на свој начин”, рекао је патријарх Кирил и подсетио да се са захтевом за аутокефалност Фанару обратио македонски премијер Зоран Заев.

МПЦ је у расколу од 1967. године, када је самостално прогласила аутокефалност на црквено-народном сабору и од тада је није признала ниједна православна помесна црква. Сабор СПЦ у више наврата је разматрао питање македонског раскола, али се најближе решењу статуса и враћању у канонски поредак стигло 2002. године, када је потписан Нишки споразум. Он је предвиђао најширу аутономију за МПЦ, али не и аутокефалију, па тако избор поглавара МПЦ мора да потврди српски патријарх, уз обавезу да се име поглавара СПЦ прво помиње на литургији. На преговорима у Нишу учествовали су представници и СПЦ и МПЦ, између осталих један од учесника тог разговора био је и садашњи српски патријарх Иринеј, тада владика нишки. Документ је потписало пет од седам представника Македонаца, али су потом повукли своје потписе, да би касније у потпуности одбацили Нишки споразум. Прогон, црквени и судски, архиепископа Јована управо је и почео са Нишким споразумом јер је он био један од оних који су тај споразум прихватили и остао је при својој одлуци и онда када је МПЦ одустала од њега.

Владике о вакцинацији деце

На седници се јуче, како сазнајемо, разговарало и о обавезној вакцинацији. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије архијерејима је поднео материјал са мишљењима различитих стручњака на ову тему, па је и за поподневни део седнице остављено разматрање о томе да ли вакцинисање деце треба препустити слободној вољи родитеља или не.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 16. 5. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. Hvala Bogu da se ovaj proces pomeri sa mrtve tačke. Cela ova priča između SPC i MPC je očit primer da je etnofiletizam najopasnija bolest za Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu. Daleko opasnija od ekumenizma ,koji sa pravom osuđuju ovi naši „borci za veru“.

Оставите коментар