Велт: Мутно интересовање Арапа за Србију

Председнички саветник Хескенс признаје да су детаљи пројекта Београд на води, које је Вучић идентификовао као ствар од националног значаја – нејасни. Није било ни конкурса за јавне идеје, нити је становништво активно учествовало у планирању

Пројекат „Belgrade Waterfront“ на обалама Саве: Дигитално уређена фотографија показује како ће се развити некадашња ледина (Фото: Belgrade Waterfront)

(Велт, 20. 2. 2019)

Емирати откривају Србију. У Београду граде нови део града. А ван града обрађују велике пољопривредне површине. Председник Александар Вучић поздравља Арапе, али око њихових инвестиција постоји много питања.

Највеће градилиште Балкана налази се у Београду. Сто хектара са грађевинском површином од 1,8 милиона квадратних метара покрива узан део земљишта на обалама Саве. У срцу српске  престонице градиће се скупи станови, један огроман тржни центар, и највиши торањ у земљи од 168 метара, у који ће се уселити један луксузан хотел.

На ушћу Саве и Дунава гради се једна потпуно нова четврт. У граду са огромним бетонским блоковима и монтажним зградама из социјалистичких времена, хипермодерна архитектура, која је планирана да никне на трошном земљишту, изгледа као свемирски брод. Не само због тога, али мега грађевински пројекат, који се сматра омиљеним пројектом српског председника Александра Вучића, изазива варнице у Београду.

Уосталом, инвестиције које српска влада упумпава у развој новог дела града недостаје негде другде у граду где је потребно реновирање, кажу критичари. А Уједињени Арапски Емирати, с друге стране, чини се да још више профитирају, јер је фирма Eagle Hills са седиштем у Абу Дабију, добила уговор за изградњу пројекта „Belgrade Waterfront„.

Она је власница 68 одсто акција у фирми која се такође зове „Belgrade Waterfront„, а 32 одсто је у власништву српске државе. Два небодера који изгледају футуристички у овом трошном делу града, већ постоје. Станови се продају, по цени од 3 000 евра по квадратном метру. Према подацима које има  Belgrade Waterfront, купци су углавном из Србије или Срби из дијаспоре, попут оних из Сједињених Држава. Станове су такође купили и Арапи.

Председник фирме Eagle Hills је Мохамед Алабар (Mohamed Alabbar). Бизнисмен из Емирата и оснивач фирме Emmar, једне од највећих грађевинских компанија на свету, изградио је Burj Kalifa. Небодер у Дубаију, са својих 828 метара, сматра се највишом зградом на свету.

Неколико арапских земаља је навалило на Балкан. Инвеститори из Саудијске Арабије су активни у Босни и Херцеговини, а Уједињени Арапски Емирати у Србији. У Војводини, највећој покрајини у Србији и некадашњој житници Хабсбуршке монархије, арапски бизнисмени управо су купили огромно пољопривредно земљиште.

Прва два небодера већ стоје, станови су у продаји (Фото: Belgrade Waterfront)

Вероватно да би спречили економску кризу у земљи која је углавном изграђена на песку и нафти и где се не може произвести довољно хране за сопствену популацију. Можда и да би отворили врата ка Европи. Како би осигурали изворе финансирања када буде дошло до несташице сировина.

Авио компанија Етихад такође има 49 посто удела у Ер Србији – некадашњем државном ЈАТ-у – која скоро свакодневно лети из Абу Дабија за Београд.

У пешачкој зони Београда, према речима становника, има све више туриста из арапског света током лета, жене у буркама које купују у дизајнерским продавницама; мушкарци у оделима који понекад пију пиво. „Док у Босни претежно идеологизирани Арапи добивају упориште, у Србију долазе арапски пословни људи“, каже Јерг Хескенс (Jörg Heeskens), економски саветник председника Србије Вучића, којег је послала немачка савезна влада.

Према информацијама Привредне коморе у Београду, Уједињени Арапски Емирати су од 2013. године у Србију уложили 389 милиона евра. Колико од тога ће се уложити у грађевински пројекат на обалама Саве, комора не каже. Ни директор Belgrade Waterfronta не жели да се изјасни.

„Добра локација за инвестиционе фондове“

Али зашто је Србија одабрала партнерство са Уједињеним Арапским Емиратима? На први поглед, ова балканска земља је склопила лош посао. Арапи држе две трећине деоница у пројекту Београда на води, смањујући две трећине свог профита, али морају да уложе само између 130 и 300 милиона евра у периоду од 30 година.

Информације се разликују у зависности од тога кога питате: оне који се противе овом гигантском грађевинском пројекту, оне који ће променити изглед Београда, или саму фирму Belgrade Waterfont, која тврди да ће бити уложено 300 милиона евра.

У сваком случају, компанија неће градити док се не продају станови у планираним зградама, и док се не подигне потребан новац за изградњу. „За арапске инвестиционе фондове, овај пројекат је добра инвестициона прилика“, каже Хескенс.

Србија, која је мањински власник, је, с друге стране, потрошила много више новца, довела је земљу у јавно-приватно партнерство. Ни званичници града Београда ни влада, нити фирма Belgrade Waterfront не желе да прецизирају колико је имовина вредна. Према проценама Универзитета у Београду, та сума износи око 500 милиона евра. Осим тога, град Београд ће ове године морати да потроши 650 милиона евра само на развој инфраструктуре, улица и саобраћајних веза, каже Јово Бакић, професор социологије на Универзитету у Београду. Градска управа такође не жели да коментарише.

Председнички саветник Хескенс признаје да су детаљи пројекта Београд на води, које је Вучић идентификовао као ствар од националног значаја – нејасни. Није било ни конкурса за јавне идеје, нити је становништво активно учествовало у планирању. Промењен је грађевинско законодавство, донет је „lex specialis„. „Неке ствари су прошле незапажено, али на крају су сви уговори објављени“, каже он. „И на крају, оно што се рачуна је резултат.“ Створиће се 20.000 нових радних места и то ће економски промовисати Београд. Немачке компаније би такође аплицирале као подизвођачи.

„Економска стратегија Србије је следећа: сви инвеститори су добродошли – било да су то Руси, Кинези, Немци или чак арапски капитал“, каже Хескенс.

И Тито је хтео да урбанизује трошно земљиште

Израел такође види потенцијал у Србији. „Са две милијарде евра директних инвестиција, Израел је један од највећих инвеститора у индустрији некретнина у Србији“, изјавила је WELT-у израелска амбасада у Београду. То укључује и тржни центар у Београду, ту је и израелски ланац ресторана „Смоквица“ у главном граду Србије, а израелски туристи такође откривају земљу.

Планови за зону на којој се гради Београд на води, датирају из шездесетих година прошлог века. Чак је и бивши југословенски шеф државе Тито желео да урбанизује то трошно земљиште, али планови никада нису реализовани. До његовог развоја, ово подручје на одличној локацији било је потпуно занемарено. „Роми су тамо живели у картонским кућама, дивљи пси су лутали около“, каже Хескенс. „А сада постоје нова игралишта, паркови, обалско шеталиште које сви становници у Београду могу да користе.“

Добрица Веселиновић, с друге стране, говори о „распродаји земљишта од стране српске владе“. Тридесетседмогодишњи политиколог је један од оснивача организације ”Не давимо Београд”, грађанске иницијативе која се бори против трансформације свог града.

Добрица Веселиновић се бори са својом грађанском иницијативом против мега-пројекта (Фото: Thorkit Treichel)

Око 20 активиста се придружило иницијативи, коју подржава фондација Heinrich-Böll-Stiftung из Немачке. Пишу жалбена писма, ометају скупштине градских одборника и позивају на протесте, у којима, према Веселиновићу, учествује 10.000, а понекад чак 20.000 Београђана.

„Пре почетка изградње, три булдожера су у ноћној акцији ноћу срушила куће у којима је живело 200 породица. Ресторани и радње такође су били срушени“, каже Веселиновић. И други људи у Београду су то пријавили. Полиција је била упозорена – али се није појавила. „То се десило у ноћи општих избора 2016. године, када је пажња јавности била усредсређена на изборе.“ Чини се да је председник Вучић немилосрдно спровео у дело свој омиљени пројекат.

Ипак, грађанска иницијатива жели да иде даље. „Београд ствара грађанско друштво. Чињеница да можемо да мобилишемо Београђане је за нас успех“, каже Веселиновић. Активисти нису били у стању да спрече Београд на води.

Аутор: Торкит Трајхел (Thorkit Treichel)

Са немачког посрбила: Светлана Максовић

 

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s