Слободан Антонић: Пресуда Караџићу у кривом огледалу и под двоструким мерилима београдских „либерала“

Наши „либерали“ имају необичне двоструке стандарде. Позив на укидање Републике Српске спада у апсолутну слободу мишљења. С друге пак стране, свака расправа о праведности пресуда Хашког трибунала спада у апсолутни табу

Слободан Антонић (Фото: sveosrpskoj.com)

Доживотна робија за Караџића донела је, очекивано, провалу шовинистичког ресантимана бошњачких „грађанских“ коментатора према Србима и Републици Српској, али и, помало неочекивано, узбуђено аутовање београдских „либерала“ као лицемера и антилибералних делатника.

„Пресуда Караџићу показује да су Срби као бактерије“, прокоментарисао је један Бошњак (овде), додавши: „Има их много, већина је безопасна, велики број их је чак добро за човјечанство, али има их пар који те желе убити и кваре репутацију за остале“.

На то му је одоворио Александар Ламброс, некадашњи VIP блогер Б92 коме су, како сам каже (овде), „досадила другосрбијанска ср*ња“: „Тако су нацисти поредили Јевреје с бактеријама. Наставак знамо“ (овде).

Александар Ламброс

Наравно, уништењу неке етничке, религиозне или политичке групе увек је претходила дехуманизација у језику: „бактерије“, „пацови“, „гамад“, „бубашвабе“ итд.

Ламбросу је, иначе, твитер администрација недавно привремено  блокирала налог под оптужбом да „слави насиље“ тиме што је – пазите сад – честитао 9. јануар, Дан Републике Српске (овде)?!

Поређење Срба са бактеријама, дакако, није проблем, али 9. јануар јесте? Толико о либералности ове америчке мреже (видети овде).

Зоран Ћирјаковић је приметио (овде) да су „поједини бошњачки либерали“, коментаришући пресуду Караџићу, у тој мери „покушали да прошверцују геноцидизацију српства“ да је чак и Срђан Пухало, за кога би се могло рећи све осим да је српски националиста, на крају морао да напише: „Јеби га Бошњаци, нису сви Срби четници. Је ли то толики проблем да запамтите?!!” (овде).

На то је добио одговор од једног Бошњака, који је сасвим озбиљно израчунао: „Отприлике 7 од 10 Срба су четници“ (овде).

Ћирјаковић одлично запажа да за многе Бошњаке доживотна Караџићу јесте, у симболичком смислу, „коначна пресуда свим Србима: доживотни кривци” – за геноцид, наравно. Тиме се, упозорава овај коментатор, снажно увећава опасност од осветничког геноцида.

Као пример за то, Ђирјаковић наводи Други руандански геноцид, у коме су Тутси, као „реванш“ за геноцид у Руанди из 1994, у суседном ДР Конгу до истребљења масакрирали „геноцидне Хуте“ (видети овде).

Можда таква врста „освете“ нема већину у бошњачкој „либералној“ елити, али, скреће пажњу Ћирјаковић, из ових кругова главна порука Србима у Републици Српској гласи: „Заставу РС-а у трактор и лагано преко Дрине. Сретно!“

Идеја је, наиме, да се унитаризацијом и мајоризацијом у БиХ живот тамошњим Србима у тој мери учини неподношљивим, да на крају „четници сами оду“, а своју земљу оставе наследницима „газија“ и „шехида“ из рата 1992-1995. (видети овде).

Реуф Бајровић

Нешто од тога може се наћи и у коментару Реуфа Бајровића, председника Грађанског савеза БиХ, на пресуду Караџићу: „Завјет за идуће генерације: укидање Републике Српске би била правда. Наиван је свако ко тврди да је доживотна казна за оркестрирање геноцида довољна правда. Тражити да се копиле геноцида укине је оно што је уродило плодом и у случају Хитлерове творевине и у случају ИСИС-а“ (овде).

Када је, међутим, Ђорђе Вукадиновић скренуо пажњу (овде) београдским „либералима“ – „који су данашњу пресуду (Караџићу) поздравили као `тријумф правде`, `индивидуализацију кривице` и предуслов `регионалног помирења`“ да прочитају пажљиво наведени коментар Бајровића – а овај господин, каже Вукадиновић, „није тамо неки затуцани `балија`, већ бе-ха `Чеда` и `грађаниста`“, одговорио му је Слободан Георгиев („истраживачки новинар, програмски координатор БИРН-а, уредник Javno.rs“; овде) речима: „Што сад ти хушкаш? Нема право да каже шта мисли?“ (овде).

Дакле, позив на укидање Републике Српске, по Георгиеву, спада искључиво у право на слободу мишљења. Са становишта доследног либерализма то би свакако било тачно – осим у ситуацији опасности од оружаног напада на РС (либерали сматрају да једино место и време када није слободно рећи „Трговци житом су криви за глад у граду“ јесте испред куће трговца житом коју је окружила гладна и љутита маса).

Невоља је, међутим, у томе да је Георгиев у исто време похвалио (као „драгоцен коментар“; овде) текст из Пешчаника у коме се експлицитно захтева, ни мање ни више, него потпуно укидање слободе говора о пресуди Караџићу!

Дејан Илић, наиме, тврди (овде) да се „не можете залагати за владавину права и правну државу и тврдити да у демократији свако може да каже шта год хоће“. Он стога критикује оне који верују да „демократи – зато што су демократи у демократском поретку – могу слободно да тврде како се у Босни није догодио геноцид“. О не, никако! Исто тако, по Илићу, „злочини Радована Караџића су утврђени и он је за њих осуђен. О томе се једноставно не може мислити шта се хоће“.

Радован Караџић у хашкој судници

Тако се показује да наши „либерали“ имају необичне двоструке стандарде. Позив на укидање Републике Српске спада у апсолутну слободу мишљења. С друге пак стране, свака расправа о праведности пресуда Хашког трибунала – рецимо, како се може осудити Караџић, а ослободити Готовина, Орић или Харадинај? – спада у апсолутни табу. Јер, „о томе се једноставно не може мислити шта се хоће“!

У следећем кораку наши „либерали“ ће нам вероватно прописивати не само шта треба да мислимо о пресуди Караџићу, већ и које емоције поводом тога треба да имамо.

Тај корак је већ направила наша стара познаница Снежана Чонградин (о којој сам писао овде). „Јуче је био специјални дан“, каже она у коментару објављеном дан после пресуде Караџићу (овде). „Плакала сам од среће. Јежила се од задовољства“. Јер,  „монструм који се одређује Србином“ од сада ће „трулити у `казамату` до смрти“.

„То је највећа срећа коју, не ја као појединац, већ као грађанка Србије, могу да осетим. Али, и као појединац, разуме се“, каже Чонградинова. И да је среће, додаје, „данас би се на трговима широм Србије славила јучерашња пресуда крвнику – Радовану Караџићу“. Али, нажалост, Србија је „заблудела национализмом“, па се овакво пожељно и очекивано понашање Срба није догодило.

Наши „либерали“ нам, дакле, не само одређују шта треба да мислимо, већ и шта треба да осећамо. Зато је реч либерали, када су они у питању, у овом тексту под наводницима.

Они нису либерали већ либераши – ауторитарци који се представљају као слободари, а заправо хоће слободу само за своје мишљење и право само за себе и своје истомишљенике.

Демократији у којој такви „либерали“ одређују шта је дозвољено, а шта не, нису ни потребни други непријатељи.

Опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 27. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

12 replies

  1. Нису сви срби четници, вели неки тамо.

    Чега се паметан стиди…

    Свиђа ми се

  2. Pitam se, da li bi ova gospoda što seire po našoj zemlji Srbiji i nazivaju nas četnicima pogrdno (mada se ja lično ponosim tim nazivom kad me neko takav nazove tako), isto to mogli da rade recimo u Hrvatskoj, nazivajući ih pogrdno ustašama??? Pa da smo iole genocidni i nasilni pa već bi visili sa neke bandere isplaženog jezika. Pomalo mi i smeta što ovakvim insektima i izdajicama roda svoga uopšte dopuštamo da selimo isti prostor i udišemo isti vazduh.
    (Ponovo se izvinjavam zbog latinice, šaljem sa telefona)

    Свиђа ми се

  3. Криво огледало и изобличеност коју одраз у истом носи као једину реалност либералне, другосрбијанске постварености и празнине, једини је саговорник лажи и мржње од које су саздани несрећни србски изопаченици – граџани планетарне проклете авлије, глобалистичког џемата и постмодерне вукојебине… Нужност која проистиче из кривоогледалне либералне граџанштине јесте недужност и јунаштво Радована Караџића…

    Свиђа ми се

  4. „Либерали“ немају двоструке стандарде. Немају никакве. Они раде за паре. Тачније, пљују за паре. На крају ће се удавити у сопственој пљувачки. А то и није тако лоше…

    Свиђа ми се

  5. Ima toga jos…

    „Danas se slavi Dan srpske NDH

    9. Januara 2019.“…Gordan Duhacek,kolumnista Index,hr

    Свиђа ми се

  6. Napominjem : portal Index.hr jeste brat blizanac „srpskih liberala“(uh,tesko mi je ovo i pod

    navodnicima pisati). Duhacekovo piskaranje se nastavlja :

    index.hr Ovo je kraj čudovišta. Njegovo zlo i dalje živi

    Gordan Duhaček 20.3.2019.

    Свиђа ми се

  7. „Radovan Karadžić dobio je zasluženu kaznu, koja je u prvom redu važna zbog žrtava, ali i zbog poruke svima koji pomišljaju na ratove i njihovo oživljavanje, poručila je u četvrtak predsjednica HNS-a i potpredsjednica Hrvatskog sabora Vesna Pusić nakon presude Radovanu Karadžiću pred Međunarodnim kaznenim sudom u Haagu.
    Podsjećajući kako “ukupni rat u BiH nikada nije proglašen službeno genocidom”, Pusić navodi da je kroz presudu Karadžiću zločin u Srebrenici okarakteriziran kao genocid.“
    ….Vesna Pusic,liberal,privatno se druzi sa hipikom i dramaturgom Cedomirom Jovanovicem.

    Свиђа ми се

  8. Andrej Nikolaidis,savjetnik Ranka Krivokapica,Nato/Soros/Antifa aktivista..`LIJEP JE PROLJETNI DAN: Kako je Karadžić mogao spasiti sebe i Sarajevo
    Objavljeno: 20.03.2019h…`hapšenjem Radovana Karadžića i presuđenom mu doživotnom robijom priča o ex-Yu ratovima devedesetih, njihovim razlozima i posljedicama, neće biti okončana. Radovan Karadžić je bio egzekutor. Ljudi čije je ideje sprovodio u djelo na slobodi su i na slobodi umiru. Njihove ideje, nažalost, umrijeti neće. Izučavaće ih u školama, na fakultetima, o njima će se govoriti na simpozijima i u Akademiji. Jednoga dana, biće reciklirane, onako kako se već reciklira smeće`…` Milošević je umro, Karadžić će krepati u zatvoru. Zločinačka organizacija iz sjenke i njena moć preživjeli su: sva priča onih beogradskih, podgoričkih i banjalučkih medija koji tužno trube posmrtni marš o nepravdi samo su balege kojima oni đubre cvijeće zla koje tek treba da nikne`….

    Свиђа ми се

  9. Aleksandar Hemon,Sarajlija,Amerikanac po sopstvenom priznanju.Ali i poslije 27 godina voli da salje sovinisticki,antisrpski, otrov preko bare.Tvorac odvratne kovanice Republika Sumska.Srbin=Sumnjak.
    Uzgred,o nama,`bosanskim Srbima` u periodu 1991./2008.,bilo je dozvoljeno pisati sta god kome padne na pamet.Fekalije su pristizale i iz Srbije.Redovno.Dakle,Hemon …. `Karadžićev novi život bi bio prvorazredan primjer banalnosti zla da nije Republike šumske, te monumentalne karadžićevske tvorevine, koja se poput Radovana ovaplotila genocidom, fantazijama i lažima. Karadžić će ubrzo nestati u udobnim kazamatima Haaga i zapadnoevropskih zatvora, ali će ga se Republika šumska uz gusle prisjećati jer bez njega ne bi postojala. Ali je zato on upravo zbog postojanja Republike šumske prestao da postoji – kad je Dejtonskim sporazumom legitimizirana ta zločinačka tvorevina, Karadžić je postao izlišan i onda je iščezao`….

    Свиђа ми се

  10. Goran Milic,beogradsko mezimce,oficir KOS,sin majora udbe,dobar drugar Latinke Perovic….

    `Šta je za vas Alija Izetbegović – veliki državnik ili jahač apokalipse?
    Pošten i dobar čovjek, bolji od svoga naroda. Politički je bio nadaren. Imao je neke misli koje su bile kombinacija mudrosti i narodnog rezonovanja. Kada sam neki dan sluša njegove izjave shvatio sam koliko su današnji političari za njega inferiorni.

    Šta je za vas Franjo Tuđman – pozitivna ili negativna historijska ličnost?
    Pozitivna. Za Hrvate je sigurno pozitivan, e sad za drugu stranu…

    Haris Silajdžić? Genije, najintelektualniji i najzanimljiviji. Ljepši je na TV-u nego uživo. Kao da ima neki nemir u sebi….`

    Свиђа ми се

  11. Не треба да нас узбуђују изјаве неких (бивших) Срба из БиХ и Хрватске о пресуди Др Радовану Караџићу, првом и ратном председнику Републике Српске. Више треба да нас забрину гледаља и оцене неких особа које су и сада званично Срби. Оне су опасније и штетније по наше данашње гледање на догађаје у ратом захваћеној Босни и Херцеговини 1990-тих година. Они не схватају, или намерно негирају, да су Срби у тој бившој републици Југославије водили одбрамбени рат за очување свога народа и своје православне вере. У прилог овој оцени о њима, не види се да на исти начин дају оцене о делатности муслиманских и хрватских вођа у том рату. Јер су несумњиви злочини који су се догађали за време рата, међусобно повезани. Једни су изазивали друге. Нажалост, Хашки трибунал је слепо, а вероватно по директиви, гледао и судио само за злочине почињене од стране босанских Срба.

    Свиђа ми се

  12. Ј*** га Пухало, нису ни сви четници Срби.
    Можда је зато тешко запамтити.
    А тек срачунати …

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s