Аница дјевојка: Како махну репортерка руком, тако Марко потрчао с муком

Марко одмах тренерку облачи, / две лопате на Дунав довлачи, / па по кеју с репортерком чисти / добила и она позив исти

узе ђурић марко заложити
у салонцу пространоме своме,
ватру ложи, над њом руке греје,
док напољу снег ледени веје.
осмех марку с лица не силази
јер не мора вани да излази,
па се блажен на починак спрема
што за овај викенд посла нема.
ал’ чим трену, телефон се јави,
поче марку да сева у глави:
„боже мили, овако ми звони,
само када зове ме врховни!“
накашља се, па му „хало“ рече
и настави: „ацо, добро вече,
над србима србине без мане,
откуд ти у ове часе ране?“
аца грми с друге стране жице:
„какви рани часи, кукавице?
зар ти спаваш у цик хладне зоре
док мен’ целе ноћи бриге море?
гледам твитер, фејсбук – слике исте,
сви нас блате јер службе не чисте,
завејало, све у граду стало.
ако пада и данас и сутра,
готови смо већ наредног јутра,
два протеста за викенд ће бити,
силна ће се раја прикључити,
из бусева градских кад нагрну
јер не могу кући да се врну!
знаш ли, марко, да бусеви стоје,
зимске гуме на прсте се броје,
грталице цркле, со нестала,
расвета се под снегом распала!
немој да се ко јанковић грчиш,
ти ми требаш јер умеш да трчиш,
у брисел си на маратон ишо,
бежо од имена „вацић мишо“,
а сад седиш, у одсудном дану,
ко издајник у том топлом стану!
него, марко, ајде, благо мени,
нек ти данас носић поцрвени,
обуци се, пред камере иди,
бламирај се, тога се не стиди!
задатак је да се скрене тема
са горућих у граду проблема.
иди тамо, испадни будала,
знаш колико вреди моје „хвала“!
марко одмах тренерку облачи,
две лопате на дунав довлачи,
па по кеју с репортерком чисти –
– добила и она позив исти.
кад сметове малко рашчистише,
у програм се живи укључише,
како махну репортерка руком,
тако марко потрчао с муком,
па задихан прилази јој ближе
и мудрости као вазда ниже
како бити активан се мора.
за лежање нема изговора!
глупа рајо што се марку смејеш,
по кућама својим док се грејеш,
зар још увек постоји дилема
што протеста у дневнику нема?
нису твоје, рајо српска, грешке,
што по граду идеш вазда пешке,
нег’ по снегу сувише си спора,
а за спорост нема изговора!
спора шетња – то је шетња лажна,
за извештај брзина је важна;
ак’ потрчиш, ртс ће доћи
да те снима и у пола ноћи!

„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Anica djevojka)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s