Михаил Дељагин о либерализму у савременој Русији

Наводећи да је руска елита само одраз глобалних елита, као и да је свест елита увек била различита од свести друштва, Дељагин се критички осврнуо и на последње потезе руских власти пре свега у социјално-економској сфери

Михаил Дељагин (Фото: Спутњик/Никола Јоксимовић)

У организацији Института за европске студије у Београду, дана 14. новембра 2018. године, одржано је предавање на тему феномена либерализма у савременој Русији. Гост је био Михаил Дељагин, доктор економских наука, један од најпроминентнијих руских јавних личности и критичара либералног економског модела. Директор Института за изучавање проблема глобализације у Москви, издавач часописа „Слободна мисао“, политички активан као саветник Сергеја Миронова, лидера Праведне Русије.

На самом почетку, Дељагин се осврнуо на еволуцију либералне мисли не само на економском, већ и на политичком плану. Наводећи да је пре два и по века, у самом зачетку, либерализам заправо био учење о слободи личности и о одговорности, оценио је да се од тог доба његово значење умногоме изменило. По његовим речима, данас се либерализам у Русији тумачи, не више према Волтеру, већ према Соросу и Березовском, али и према критеријумима Вашингтонског консензуса. Вашингтонски консензус чини сет правила који су разрадили амерички економисти и који треба да важе у неразвијеним земљама, како би владе неразвијених земаља служиле интересима крупног капитала и међународним корпорацијама. Уништењем СССР-а, ово правило, које је некада важило за неразвијене земље трећег света, Африку и Латинску Америку, почело је да важи и за читаво човечанство. Деведесетих година, људи у Русији су након вишедеценијске једнопартијске диктатуре желели да се боре за слободу личности. Међутим, основно питање које се овде намеће јесте која је личност најслободнија? Предавач је нагласио да је то она личност која се бави бизнисом, зато што има ресурсе којима обезбеђује слободу. Логика либерализма у Русији деведесетих година је због тога била следећа: мислећи да служи идеји слободе личности, обичан човек заправо служи бизнису. Даље, он учествује у политичком процесу. И како би остао у политичком процесу, потребно је да служи најјачем учеснику тог процеса, а то је олигарх. Дакле, тајкун, бизнисмен који је за себе приватизовао део државе. Самим тим,  борећи се за слободу личности, почиње да служи тајкуну који извози новац на Запад, јер није ни логично очекивати да ће исти чувати новац у земљи коју пљачка. Извозећи новац на Запад, тајкун постаје зависан од Запада и почиње да служи глобалном бизнису. Разумевајући ко је главни, борац за слободу почиње да служи глобалном бизнису. Неприметно, не мењајући вредности које заступа, прелази од борбе за слободу личности на гушење те исте слободе. На тај начин Дељагин образлаже своје виђење логике модерног либерализма.

Еволуција коју сликовито објашњава догодила се, како каже, за врло кратко време, за свега неких пет до шест година. У том периоду формирала се својеврсна елита либералних бирократа која је либерални концепт прихватила као датост, а служење сопствене државе интересима иностраног бизниса уздигла на пиједестал религиозне догме.

Наводећи да је данашњи државни апарат настао као резултат распада совјетског државног апарата, који је био у функцији пљачке совјетске државне имовине, оценио је да је карактер овакве државне машинерије одређен умногоме потрошачком идеологијом, као једном од најважнијих компонената модерног либерализма.

Међутим, оно што је Русију на неки начин одвојило од главног тока савременог либерализма је, према Дељагиновим речима, тврд став Запада према Русији, оличен пре свега у режиму економских санкција у последњих неколико година. Такав однос Запада према Русији натерао је део њеног државног апарата да почне да се мења. Тако, док су спољна и безбедносна политика Русије патриотске, социјално-економска политика остала је, према Дељагиновим речима, чврсто либерална. То држави даје хибридни карактер, што је стање које је на дужи рок неодрживо, сматра Дељагин. Као главне стожере либерално-економске догме означио је Централну банку Руске Федерације, затим економски блок политичара у Влади, поједине олигархе, па чак и поједине личности у црквеним круговима.

Објашњавајући расцеп који је настао између Русије и Запада, Дељагин сматра да су на идеолошком нивоу и Русија и Запад направили избор, само што су изабрали различите ствари. Запад је, у духу савременог либерализма, изабрао профит и нужност промене човекове природе ради њега, док Русија на тако нешто није пристала. Критички се осврћући на либерални концепт, предавач је ипак образложио и факторе који ову идеологију чине и даље популарном у његовој земљи. Наиме, по његовом мишљењу, либерализам у Русији и данас има солидно упориште због три разлога. Прво, што се светско тржиште још увек није раслојило на јасно омеђене макрорегионе. Друго, ниво конкуренције који је прихватљив за технократску елиту, штетно утиче на друштво коју та елита води. Трећи разлог популарности либерализма јесу информационе технологије, које по његовом мишљењу негативно утичу на концепт демократије. У споменутој констелацији снага, традиционалне институције демократије омогућавају долазак на власт експонентима спољних сила, који немају осећај одговорности према грађанима који их бирају. По његовом мишљењу, стране управљаче занима само спровођење своје агенде, а не и специфичности конкретног друштва којим владају.

Говорећи о глобалном либерализму, Дељагин сматра да се фундаментална грешка либералне теорије још од времена Волтера састоји у, како каже, прецењивању могућности људске врсте претпоставком да је највећи број људи способан да одговара за већину сопствених поступака. То је, према његовим речима, грешка и на друштвеном нивоу и на нивоу појединца.

У савременом свету, либерализам је преузео улогу коју је некада имао фашизам, што је повезано са сличношћу функција које данас обавља либерализам, а некада је обављао фашизам. Данас глобални монополи уништавају средњу класу и потребно је обезбедити да се она не побуни. То је некада била функција фашизма, напоменуо је Дељагин.

Суштина је у томе, према његовим речима, да се глобално тржиште распада на макрорегионе, што је започело, како каже, Обамином поделом на транспацифичко и трансатлантско тржиште. Либерални део друштва противи се томе. Други део увиђа неизбежност овог процеса и неопходност чињенице да државе попут Русије створе сопствени макрорегион. Поједине државе, попут Пољске, настоје да се придруже неком макрорегиону, док државе попут САД пристају на распад, али га желе по сопственим правилима, закључује Дељагин.

Наводећи да је руска елита само одраз глобалних елита, као и да је свест елита увек била различита од свести друштва, предавач се критички осврнуо и на последње потезе руских власти пре свега у социјално-економској сфери. Споменувши повећање старосног прага за одлазак у пензију, који узгред није мењан још од Стаљинове ере, преко поскупљења цена бензина, повећавања појединих пореза, оценио је да је либерални део власти на тај начин целокупном друштву објавио рат. Овим су створени предуслови за једну врсту државног преврата, до кога по његовом мишљењу неће доћи, с обзиром на неорганизованост либералних снага у друштву. Ово је, по његовим речима, био разлог краткотрајне власти либерала 1917. и 1991. године.

Из веома исцрпног излагања Михаила Дељагина, може се закључити да ће се сукоб између либерално оријентисаних глобалистичких елита и антиглобалистичких снага и у будућности наставити несмањеном жестином. Пре свега, из разлога немирења првих са губитком хегемоних позиција, као и са недовољно организованим отпором других, који још увек не парирају првима у довољној мери. Овакве тенденције на глобалном плану свакако ће се рефлектовати и на микроплану наших политичких прилика.

Душан Илић

Advertisements


Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s