Џон Њусингер: Џ. Орвел, Л. Керол и Д. Трамп

Четрдесет пети председник САД може се у многоме посматрати као мешавина ликова који се појављују у две Керолове књиге о Алиси

Фото: Deviantart.com

(Socialist Review, октобар 2018)

Многи се надају да ће им Џорџ Орвел и његов роман „1984″ помоћи да схвате Трампово председниковање и његове последице – како по Америку тако и по остали свет. Они, међутим, греше. Орвел је, несумњиво, омогућио увид у деловање многе Велике Браће која су прешла светском позорницом откако је он написао свој роман, али – ако ћемо право – Велика Беба је далеко испред њих.

Орвел не би никада могао да замисли лик као што је Трамп: лажова, свађалицу, кукавицу, сексисту, расистичког реакционарног егоманијачног хотелијера и сопственика голф клуба који живи у сопственом измишљеном свету као председник САД, и дан-данас најмоћније земље света.

Орвел би и саму ову идеју одбацио као толико претерану да нема ни комичну вредност, која би сама по себи била од неког политичког значаја.

Уместо тога, да бисмо боље оценили Доналда Трампа, најбоље је да се подсетимо Луиса Керола.

Када је Орвел погледао у огледало, видео је мрачну слику света у коме је руска револуција изневерена, стаљинизам корумпирао велики део левице а полицијски терор завладао Источном Европом. То је био свет који је писца надахнуо за „Животињску фарму“ и „1984″.

Луис Керол, међутим, могао је да кроз огледало прође у  други свет и да се затим кроз зечју рупу провуче у сасвим другачију околину у којој би се Доналд Трамп осећао као код куће.

И, стварно, да Керол пише данас, могло би се претпоставити да му је намера да сатирички прикаже Трампа и његову администрацију. „Невероватно и невероватније“ као да обележавају  Трампово председниковање, док се  Републиканска партија очигледно претворила у Чајанку Лудог Шеширџије.

Шта је, међутим, са другим запажањима која се могу наћи код Керола?

Џон Њусингер (Извор)

Четрдесет пети председник САД може се у многоме посматрати као мешавина ликова који се појављују у две Керолове књиге о Алиси.

Зар није лако помислити како је Керол имао у виду Трампа када окрутна Краљица Срца каже да „понекад замисли шест невероватних ствари пре доручка“ а Хампти Дампти изјави „када употребим неку реч, она означава само оно што сам ја одредио да значи – ни мање ни више“.

А свакако би то пре био Трамп него Краљица Срца која каже да је „лоша страна памћења што почиње само однатрашке“ или „он није уопште чудан, већ се само моје схватање стварности разликује од његовог“.

Трампу би се, претпостављамо, свидела Алисина изјава да је „знала ко је била јутрос, али да се касније променила неколико пута“.

А могло би се рећи и да је Керол наслутио и његов помало ограничени литерарни укус када је написао: „Каква је корист од књиге без слика и разговора?“; и донекле сиромашни речник: „Не разумем значење половине тих дугачких речи“.

Твидлди би, несумњиво, најбоље могао да опише Трампову муку са причама о умешаности Русије у његову предизборну кампању: „Ако је било тако, могло је да се догоди, али ако није, онда није“.

А ако то у овом случају не помогне, остаје решење које је често употребљавала Краљица Срца: „Одсеците им главе!“

Највећа је разлика, међутим, у томе што Трампа не сањамо и што он неће нестати кад се пробудимо… Он и његова врста су велика опасност која нам прети и против које морамо нешто предузети.

Џон Њусингер (John Newsinger), је британски марксиста и професор историје на Универзитету Бат

Са енглеског посрбио: Војислав М. Станојчић

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s