Свештеник Ненад Илић: Атеисти, агностици, безбожници и неверници

Ако у разговору са атеистима и агностицима почнете мирно и доследно да користите „безбожник“ и „неверник“, да ће то у њима пробудити осећања и да ће изаћи из своје прокламоване толеранције

Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Атеисти и агностици

Можда бисмо се боље разумели кад бисмо више говорили српски, а мање доказивали жељену интелектуалну отменост коришћењем страних речи.

Било би корисно да они који се представљају као „атеисти“ користе уместо отменог „атеиста“ – српску реч безбожник.

А било би корисно и да се они још отменији, који су схватили ту основну језичку замку и због тога се представљају као „агностици“ лепо кажу за себе да су неверници.

Видећете и сами да ако у разговору са атеистима и агностицима почнете мирно и доследно да користите „безбожник“ и „неверник“, да ће то у њима пробудити осећања и да ће изаћи из своје прокламоване толеранције коју доживљавају као згодни назив за маскирање жељене удобне равнодушности.

Многи желе да покажу како су се интелектуално издигли изнад примитивности својих српских сеоских предака и „затуцаних“ савременика, а мало ко заиста жели да буде безбожник или да призна да нема снаге и храбрости да верује.

Насловна страна првог издања часописа „Безбожник“ (Извор: Википедија)

Неверник

Уморих се од расправе са атеистима који не желе да их зову безбожници и агностицима који не желе да их зову неверници, са верницима који не разумеју невернике, са неверницима који не разумеју вернике… па зовем у помоћ Душка Радовића и ову његову дивну причу.

„Неверник“

Петар сваке ноћи сања да има Бога.

Бог не постоји али у његовом сну постоји. Дође, гледа га, разговарају.

Бог Петру „ти“, он Богу „ви“.

Петар једва чека да се пробуди. Да га не види више.

Али прође дан и дође ноћ. А Бог сваке ноћи, не пропушта.

Поваде Петру све зубе. Мисле, то је од зуба. Али није од зуба. Јер се онај поново јавља.

Пошаљу Петра у бању. У најзабаченију и кришом. А Бог за Петром, у први бањски сан. И онда редом сваке ноћи.

А не постоји.

После извесног времена Петар умре. А онај исти Бог дође му и у тај последњи сан. Узе скрхану душу и смести је на најлепше место, међу саме архангеле и серафиме.

Петар чека кад ће се пробудити.

Не верује и не верује.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

2 replies

  1. Није прецизно називати агностика неверником. Међу њима има душа која осећају Бога, живе морално, а васпитање или образовање их спречава да приме веру. То су прото-хришћани који се могу пробудити у неком животном тренутку.

    Зашто да их одбијамо грубљим одређивањем њиховог душевног стања?

  2. To su ateisti iz pomodarstva.

Оставите коментар