Свештеник Ненад Илић: Атеисти, агностици, безбожници и неверници

Ако у разговору са атеистима и агностицима почнете мирно и доследно да користите „безбожник“ и „неверник“, да ће то у њима пробудити осећања и да ће изаћи из своје прокламоване толеранције

Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Атеисти и агностици

Можда бисмо се боље разумели кад бисмо више говорили српски, а мање доказивали жељену интелектуалну отменост коришћењем страних речи.

Било би корисно да они који се представљају као „атеисти“ користе уместо отменог „атеиста“ – српску реч безбожник.

А било би корисно и да се они још отменији, који су схватили ту основну језичку замку и због тога се представљају као „агностици“ лепо кажу за себе да су неверници.

Видећете и сами да ако у разговору са атеистима и агностицима почнете мирно и доследно да користите „безбожник“ и „неверник“, да ће то у њима пробудити осећања и да ће изаћи из своје прокламоване толеранције коју доживљавају као згодни назив за маскирање жељене удобне равнодушности.

Многи желе да покажу како су се интелектуално издигли изнад примитивности својих српских сеоских предака и „затуцаних“ савременика, а мало ко заиста жели да буде безбожник или да призна да нема снаге и храбрости да верује.

Насловна страна првог издања часописа „Безбожник“ (Извор: Википедија)

Неверник

Уморих се од расправе са атеистима који не желе да их зову безбожници и агностицима који не желе да их зову неверници, са верницима који не разумеју невернике, са неверницима који не разумеју вернике… па зовем у помоћ Душка Радовића и ову његову дивну причу.

„Неверник“

Петар сваке ноћи сања да има Бога.

Бог не постоји али у његовом сну постоји. Дође, гледа га, разговарају.

Бог Петру „ти“, он Богу „ви“.

Петар једва чека да се пробуди. Да га не види више.

Али прође дан и дође ноћ. А Бог сваке ноћи, не пропушта.

Поваде Петру све зубе. Мисле, то је од зуба. Али није од зуба. Јер се онај поново јавља.

Пошаљу Петра у бању. У најзабаченију и кришом. А Бог за Петром, у први бањски сан. И онда редом сваке ноћи.

А не постоји.

После извесног времена Петар умре. А онај исти Бог дође му и у тај последњи сан. Узе скрхану душу и смести је на најлепше место, међу саме архангеле и серафиме.

Петар чека кад ће се пробудити.

Не верује и не верује.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Није прецизно називати агностика неверником. Међу њима има душа која осећају Бога, живе морално, а васпитање или образовање их спречава да приме веру. То су прото-хришћани који се могу пробудити у неком животном тренутку.

    Зашто да их одбијамо грубљим одређивањем њиховог душевног стања?

    Свиђа ми се

  2. To su ateisti iz pomodarstva.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s