Mакедонски и западни званичници кажу да je налет активности на друштвеним мрежама управо то – дезинформације које пласирају групе подржане од Русије а које настоје да смање излазност на гласању које може да ову балканску државу усмери у НАТО

Протест у јуну код македонског Собрања о предлогу промене државног званичног имена. Дезинформације о полицијској бруталности појавиле су се на друштвеним мрежама (Фото: Роберт Атанасовски/Агенција Франс Прес/ Getty Images)

Пишу: Марк Сантора и Џулијан Е. Барнс, 16. септембар 2018.

Скопље, Македонија – Док се Македонци припремају за најважније гласање у својој националној историји, мноштво објава на Фејсбуку позива гласаче да спале своје гласачке листиће. Стотине нових вебсајтова позивају на бојкот. И један новински чланак, масовно дељен на интернету, упозорава да Гугл може, зависно од резултата гласања, да укине македонски са свог списка признатих језика.

У доба дезинформација, македонски и западни званичници кажу да je налет активности на друштвеним мрежама управо то – дезинформације које пласирају групе подржане од Русије а које настоје да подстакну страхове и смање излазност на гласању које може да ову балканску државу усмери путем чланства у НАТО.

Запад настоји да узврати, додуше неједнаком снагом: настојања Конгреса да се супротстави руским дезинформацијама су ослабљена поделама у Вашингтону. Да би попунио празнину, министар одбране Џим Матис отпутовао је у понедељак у престоницу државе Скопље како би показао америчку подршку. Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, је већ био у посети, као и немачка канцеларка Ангела Меркел и шеф спољне политике Европске уније Федерика Могерини.

Сви су послали једноставну поруку: сад ил’ никад.

„Одавде нема назад“, изјавио је македонски премијер Зоран Заев. „Сваки покушај да се омете овај процес враћа Републику Македонију назад у стање несигурности у вези са њеном будућношћу, а у друштву би се поново могле увести ауторитарне вредности и поново би заваладала несигурност.

Млада и крхка демократија, Македонија је последња балканска држава која се нашла на попришту дуготрајне геополитичке борбе између Русије и Запада. На референдуму, заказаном за 30. септембар, поставља се питање македонским гласачима да ли да се оконча тродеценијски спор са Грчком тако што би се њихова земља преименовала у Северну Македонију.

На свом путу овде у понедељак, господин Матис је рекао извештачима да је Русија финансирала „кампање за утицај“ којим би био поткопан референдум. Када се касније појавио заједно са Заевим, Матис није поименично споменуо Русију, али је говорио о потреби да се бори против „малициозне сајбер активности која угрожава наше демократије“.

Македонске специјалне снаге изводе кратке вежбе за Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО, у Скопљу овог месеца (Фото: Георги Лицовски/ Georgi Licovski/ EPA)

Руски званичници, уопште узев, негирају да су покушавали да утичу на исходе европских избора. Али руске дипломате не таје да се противе даљем ширењу НАТО-а, заступајући гледиште да би то дестабилизовало Балкан.

Русија има тамну скорију историју у региону: Сједињене Државе и НАТО оптужили су Москву да је покушала да организује државни удар у оближњој Црној Гори 2016. године у настојању да обори прозападну владу и да омете могуће чланство државе у НАТО.

„Један од главних руских спољнополитичких и безбедносних циљева је да се противи НАТО на сваком кораку“, изјавио је Џејмс Х. Маки (James H. Mackey), који је на челу канцеларије за евроатлантско и глобално партнерство у НАТО. „Све док мисле да могу да направе неки проблем, они ће покушавати да направе проблем.“

Конгрес је определио средства у јануару 2017. године како би се борио против руских дезинформацијских кампања, укључујући осам милиона долара посебно намењених за Македонију. Али новац није приспео више од годину дана, и тек треба да буде учинковито распоређен, према наводима једног западног званичника који је пристао да говори о овој теми само под условом да остане анониман. Додатна два милиона намењена за промовисање владавине права у Македонији, која се и даље бори са ендемском корупцијом, нису пристигла до августа, наводи овај званичник.

Амерички званичници такође наводе да милиони намењени безбедносној помоћи пристижу у земљу.

НАТО званичници, за своје стране, наводе да обезбеђују информације како би помогли Македонији да се супротстави руској кампањи. „Видимо да Русија покушава да се умеша, да шири дезинформације“, рекао је господин Столтенберг у интервјуу. „Али Русија не побеђује.“

Он додаје да истраживања јавног мњења изнова показују да већина подржава промену имена државе, упркос руској кампањи. Изазов, рекао је, је био тај што Москва „дејствује на много различитих нивоа уз помоћ различитих алатки“.

У понедељак у Скупљу (17. септембар), господин Матис је позвао Македонце да гласају на референдуму. Он је такође нагласио  пет милиона долара за годишњу безбедносну подршку коју обезбеђују Сједињене Државе, изјавио је портпарол Пентагона Ерик Пеон (Eric Pahon).

Македонски премијер Зоран Заев и његов грчки колега Алексис Ципрас, након што су потписали прелиминарни договор у јуну о промени македонског имена (Фото: Сакис Митролидис/Агенција Франс Прес)

„Русија настоји да убеди Македонце како ће их Запад напустити, и како Русија има стабилан утицај у региону“, рекао је Пеон. „То једноставно није истина.“

Мењањем македонског имена и укључењем државе у алијансу смањиће утицај Москве, изјавио је овај званичник. „Македонско прикључење НАТО је једна од најгорих руских ноћних мора“, додао је.

У Македонији, званичници криве онлајн групе које подржавају Руси да производе лажне чланке и објаве на Фејсбуку као начин да појачају друштвене поделе, одврате од учествовања [на референдуму] и повећају незадовољство јавности. Овог пролећа, фудбалски хулигани који се противе промени имена сукобили су се са полицијом изван Собрања у Скопљу – догађај су муњевито уграбили људи који су стварали неверодостојне приче у којима су тврдње о владиној бруталности.

„Има једна позната балканска певачица, чију су стару слику они узели на којој је она пребијена и са модрицама од породичног насиља, и тврдили су како ју је пребила полиција на протесту“, рекао је Марко Трошановски, који ради за Социетас цивилис (Societas Civilis), истраживачки институт усредсређен на ширење демократије. „Дезинформација је касније демантована, али она је већ ушла у крвоток.“

Након сукоба, премијер Заев оптужио је Москву и протерао је руског дипломату. Као одговор, Олег Шчербак, руски амбасадор у Македонији, дао је отворено упозорење.

„Уколико дође до сукоба између Русије и НАТО“, злокобно је упозорио, „ви ћете бити легитимна мета“.

Према наводима западних званичника, главни циљ Москве је да смањи излазност. Ако мање од половине регистрованих гласача учествује на референдуму, проблем се враћа Собрању, што поткопава мандат добијен од народа да се изнађе решење.

Демонстранти у Солуну, у Грчкој, на протестима због споразума о македонском имену. Експерти наводе да Русија покушава да појача опозицију у Грчкој, као и у Македонији (Фото: Арис Месинис/Агенција Франс прес)

У Македонији и Грчкој, питање имена допире дубоко у питања националног идентитета и поноса. Грци верују да пошто је древна Македонија била део хеленистичке културе, словенојезични Македонци не могу да полажу право на њу. Онима који живе у Македонији, ствари су подједнако једноставне: од кад живе на овим просторима, они себе називају Македонцима и нико са стране нема право да им каже како ће они сами себе да зову.

Аутсајдерима, спор може да делује збуњујуће, али он се показао као дипломатски буран и тешко решив. Као много тога другог на Балкану, сукоб усложњавају историја и рат.

Западне дипломате кажу да се четрдесет нових вебсајтова појављује сваког дана на Фејсбуку како би охрабрили људе да бојкотују референдум. Ови вебсајтови, који потичу из других земаља, уклапају се у образац руског мешања у друге изборе, наводе дипломате.

У земљи која је углавном подељена по етничким линијама, неки вебсајтови намерно подстичу тензије са етничком албанском мањином, тако што подсећају на једногодишњи оружани сукоб 2001. године између владе и албанских фракција.

„Да ли ћеш допустити Албанцима да промене твоје име“, честа је тема.

Амерички обавештајни званичници кажу да је Русија кооптирала локалне фудбалске навијачке групе и бајкерске банде које се противе промени имена.

„Руси упумпавају новац противницима споразума о имену и подржавају националистичке политичаре који се противе договору“, рекао је Мајкл Карпентер (Michael Carpenter), некадашњи званичник  Обамине администрације, сада у Пен Бајден Центру за дипломатију и глобалну ангажованост (Penn Biden Center for Diplomacy and Global Engagement).

Македонија је била на самој ивици учлањења у НАТО 2008. године, али ју је Грчка блокирала. Овомесечни референдум уследио је након што су господин Заев и грчки премијер Ципрас постигли договор у јуну који је отворио пут за окончање дуготрајне пат позиције.

Војници Сједињених Држава на заједничким војним вежбама са Македонијом у августу (Фото: Наке Батев/ЕПА)

Уз претпоставку да се македонски гласачи сагласе са променом имена и да се македонски Устав измени како би одражавао [ту сагласност], договор затим треба да одобри грчки Парламент. Грчки званичници су такође оптуживали Москву за мењаше и одговорили су протеривањем двојице дипломата.

„Они троше новац у Грчкој, покушавајући да ојачају отпор у вези са питањем македонског имена“, изјавио је Бен Хоџес (Ben Hodges), некадашњи командант америчке војске у Европи, који је сада у Центру за европску политичку анализу (Center for European Policy Analysis). „Где год да је шав или пукотина, они ће то искористити.“

У међувремену, посета господина Матиса у понедељак указује на америчку одлучност – чак иако се неки републиканци у Вашингтону све више противе ширењу НАТО. Чланству Црне Горе су се успротивили републикански сенатори Ренд Пол и Мајк Ли а конзервативне публикације су објављивали чланке последњих недеља у којима преиспитују да ли је мудро даље ширити НАТО, посебно наводећи случај Македоније.

Председник Трамп је недавно описао Црну Гору као „мајушну земљу“ у којој живе „веома агресивни људи“, поставивши питање требају ли Сједињене Државе да похитају да је бране.

„Они могу да постану агресивни и, честитам, ви сте у Трећем светском рату“, рекао је.

Званичници у Скопљу нервозно бележе коментаре господина Трампа али кажу да верују како Сједињене Државе постојано стоје иза њихове тежње да се придруже НАТО.

А премијер је рекао како је његова влада положила „читав свој политички капитал како би решила спор са Грчком“.

„Ово је наша велика шанса“, рекао је Заев. „Грађани знају да треба искористити тренутак. Ово је начин да обликују своју будућност и будућност наше земље.“

Џулијан Е. Барнс је репортер Њујорк тајмса који извештава о обавештајним агенцијама. Пре него што се придружио Тајмсовом вашингтонском дописништву 2018. године, писао је о безбедносним питањима за Волстрит џорнал из Брисела и Вашингтона. Има више од 17 година искуства у извештавању о америчког националној безбедности, војним и другим повезаним темама за Волстрит џорнал, Лос Анђелес тајмс и Ју Ес њуз&Ворлд рипорт (U.S. News & World Report)

Марк Сантора је шеф варшавског дописништва Њујорк тајмса задужен за извештавање о Средњој и Источној Европи. Пре тога је био у њујоршкој редакцији где је извештавао о ударним вестима од урагана Сенди до посете папе Франциска Њујорку. Извештавао је са Блиског истока и из Африке

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Categories: Посрбљено

Tags: Џулијан Е. Барнс, Алексис Ципрас, Грчка, Зоран Заев, Македонија, Марк Сантора, Милош Милојевић, НАТО