Ево неколико речи и израза које сада знају и они Руси које спорт уопште не занима

Фото: Инстаграм/Tom Grimbert

Светско првенство у фудбалу ушло је у своју другу недељу. Овај догађај представља велико тржиште за играче и прилика за тимове из малих земаља да код својих сународника пробуде национални понос. У Русији је све у знаку „Мундијала“, како светски шампионат сви овде зову. Прате га чак и они који ниједну утакмицу у животу нису до краја одгледали. Оно што се дешава око терена, нарочито у средствима јавног информисања, исто је толико важно – ако не и важније – од борбе на трави током тих 90+5 минута.

У руским медијима се, осим утакмица и голова, доста расправља и о утицају овог важног догађаја на геополитику и имиџ Русије у свету. Док једни тврде да је светско првенство једини разлог зашто се руска војска још увек не налази у Кијеву, други су убеђени да оно најбоља реклама за Русију, која се први пут од 2014. године и Евромајдана на BBC-ју и CNN-у не појављује само у негативном контексту. Било како било, нема сумње да већина становника огромне, словенске земље болује од „мундијалитиса“ (мундиалит).

Ево неколико речи и израза које сада знају и они Руси које спорт уопште не занима:

1. фанат (фанатик)

Иако у фудбалу Русија није имала претераних успеха после распада Совјетског Савеза, овај спорт је ипак најпопуларнији у земљи. О томе сведочи и то што је прва половина свих спортских листова, као и код нас, посвећена управо фудбалу, све до резултата и табела регионалних лига. Један мој пријатељ, Рус, цео свој годишњи одмор планирао је око Мундијала. Тренутно је са женом и три сина у изнајмљеној кући на мору поред Калињинграда, а следеће недеље лети у Москву, па онда и на полуфинале у Санкт Петербург. Каже да су те карте биле јако скупе. Вероватно је сада срећан, јер ми је пре поласка изразио велику сумњу да ће „сборная“ проћи своју групу.

2. шведка (Швеђанка)

Швеђанка је додавање спољним делом стопала. Иако су је популарисали Бразилци, тај потез је постао познат за време светског првенства у Шведској 1958. године, па је због тога добио тај назив.

3. на втором этаже (на другом спрату)

У Русији приземље зову први спрат, а други спрат је оно што се код нас зове први спрат. Екипа која често користи дуге лопте, као острвски тимови, игра „на другом спрату“. Овај израз се односи и на игру из прекида, јер се ту упућују високе лопте у шеснаестерац противника.

4. горишь (гориш)

Овај израз се довикује играчу који не види да ће га неко напасти са леђа. У Енглеској се у овим ситуацијама употребљава узвик „man on!“, у Ирској помало нелогичан „house“ (кућа), а у јужној Кини „пази, дух!“.

5. звездная болезнь (болест звезде)

Овај термин се употребљава за оне играче који се понашају као звезде у својим тимовима. Неки, као Роналдо, то чине из разумљивих разлога, док се други уобразе јер су томе једноставно склони.

Фото: Reuters/Sergio Perez

6. пас Стрельцова (пас Стрељцова)

Едуард Стрељцов је био играч московског Торпеда 50-их и 60-их година прошлог века. Осим што је био одличан играч, волео је и да додаје петом, па је тај потез по њему добио име.

7. дерево (дрво)

Сваки љубитељ фудбала зна барем једног високог играча који се толико мало помера са једног места (код нас се још каже: баци сидро), да скоро да почне да пушта корење у земљу. Они могу играти у одбрани и у нападу, с тим што је таква игра у одбрани опаснија. Један играч Војводине кога сам гледао као дечак одговара том опису, али вероватно и његово презиме, Јаблан, доприноси да баш њега у својој глави сврстам у ову категорију.

8. горчичник (жути картон)

Горчица се на руском (као и на хрватском) назива сенф, а горчичники су фластери са сенфом, величине жутог картона у фудбалу, који се лепе на тело у циљу лечења од болести дисајних органа. Били су веома распрострањени у Совјетском Савезу, али се и сада често користе, чак и у домаћој, импровизованој варијанти.

9. черпак (кутлача)

Тако Руси називају онај лоб који се на суптилан начин спусти у гол иза голманових леђа. Када помислим на овај ударац, одмах се сетим Марадоне и његове мајсторије на београдској Маракани, после кога престаје навијање за домаћи тим и остаје само дивљење фудбалском мајстору.

10. судьдю на мыло (судију за сапун)

У Совјетској Русији пси луталице су понекад убијане, а њихово сало је коришћено за прављење сапуна. У Србији се често судијама који се узму на зуб навијача пева песмица („Судија нема…“), али руски израз звучи много окрутније.

Без обзира како прође наша репрезентација, надајмо се да терористи са Кавказа и Блиског истока, као и они још подмуклији из британско-америчких канцеларија, неће спречити – како су то многи предвидели – привођење Светског првенства крају.

Неки од ових израза се налазе у књизи Тома Вилијамса „Do You Speak Football?“

Categories: Стражњи дућан С. Поштића

Tags: Русија, Светозар Поштић, руски језик, светско првенство, фудбал