Мишa Ђурковић: Ријалити држава

Логично да је онда некоме пала на памет идеја да се преноси сахрана оца једне од ријалити звезда, коме је можда срце страдало од срамоте због начина на који ћерка и зет „стичу славу“. Пошто РЕМ није реаговао ни на овај законски прекршај, некрофилија је на велика врата ушла у наше ријалитије

Миша Ђурковић (Фото: Дарко Ћирков)

Кад једно друштво заборави на значај морала као основе сваког предузећа, онда се губе све границе, као и свест да оне уопште треба да постоје. Бојим се да наше друштво неумитно клизи у том правцу.

О моралу данас више не говоре чак ни црквени достојанственици, учитељи, војници, академици. Све је посао, пројекат, бирократија, диливери, и изнад свега све је политика. И све је забава.

Повод за овај текст је још једна срамота која се десила у нашем медијском простору, прва ријалити сахрана. Од када су пре дванаест година Веран Матић и ТВ Б92 увели овај монструозни програм у Србију, било је јасно да формат програма отвара неограничене могућности померања граница пристојног, прихватљивог и нормалног. Нажалост, те границе су се у ових дванаест година сукцесивно и померале, доводећи дотле да постане нормално гледање свих облика перверзија, групњака, превара, насиља, пуштања крви, манипулисања алкохолом итд. Сви знају да се гомила проститутки огледала у овом програму, са циљем подизања своје тржишне цене кад из ријалитија изађу. Публика је адреналински навлачена на псовке, обрачуне, деградацију, понижавање, дехуманизацију живих људи који су третирани као огледне животиње.

По закону комерцијализације, аутори оваквих гладијаторских програма непрестано морају да смишљају нове атракције и нова узбуђења како би очували навучену публику. Стога се овим несрећницима додатно плаћа за намештене свађе, за секс, за хомосексуалне наговештаје. Уводе се трудне жене, пропале звезде, наркомани, некада успешни естрадни ликови који данас немају ни за храну. Но по правилима која су позната још од старог Рима, мораће да се иде и даље. Искрено се бојим да ће доћи и време када ћемо видети и сакаћење људи, можда и право или симулирано убиство, покушаје самоубиства.

Недавно су без икакве ограде емитоване експлицитне порнографске сцене „акције“ двоје учесника, што је затим завршило на насловној страни дневних новина, а бројни портали су „на изволте“ објавили ову порнографију па су је гледала и деца у нижим разредима основних школа. На ретке објављене апеле, организатори су одговорили циничном тврдњом да тако помажу подизање наталитета?! Логично је да је онда некоме згодно пала на памет идеја да се преноси сахрана оца једне од ријалити звезда, коме је можда срце страдало од срамоте због начина на који ћерка и зет „стичу славу“. Пошто РЕМ (шта то беше?) није реаговао ни на овај законски прекршај, некрофилија је на велика врата ушла у наше ријалитије као легитиман инструмент. Ријалити сахрана је велики изазов за конкурентске парове и сад треба видети којим прекорачењем границе ће одговорити Хепи.

Ријалити програми као и друге комерцијалне сплачине тога типа постоје наравно и у другим земљама. Но тамо постоје и држава, закони, судови, друштво, озбиљни медији, стварна удружења грађана, нпр. родитеља или верника и друге институције које заједно држе брану уставности, законитости, пристојности, морала и одбране друштва од предаторства компанија. Чак и у Црној Гори емитовање таквих програма није дозвољено пре 11 увече и обавезне су ознаке о узрасту за који је програм адекватан. Код нас је нажалост чак и чувени термин за породичне серије недељом увече оскрнављен емитовањем серије у којој се приказују исечене главе, експлицитне сцене секса, оргије, наркоманија и све оно што по ријалити моделу подиже гледаност. Није ни чудо што су Немањићи свима досадни после адреналинских Сенки…

О штетности ових програма и погубном разарању морала, свести, и базичне оријентације слуђених људи које ове будалаштине гледају, а чија се деца на том злу образују, могло би се писати у бескрај. Пораст свих облика насиља укључујући и вршњачко и породично је директно везан са овим сатанистичким надражајима који стижу са нечега што би требало да буде јавно добро.

Други проблем је међутим то што се ријалити као модел сели са екрана у све облике друштвеног деловања. Погледајмо шта се са владом републике Србије дешава током последњих шест година. Тешко да више можемо да се сетимо колико смо парламентарних избора и реконструкција имали за период током ког у уређеним земљама буде тек један и по мандат. Једна странка има апсолутну моћ и контролу над свим деловима изборног процеса, свим нивоима власти у Србији, у око 95% локалних самоуправа итд. Дакле ниједни избори или реконструкција нису имали било какав стварни смисао нити потребу. Опет су исти људи остајали у влади, или се после краћег периода у њу враћали. Тако и данашње приче о реконструкцији које су кренуле одмах после локалних избора немају никакав реалан  разлог, осим да се ријалити настави, да се министри држе у сталном страху од губитка позиције, и да насловне стране новина имају политички ријалити садржај.

Суштину ријалитија који живимо најбоље је захватила звезда кафанског андерграунда Зока Босанац: „ Ријалити, ријалити, будале смо и ја и ти. Ја будала што сам ушо, ти будала што ме гледаш.“

Научни саветник Института за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 5. 2018)

Advertisements

3 thoughts on “Мишa Ђурковић: Ријалити држава”

  1. Стање у народу не изгледа тако лоше када не пратите медије и немате контакт са државним институцијама.

    У народу има још увек лепо васпитаних људи, здравих породица, вредних радника, успешних и поштених предузетника…

    Људи живе неки свој живот далеко од медија и код њих слабо пролази пропаганда тих мамлаза који воде медије и државу…

    На пример, породица која цео дан обрађује своје имање на селу, или има трговину или неку производњу у граду и сви раде, нема времена да прати шта се дешава у медијима, али има времена да прослави славу са својим комшијама и рођацима, и код њих се зна која је улога оца, која мајке, деца поштују родитеље, родитељи поштују децу, пријатељи и комшије помажу једни друге, мушкарци воле жене, жене воле мушкарце, нема прељубе и развода, млади се жене или удају и добијају децу, односно, људи живе традиционалним начином живота, како се вековима живело…

    Проблем је што у Србији има доста људи без посла и слабо образованих. Тај слој становништва гледа те ријалитије и живи тим начином живота. А то је начин живота владајуће елите. Они са маргине маштају да живе као та “елита“, а они који воде Б92, Пинк и Хепи, или Курир и Информер, имитирају неког Хефнера, Сороса, холивудске и МТВ звезде и њихов начин живота… Српска турбо-фолк култура је имитација те холувудске и МТВ културе, српски таблоиди имитирају таблоиде са Запада… Цеца национале и Аца Лукас су део тога исто колико и Карлеуша, Марић је део тога исто колико и Матић, а Матић исто колико и Митровић… Бесмислено је да се против тога бориш тако што ћеш да гостујеш у Ћирилици или на Пинку. Против тога се бориш тако што то игноришеш, тако што избегаваш такве људе…

    Дакле, само они из најнижих и највиших слојева живе таквим начином живота и они су насели на ту пропаганду, док већину људи у Србији чине нормални и здрави људи и све то што медији спинују и пропагирају до њих не долази – узалуд се окупатор толико труди. Све што су постигли је то да све више људи уопште нема телевизор у кући. Што је добро за здравље народа.

    Непријатељ има највише шанси за успех ако рашири ту пропаганду међу децом, пошто су деца постала зависна од паметних телефона и интернета, а независна од родитеља…

    Борба се води за децу. Непријатељ највише напада умове деце, са децом је најлакше манипулисати. Зато и наша одбрана мора да се усредсреди на заштиту деце.

    Зато треба подржати и породичну шетњу коју организују Двери и протест који организује др Јована Стојковић, и све организације које се баве правима мајки и породиља, породицом и децом, морамо да радимо на стварању православне литературе за децу, цртаних филмова и видео игрица, итд. Они који имају децу, морају да воде рачуна колико деца времена проводе на интернету и шта гледају и морају да им понуде неке друге садржаје за забаву и учење, итд.

    Свиђа ми се

  2. …будимо искрени и рецимо да је Српски народ благо речено доживео бродолом, ја би се усудио да напишем да је пуко ! …власт која води Србију у пропаст има огромну подршку Срба..њима није сметало да гласају за Вучића и поред лезбејке на челу владе и поред јасног одрицања од Косова..и поред приближавања НАТО пакту, и поред економског суноврата и свођења Срба на јевтину радну снагу најјевтинију у Европи…тако да су ријалити у Србији одраз стања већине Српског народа, они се њима хране и њима дишу ..онај део Србије који је нормалан и здраво разуман чини велику мањину и само они знају како је тешко опстати и остати нормалан у данашњој Србији…нека им је Бог у помоћи…

    Свиђа ми се

  3. Проблем је што риалити-програме у Србији не само увозе и допуштају, већ и креативно осмишљавају обавештајне службе, тако да су сви апели на званичне инстанце потпуно јалови пуцњи у празно. „Приватни“ продуценти („Емоушн“ , Пецони итд.) уопште нису заиста приватни и онда је глупо да се од јавних функционера (попут оних из РЕМ-а) с много мање овлашћења тражи да утичу на оно што је одлучено тамо где су овлашћења бесконачна. Да, имамо и ми своју „дубоку државу“ и какви су Србљи потребни међународним, политичким корпорацијама таква ће бити и хипер-риалити стварност на екрану. Све остало се такође претвара у материјал за риалити и опонашање „јавног дискурса“

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s