Свештеник Ненад Илић: Ауторитет, саборност, демократија, ауторитарност

Држава сме себи да дозволи ауторитарност, Црква не. Надајмо се да ће нам наш Сабор то конкретно показати, да бисмо могли у свакодневном животу да нађемо некаква решења за могућу наступајућу еру неслободе

У једном старом и угледном америчком политичком магазину објављен је ових дана документовани чланак о кризи либералне демократије и расту ауторитарности у свету али и у земљама западне демократије.

Са одређеном забринутошћу заклете демократе констатују да први пут после сто година оно што се зове западна демократија губи превагу у свету. Како идеолошки, тако и у погледу економске, информативне и културне снаге до скора неприкосновених западних земаља, САД на првом месту. Апсолутизовање економије почиње да се свети и богатима. Точак историје као да се поново покреће. После императива беспоговорне оданости комунизму, затим западној демократији и нама као да остаје само повиновање снажним интересним групама и од њих изабраним личностима.

Свети Николај Српски одавно је написао:

„Слобода у модерној демократији прописана је демократским уставима и заштићена законима. Слобода је постала ствар државна и национална, док су истина и милост ствар приватна, приватног убеђења и приватне добре воље.

Слобода атинска нераздвојно је била везана са поштовањем богова, иако лажних. Слобода хришћанских народа разрешена је од поштовања Бога, иако истинитога.

Слобода, неосвештана истином и необлагоођена милошћу, нечиста је и сурова слобода. Таква слобода, као и свака светиња, осветљива је. Слобода се свети на тај начин што бежи из друштва људи, који је развенчавају од истине и милости, и уступа место нежељеној диктатури и тиранији.

И точак смене окреће се“.

Најновија истраживања у САД говоре да иако још увек две трећине америчких грађана старости преко 65 година подвлачи важност тога да живе у демократији, њихово мишљење дели само трећина млађих од 35 година. О томе да избор било које политичке опција све мање занима младе људе и ми можемо да сведочимо на основу нашег искуства. Неко ће рећи да је то добро, неко да је то лоше. Да се ради пре свега о последици релативизације свих вредности у новој постиндустријској, постмодерној, постмотралној, постистинитој култури.

Међутим, важно је уочити разлику између владавине ауторитета и ауторитарности. Црква се заснива на ауторитетима, на личностима, али морала би да направи отклон од ауторитарности. Владавина ауторитета испољава се преко сабора. Саборност је потврда ауторитета. Не сме да има призвуке ауторитарности. Држава сме себи да дозволи ауторитарност, Црква не. Надајмо се да ће нам наш Сабор то конкретно показати, да бисмо могли у свакодневном животу да нађемо некаква решења за могућу наступајућу еру неслободе – можда неизбежну реакцију на разобрученост исфорсираних слобода од свега, па и од памети, па и од Бога. У припремном периоду тога није било.

Либерални демократски мислиоци не познајући смисао личности и ауторитета, наравно да олако сврставају велики део света под „ауторитарне“ земље. Не региструју да је баш њихов систем „необлагодаћене слободе“ породио нову долазећу ауторитарност. Као што не уочавају даље могуће путеве њихове ауторитарности вероватно по ономе што се већ сада назире и веће него у тренутно означеним земљама истока. Све под оправдањем очувања економије.

А Црква? Црква као чувар истине никако не би смела да се у претераном прилагођавању свету зарази његовим болестима. Које понекад могу бити веома опасне. И мора да сведочи јасан отклон од њих.

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. О којој / чијој цркви је овде реч?

    Свиђа ми се

  2. Зашто се свештеник Ненад Илић устручава, избегава,
    стиди, плаши… да изговори/напише – СРБСКА ПРАВО-
    СЛАВНА /ПРАВОВЕРНА/ ЦРКВА и све своди на НЗС –
    “ЦРКВА“?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s