Дојче веле: Србија и Косово далеко од нормализације односа

Александар Вучић и Хашим Тачи састанком у Бриселу само су потврдили велики јаз у ставовима који и даље воде на све стране само не ка нормализацији односа

Хашим Тачи, Федерика Могерини и Александар Вучић

Први ове године и дуго очекивани састанак на највишем политичком нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине већ од самог почетка био је осуђен на неуспјех. ЕУ је два дана пред састанак председника Србије и Косова оценила да нема напретка у разговорима две стране када је реч о примени договора из Бриселског споразума. Председницима Србије и Косова као и шефици ЕУ дипломатије Федерики Могерини остало је да на радној вечери у Бриселу констатују исто.

”Висока представница је нагласила важност коју ЕУ придаје пуној примени свих постигнутих споразума и при чему је посебан акценат ставила на успостављање Заједнице/Асоцијације српских општина, споразум о енергетици и завршетак моста у Митровици”, стоји у саопштењу Европске службе за спољне послове издатом после састанка.

И док Федерика Могерини већ по навици поздравља ”посвећеност оба председника нормализацији односа између Србије и Косова, Бриселски споразум, први потписан баш у циљу те нормализације већ годинама стоји тек делимично примењен. За српског председника кривицу за то сноси приштинска страна, али и ЕУ.

”Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија”, поручио је Вучић синоћ из Брисела.

Председник Србије је био посебно револтиран изјавом премијера Косова Рамуша Харадинаја, чију је поруку да ”није стигао да проучи договор о формирању Асоцијације српских општина”, назвао ”увредом за здрав разум и увредом за Србију”.

Истовремено Београд најављује и да ће ”самостално формирати Заједницу српских општина” и отворено се оглушити о забрану коју су косовске власти издале када је у питању посета високих српских званичника српским енклавама на Косову.

Колико су Срби и Албанци далеко од нормализације односа?

И док српска страна сматра да Албанци немају намеру да испуне ни и оно што је до сада договорено у дијалогу, косовски председник већ иде корак даље и верује у финализацију будућег договора о свеобухватној нормализацији односа и то још ове године. Хашим Тачи је, с разлогом или не, много оптимистичнији изашао са разговора са Александром Вучићем и Федериком Могерини. Иако каже да обе стране морају још много тога да ураде на примени већ постојећих договора, Тачи сматра да је и финални договор о свеобухватној нормализацији односа надомак руке.

”Верујем да је могуће постићи тај споразум. То ће бити зарад мира и стабилности, биће у интересу обе земље, а биће и знак поштовања за ангажовање и инвестиције које је ЕУ уложила у напредак обе земље”, каже Тачи.

Председник Косова свеобухватну нормализацију односа са Србијом види као нешто на чему ”обе стране могу да добију, а не да изгубе”. Међутим, оно о чему ни Тачи, али ни Вучић ни посредници ЕУ у дијалогу не желе да причају јесу конкретни предлози како би тај, за сада готово немогућ, договор о целовитој нормализацији односа Србије и Косова могао да изгледа. ЕУ каже да је још рано говорити о томе, али да ће договор бити оно око чега се сагласе две стране. За Приштину је коначни договор признање Косова или, за почетак, столица у УН. Србија још води унутрашњи дијалог о томе како би требало да изгледају будући односи са Косовом. Маневарски простор нам је мали, али независност Косова нећемо признати”, изјавио је предсједник Србије Александар Вучић након разговора у Бриселу.

Без чврстих темеља на Западном Балкану нема стабилне европске куће

Оно што може бити још важније од саме формулације договора о свеобухватној нормализацији односа Србије и Косова јесте питање какви ће му бити темељи. Ако се будући договор Београда и Приштине буде заснивао на климавом Бриселском споразуму тешко да ће се то моћи назвати коначним и одрживим решењем за вековне проблеме између Срба и Албанаца.

Поред превасходне нефункционалности за грађане Србије и Косова, такав ”пошто пото” договор би био контрапродуктиван за целу ЕУ која инсистира на миру и стабилности како региона Западног Балкана тако и целе Европе. У ЕУ понављају да су ”ствари јасне” и да је ”свима јасно шта треба да се уради”.

Нова Стратегија проширења даје јасне оквире који кораци у циљу пуне нормализације односа Србије и Косова морају бити спроведени у којој фази приступања Унији. Шефица дипломатије ЕУ у виша наврата је најављивала постизање правно обавезујућег договора у дијалогу Београда и Приштине до краја њеног мандата, односно до 2019. године. Ипак само његово потписивање неће бити довољно. ЕУ жели да се увери у његову функционалност на терену. И то ће бити услов свих услова како за коначну нормализацију у односима Срба и Албанаца тако и за улазак у ЕУ.

Марина Максимовић

(Дојче веле, 24. 3. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s