Оливер Вуловић: Како да „нов“ ДСС постане стварно нов

Оливер Вуловић

Заиста нови ДСС и оне старе Двери – уз асистенцију долазећих националних покрета – биће преко потребни овој држави у случају Вучићевог проклизавања на косметском питању, јер реторика са Запада постаје опет јача

Јак уплив евроатлантске раздражене русофобне политике је допринео ситуацији да политичке групе у Србији – које за себе мисле да су политичке партије – осим високе интезивности јаловог деловања, нису успеле да током предизборне кампање оживе и делић петоктобарске доктрине са којом су мислиле да ће, у збиру макар, загазити на пут политичког преокрета.

Са опречном политичком концепцијом у делу националног изашла је само ДСС (Двери су свој национални предзнак свели на колорит уласком у техничку коалицију са ДЈБ), али због јасно неизраженог отклона од петооктобарског дискурса ДСС је завршила усамљена и резултатом осрамоћена.

То ће бити усуд ове партије и у свим будућим политичким мерењима уколико своју, широким масама прихватљиву, националну оптику – и са изузетним председником – не лиши „озбиљне подршке“ утицајних петооктобарских позадинаца у својим редовима, који доприносе да просечни гласач изрази своје личне симпатије за ДСС али због „вишег интереса“ на бирачком месту ипак „повуче ручну“ и определи се за опције у којима су петооктобарци тренутно реликт без утицаја.

Тврда демаркациона линија према дешавањима из 2000. године, захваљивање – уз доделу испраћајућих плакета – оним члановима ДСС-а који у носу још увек са задовољством имају мирис дима спаљене Скупштине а који апелима за свето Косово покушавају да наталоже што више прашине заборава на сопствени огромни удео у губљењу ни мало мање свете Црне Горе, уз снажне ударе на неолиберални поредак који је успоставио Вучић јесте једини рецепт да бирачи и коначно поверују у предзнак „нова“ са којим се ДСС појавила на овим изборима.

Заиста нови ДСС и оне старе Двери – уз асистенцију долазећих националних покрета – биће преко потребни овој држави у случају Вучићевог проклизавања на косметском питању, јер реторика са Запада постаје опет јача.

Милош Јовановић, председник Новог ДСС-а (Извор: Печат)

Таман смо мало медијски заборавили на предодређену нам позицију „на линији ватре“, кад ето ти га норвешки амбасадор Бјорнстад, који – претећи и успут бранећи ставове које је у Београду износио Брајан Хојт Ји – поручује да би Србији „било мудрије“ да води политику у складу са земљама ЕУ и тако покаже спремност да буде „поуздан члан“ Уније. Амбасадор тако шаље јасно упозорење о већ спремљеном спектру непријатељстава уколико Србија одступи од – у Бриселу, Лондону и Вашингтону – за њу дефинисане матрице.

Координисано са Норвежанином, током саслушања у пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, командант снага НАТО-а у Европи генерал Скапароти, на питање који је народ највећи проблем у региону спремно је одговорио: „Србија, као држава, али уопштено српска популација на Балкану.“ Дакле, и у овом извлачењу карата за српски народ предвиђене су ситне, неспојене, спарушене луцерке и лишће.

Оно што се најбрже пали и најбрже гори.

Марш фашизма постмодерне има све јачи и звучнији корак а хук оних који марширају све злокобнији и крвожеднији.

Савремена англосаксонска естетизација нацизма (Скапаротијево проглашавање целе српске популације за проблем није ништа друго до акт голе мржње у стилу којем су некада на исти начин означавани и Јевреји у праскозорје Коначног решења) кроз кривотворење и злоупотребу идеја слободе и демократије овог пута – уместо Крупа, Хајнриха Хофмана, Форда и Едварда VIII – уз себе има Волстрит, Сити, бриселску клику, извитоперену европску левицу, краљевску кућу у Ријаду…

Савремени фашисти, као ни његови претходници који су изазвали Велики и Други светски рат, на овим просторима немају разлога да мењају мету нити ће је мењати.

То већ видимо на простору Блиског истока, где је тренутно на сцени геноцид над хришћанима и Шиитима – а чији је Србија проширени део.

Морамо учинити све да такав развој догађаја дочекамо спремни.

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Помаже Бог!

    Не познајем г-дина Вуловића, брата у Христу Оливера.
    И уједно га молим да ми не узме за зло доле написано.
    “ Морамо учинити све да такав развој догађаја дочекамо спремни. “
    Ово издвајам као најважнију, најсмисленију реченицу у тексту.
    Те, из тог угла, и питам – где је одговор, односно упутство како, на који начин се СПРЕМИТИ и шта је то СВЕ што морамо на путу спремања учинити ?
    Па, брате у Христу Оливере (пошто Ти не понуди одговор, усуђујем се да ја то учиним)
    рецимо, прво извадимо минђушу из увета и цигарету из уста,
    па онда повратак Богу, оПравослављивање и оСветосављивање, уз искрено покајање и молитву Господу да нам помогне,
    ЈЕР
    – ни ја, ни Ти (сами, својом памећу, својом снагом и својим умећем) без Бога не можемо ништа, али НИШТА,
    – никакав ДСС и никакве ДВЕРИ (или како год се већ звали), односно никакво ПОЛИТИЧКО удруживање срба не могу помоћи ни србима ни Отаџбини, а без Бога и без Светога Саве,
    – док се искрено не покајемо и не исповедимо за (свако своје, лично) учествовање (рецимо, баш) у петом октобру, тешко да ће ишта кренути на боље,
    – док год већина срба буде мишљења да, рецимо, ДЕМОКРАТСКИМ, СЛОБОДНИМ ИЗБОРИМА (по могућности у сред Великог Часног Поста !) може нешто (било шта) да се поправи, неће србима бити боље;
    илиТи, док год се буде расправљало о томе да ли и какав ДСС, да ли сам или са овим или оним, нема бољитка;
    илиТи
    “Заиста нови ДСС и оне старе Двери – уз асистенцију долазећих националних покрета – НЕће БИТИ преко потребни овој држави у случају Вучићевог проклизавања на косметском питању, јер реторика са Запада постаје опет јача.“
    већ пре свега и изнад свега повратак срба Богу, уз пост и молитву и искрено покајање, исповест и причешће на Светој Литургији, уз какво Богуугодно слово у доба Великог Часног Поста (неко слово неког Старца или Светитеља, а не какво политичко слово).

    Праштајте и Ти брате у Христу Оливере, и Ви сви остали
    уколико се са горе написаним не слажете, или не делите такав(ве) став(ове),
    уколико Вас било која реч, било које слово горе наведено, не дај Боже, саблазни, увреди или повреди.

    сБогом у миру и здрављу остајте!

    Миодраг Таназовић

    Свиђа ми се

  2. Ako je čovek prinuđen da ide u rat – to je uvek krajnja mera. I treba da zna kojim principima pritom treba da se rukovodi. Naši preci su znali. Na primer, kod kozaka se uvek uzimao u obzir status čoveka u rodu. Na to je ukazivala… minđuša u uhu. Ako je imao jednu minđušu u levom uhu to je značilo da je kozak sin-jedinac svoje majke; ako je nosio minđušu u desnom uhu – da je poslednji nosilac prezimena – poslednji u rodu gde nije bilo drugih naslednika po muškoj liniji. Ako je kozak imao sve minđuše u uhu, to je značilo da je sin-jedinac svojih roditelja. Kad su se kozaci okupljali, ataman nije sve znao poimence i lično, ali je po ovim obeležjima uvek mogao da vidi koga može prvog da pošalje u odlučujući bitku, a koga treba pričuvati: sina-jedinca majke – da bi imao ko da se pobrine o njoj u starosti; poslednjeg muškarca u rodu – da bi se rod nastavio.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s