Милош Милојевић: Прва Трампова година

Трампов антиатлантистички предизборни дискурс брзо се уклопио у колотечину америчке трансатлантске империјалне политике. Приврженост НАТО посебно је снажно наглашења његовим летошњим говором у Варшави. У домену спољне политике Трамп се показао још мање склон оштрим резовима и непредвидивим маневрима

Председник САД Доналд Трамп

Ускоро ће се навршити тачно годину дана од када је Доналд Трамп инаугурисан као амерички председник. Последње недеље његове прве председничке године обележила је медијска афера коју је отворило објављивање књиге Мајкла Волфа Ватра и бес (Fire and Fury).

У објављивању ове књиге сустиче се неколико важних чинилаца за сагледавање стања америчког политичког живота. Одмах по избору Доналда Трампа за америчког председника у новембру 2016. године појавио се антитрамповски друштвено–политички покрет. Ова књига, како ју је оценио колумниста Њујорк Тајмса Дејвид Брукс, представља најнижу тачку овог покрета и тужну слику стања америчке политичке културе.

Међутим, можда је важније што фама која се подигла око Ватре и беса указује колико пажње је посвећено Трамповом карактеру, његовим навикама и манирима. Више пажње је посвећено како Трамп изгледа као председник, него како Трамп делује као председник.

У споменутој колумни Брукс наглашава да то није ништа необично – Трампов приступ јавности заиста је особен. Стари шоумен се по свему судећи није одрекао својих ранијих навика. Но, када бисмо занемарили честе и често несувисле јавне наступе Трампова администрација би се показала као прилично конвенционална републиканска администрација.

Благонаклоној оцени првих стотину Трампових дана погодују и катастрофична предвиђања која су обележила и председничку кампању и све време које је уследило после његове изборне победе. Ако бисмо се поуздали само у таква предвиђања изненадило би нас што се Трамп уопште и даље налази на челу Сједињених Америчких Држава и како није доживео опозив.

У овом чланку укратко ћемо подсетити шта су били најзначајнији потези америчког председника. Неће бити речи о унутрашњој динамици око председника и трвењима у његовој администрацији нити о неким другим важним питањима која је пак у својој збирци трачева и живописних анегдота покренуо Мајкл Волф.

У сарадњи са Конгресом Трамп је показао умерени успех. Успео је да спроведе програм пореских растерећења, да повуче САД из Париског климатског споразума и одустане од Транспацифичког трговинског партнерства. Све су ово били важни моменти у оквирима његове председничке кампање.

Насловна страна књиге Fire and Fury Мајкла Волфа, опсежна збирка трачева и инсајдерских инфорамција (Фото: Гугл Букс)

Но, у законодавном раду, Трампм је доживео и значајан неуспех с обзиром да му није пошло за руком да у Конгресу издејствује опозив Обамакера, законодавног решења којим је регулисана обавезна здравствена заштита.

Трамп је имао прилику да значајно утиче на састав америчких судских тела. Пошто је Сенат са републиканском већином потврдио релативно мали број судија током последње две године мандата Барака Обаме (најмање још од 1951–1952. године) Трамп је састав судских тела учинио значајно конзервативнијим. Чак и да остатак његовог председничког мандата буде крајње неуверљив и неиспуњен знатнијим дешавањима (а тако нешто је тешко очекивати) ова судска постављења ће имати утицаја на америчко друштво који ће знатно претрајати године Трамповог председниковања.

Раније смо, поводом првих сто дана Трамповог председничког мандата, писали о овим наименовањима (бр. 469, 5. мај 2017) и посебно о наименовању Нила Горсача у састав Врховног суда. Ниједан председник током прве године свог мандата није потврдио наименовање већег броја федералних судија (12) од Трампа. Још 47 номинованих судија чека потврду док ће још 102 федерална судска места остати отворена и Трамп ће моћи да их попуни. Далекосежност ових наименовања лежи у томе што су мандати федералних судија доживотни.

У домену спољне политике Трамп се показао још мање склон оштрим резовима и непредвидивим маневрима. Уместо најављених побољшања односа са Русијом Трампова администрација је наставила курс захлађења односа са евроазијском силом уз повремене благонаклоне изјаве о руском председнику али без суштински важних позитивних помака.

Трампов антиатлантистички предизборни дискурс брзо се уклопио у колотечину америчке трансатлантске империјалне политике. Приврженост НАТО посебно је снажно наглашења његовим летошњим говором у Варшави. Нелагода зашто амерички савезници не испуњавају своје финансисјке обавезе показала се у извесној мери и као добар преговарачки механизам – неки међу савезницима већ су повећали своје војне издатке или планирају да то учине у догледном периоду.

Председник Доналд Трамп у Варшави (Фото: Ласло Балог/Ројтерс)

Америчку блискоисточну политику обележила је Трампова одлука да призна Јерусалим као израелски главни град и најави реализацију раније одлуке – која се тобоже из безбедносних а заправо из политичких разлога одлагала сваких шест месеци – да се америчка амбасада измести у Јерусалим. Попис Трампових прошлогодишњих произраелских потеза овим се не исцрпљује. Он је био и први амерички председник који је посетио Зид плача у време док је обављао председничку дужност.

Међутим, у Израелу постоји и незадовољство због Трампове неспремности да направи радикални заокрет у односу на иранску политику његовог председника. За сада се са Ираном размењују оштре реторичке салве али и уздржавање од крајњих потеза и поновне крајње затегнутости у односима између Ирана и САД.

Трампово деловање на подручју између Медитерана и Индијског океана је веома интензивно. Он је продубио односе са Саудијском Арабијом, подржао дворску чистку, учвршћивање и реформе принца–престолонаследника Мохамеда бин–Салмана.Увршћивање савезништва између Ријада и Тел Авива (уз издашне уговоре за продају америчког оружја Саудијцима) можда постане окосница новог, посреднијег, америчког приступа овом региону.

На Далеком истоку тече оштра размена речи између севернокорејског лидера Ким Џонг-Уна и америчког председника Доналда Трампа. На овом пољу амерички председник је у најсуштаственијем облику могао да задржи манире шоумена и ријалити звезде. За 2018. годину пре свега прижељкујемо да то не постане најскупљи ријалити досадашње историје.

(Печат, бр. 504, 2. 2. 2018)

Прочитајте још

 

Advertisements


Категорије:Светске ствари

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s