Ознаке

, , , ,

Можда ти из АфД нису нацисти, а можда стварно јесу. Мени није довољно да они вичу „Уа банкстери и глобализатори“, „Живела Европа нација“, „Стоп за насилни мелтингпот“… Мора да прође најмање сто година без напада од стране Немаца да бисмо ми Срби рекли Немачка је наш пријатељ. А напади и даље трају, још није ни почело да се рачуна тих сто година

Никола Варагић

Jуче сам на неком сајту видео вест да је у Немачкој одмах након избора дошло до протеста левичара против Алтернативе за Немачку. Уз вест је ишла једна слика са протеста, на њој су неке жене које држе велики папир на коме пише „Нацисти!“.

На први поглед, вест звучи као да се опет тамо неки левичари (мондијалисти, соросовци, антихришћани, банкстери, масони…) буне против свега што је национално, конзервативно или традиционално. Ти левичари говоре о демократији, о слободи говора, а смета им што је на изборима Алтернатива за Немачку направила успех и ушла у националну скупштину. Сигурно је да међу тим левичарима има империјалиста и антихришћана.

Међутим, онда сам питао самога себе, колико ја уопште знам шта се дешава у Немачкој, и ко су сви ти људи. Са друге стране, ти левичари из Немачке, који ове из Алтернативе за Немачку називају нацистима, живе у Немачкој, боље од мене познају ко је ко и какав је ко. Такође, и Хитлер је дошао на власт тако што је победио на демократским изборима. (Само што је Хилтер, као и Мусолини, био социјалиста/левичар и националиста.)

Другим речима, међу тим левичарима (ако сада гледамо обичне људе, а не владаре света) има оних који су одрасли са тим десничарима из АфД, који раде са њима, који пију пиво у истим пивницима, који су њихове комшије, итд. Можда су небројено пута били сведоци да ови заиста јесу нацисти. Затим, ти левичари знају чији је отац, деда, теча, ујак… из АфД био нациста пре, током и после Другог светског рата, а можда је неки од њих убијао и Србе на Балкану, или у логорима по Немачкој. И не само да знају да је неком тамо из АфД неко из породице био нациста, него су чули њега лично како брани свог рођака нацисту, и не само да брани, него дели исти такав поглед на свет. Шта ја знам о томе ко је ко међу њима?

Док сам о томе размишљао, стиже најновија вест из Немачке. Укратко, вест гласи: Одмах након избора, дошло је до подела у врху Алтернативе за Немачку. Фрауке Петри, која је најпопуларнија личност у својој странци, саопштила је да се неће прикључити својој парламентарној групи у скупштини због несугласица са колегама из странке. „Одлучила сам, пошто сам пажљиво размислила, да нећу седети са парламентарном групом у Бундестагу“, изјавила је Петри на истој конференцији за новинаре, на којој је говорио председник АфД Гауланд, пре него што је нагло напустила просторију, на изненађење осталих чланова странке. Фрауке Петри је рекла да постоје неслагања „око садржаја“ у странци, а раније је критиковала Гауланда због тога што је рекао да ће „гонити“ Ангелу Меркел.

Поново, на први поглед може да звучи да је Фрауке Петри била убачена у АфД од стране владара света и да сада има задатак да ослаби странку, можда ће Петри да промени своје мишљење у вези питања избеглица, итд. Међутим, то су само нагађања. У питању је жена која је била најпопуларнија у десничарској странци, не зато што је жена, него због својих ставова, а они су десничарски, конзервативни… Овде желим да истакнем да она најбоље познаје људе који воде и чине Алтернативу за Немачку, а одвојила се од њих, зато што су они према њеном мишљењу превише екстремни или насилни.

Шта може да буде екстремни националиста у Немачкој?

Поред тога, остало је нејасно шта је све рекао, у августу, као гост Института за европске студије, немачки публициста Гец Кубичек (пре тога, припадник немачке војске). Кубичек је у Матици српској (пре њега је у Матици гостовао функционер Алтернативе за Немачку Марк Јонген), наводно, рекао како Немачка вапи за преокретом у култури сећања, којом се тероришу Немци због Аушвица, исто као што се то дешава Србима због Сребренице.

Нисам донео коначни суд. Гласно размишљам.

Можда ти из АфД нису нацисти, а можда стварно јесу. Мени није довољно да они вичу „Уа банкстери и глобализатори“, „Живела Европа нација“, „Стоп за насилни мелтингпот“… Као што сам раније у неком тексту написао, мора да прође најмање сто година без напада од стране Немаца да бисмо ми Срби рекли Немачка је наш пријатељ. А напади и даље трају, још није ни почело да се рачуна тих сто година. Да ли би до тога дошло ако би АфД сутра дошао на власт у Немачкој? У овом тренутку не знам. Можда би АфД по доласку на власт повукао признање тзв. Косова као независне државе, а можда би послао додатне трупе на Косово и Метохију и подржао пријем тзв. Косова у УН, тј. можда би АфД по доласку на власт радио исто што и Трамп у САД, и тиме разочарао оне који сада ватрено подржавају и бране ту немачку странку овде у Србији.

Можда је боље да ми, десничари из Србије, подржимо Левицу (Die Linke) из Немачке. Та опозициона странка је антиимперијалистичка, русофилска, њихови посланици у немачкој скупштини осуђују отимање КиМ од Србије, називају тзв. Косово мафијашком државом… и скоро можемо бити сигурни да у њиховим редовима нема (потомака) нациста, или да је их ту има најмање. Шалу на страну, питање је озбиљно. После Првог светског рата, били смо добри према и са Немцима, исто тако после Другог светског рата, и то нам се обило о главу током деведесетих 20. века… У Немачкој је на власти остала тзв. умерена десница, а трећа по снази у скупштини је постала, како левичари кажу, екстремистичка десничарска Алтернатива за Немачку. Да ли ће се поред свих тих десничара на власти и у скупштини, променити политика немачке државе и немачког народа према Србији и српском народу? Да ли ће ту бити, напокон, неких хришћанских елемената?

Ако их нема, шта нам је чинити?

Advertisements