Нова пракса у СПЦ: Мирјанин Драгослав Бокан беседи за Васкрс у манастиру Шишатовац

Новотарским лудоријама и циркусу екумениста никада краја! Дочекасмо и то да мирјани држе буквицу за време Литургије са амвона држећи крст у руци!

Ко следећи говори у Шишатовцу са амвона за време Литургије након Драгослава Бокана? Марина Абрамовић? Карлеуша?

Наслов и опрема: Стање ствари

(ФБ страница ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

12 replies

  1. Па то је одлика простих људи да се обуку у униформу..Иако и сам имам жељу да постанем ђакон али се надам да ћу бити рукоположен од једне,јединствене и по устројству Цркве.

    Свиђа ми се

  2. Мене Боканове беседе вратиле кући, Православљу, Српству и Светосављу. Ајд мичи тамо, скидајте овај текст, не срамотите се.

    Свиђа ми се

  3. Не разумем у чему је проблем овде?
    Да ли има неки црквени канон који каже да лаик, по благослову свештеника, не може да беседи у цркви?
    Да ли има нешто проблематично у његовој беседи?

    Свиђа ми се

  4. Стварно, беседа је дивна. Неки изгледа спремни да све оставе, ради „суботе“.

    На сваког Светог Саву, дечица рецитују песме о најважнијем Србину са амвона. Требали бисте, господо која се „у име Артемијево“ крстисте, да добављате снимке редовно.

    Свиђа ми се

  5. Када свештеник проповеда са амвона, Царске двери су затворене, а завеса
    /на Дверима навучена/!
    До сада је било тако, а од сада – наопако – по новотарски?!
    Амвон симболизује – Христов Гроб, Двери – камен на Христовом Гробу,
    а завеса – Печат на Христовом Гробу.
    Може лаик, по благослову свештеника, да каже коју реч, обично је то
    случај са гостима, али то не говори са амвона, већ поред амвона,
    обраћајући се присутнима у цркви.

    @Милан
    “На сваког Светог Саву, дечица рецитују песме о најважнијем Србину са амвона. Требали бисте, господо која се „у име Артемијево“ крстисте, да добављате снимке редовно.“

    Дечица рецитују песме о Светом Сави, али то увек бива после завршеног
    Богослужења – Свете Литургије, када се Двери затворене и завеса на
    дверима навучена, зар не???
    Рецитације нису део Богослужбеног/Литургијског поретка, и зато двери
    морају бити ЗАТВОРЕНЕ и ЗАВЕСА НАВУЧЕНА, зар не ???

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. @Драган

    Мислим да не, ако свештеник благослови, јер је свештеник ту да „дреши“ и „свезује“.

    Рецимо, у мојој парохијској цркви је свештеничка беседа најчешће у пола Литургије, што мени не одговара нарочито, али Литургија и није ту да би мени одговарала него да би нам СВИМА (!) добро чинила, па сам дужан да се препустим свештенику, који има одговорност да благослови овако или онако.

    Уосталом, очигледно је да храм у Шишатовцу нема класичан амвон (нисам био, па морам да верујем снимку) већ само простирку која га означава и јако је тешко одредити шта је „поред“, а шта „на амвону“. Ако хоћете, Бокан се креће лево-десно, па често говори и поред и са амвона, али ја сам се толико био удубио у смисао речи, да нисам стигао да премеравам радијус кретања.

    Исто се односи и на Двери, у историји Цркве било је разних ситуација, у некима од њих није било ни Двери, ни амвона, чак ни олтара, него се служило на трбуху полегнутог Хришћанина.

    Тај ко свој доживљај Литургије своди на однос „новог“ и „старог“ је, по мом мишљењу у дубоком проблему.

    Литургија није ни нова ни стара, него вечна.

    Свиђа ми се

  7. @Милан
    „Исто се односи и на Двери, у историји Цркве било је разних ситуација, у некима од њих није било ни Двери, ни амвона, чак ни олтара, него се служило на трбуху полегнутог Хришћанина.“

    Код румунског старца Арсенија Папачок-а, читао сам да се служило на
    грудима полеглог затвореника/свештеника, али не на трбуху.

    Ми са нашим прецима треба да смо у Литургијској заједници, а то се остварује
    кроз истоветност Богослужбеног/Литургијског поретка, свако мењање тог
    поретка нас удаљује од наших предака, који су “НЕБЕСКА СРБИЈА“.
    Рецимо, да би био у тој /Лирутгијској/ заједници са својим прецима,
    природно је да присуствујем оним и онаквим Литургијама којима су и они
    присуствовали, рађали се, крштавали, венчавали, борили се у ратовима, гинули
    и умирали.
    Ови разлози нису теолошки, већ врло лични, и у сгалсју су са оном народном:
    “ШТО КОЛЕВКА ЗАЊИШЕ, ТО ТРЕБА МОТИКА И ДА ЗАКОПА“.
    Коме је до промена нека мења и ради шта хоће, а ја остајем доследан
    својим прецима.
    То што је некада давно било овако и онако, то је било док се није дефинитвно
    утврдио литургијски поредак, а сада, када је све јасно, и тако се упражњава
    од Светога Све, преко Његових наследника, све до Аве Јустина, Владике
    Николаја, Патријарха Врнаве, Германа, Павла, нема потребе улазити у
    проблем “старог“ или “новог“, јер су то Оци , пре нас, већ решили!
    Треба следити правило: “ОД ОЦ АЈЕ ОСТАНУЛО СИНУ!“, и дилеме нема.
    Е, али има теолога који умишљају да су превазишли своје учитеље, горе
    наведене Оце наше Цркве, па бургијају и турпијају са увођењем неких
    ранијих радњи у Богослужбени поредак.
    А, зашто то чине, тешко да и они знају.
    Што се тиче овог случаја са Драгославом Боканом, то је појединачни случај
    и не би требало да буде пракса, на коју нисмо навикли нити наследили од
    наших горе поменутих Отаца.
    У овом случају ДВЕРИ СУ БИЛЕ ОТВОРЕНЕ, јер је био Васкрс, а ја сам
    ту околност превидо.
    Због тога се извињавам!
    У сваком случају, мишљења треба разменити, са жељом да останемо
    у ономе како смо и шта наследили, да се тога придржавамо, на корист
    свима нама.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  8. Сваки мирјанин има право да држи беседу..Постоје мирјани који су светији од самих монаха..

    Свиђа ми се

  9. @Драган

    Ето, сантиментар по сантиметар, „поред и на амвону“, „на стомаку или трбуху“, дођосмо до тога да, ако је облик Литургије једино што нас држи у вези са Оцима, врло брзо ћемо ту везу изгубити.

    Јер, тај облик је толико пута и принудно и добровољно био нарушаван у историји Цркве, па су Оци спемно реаговали на његово нарушавање и наставили да призивају Дух Свети на Дарове, као да он није нарушен.

    Премда, не спорим могућност да су груди светије место на људском телу од трбуха. Исто тако, не спорим могућност да је у комунистичким казаматима било „артемијеваца“, који су питали: „Зашто на трбуху, зашто не по утврђеном поретку, на грудима?“

    Ви и ја не можемо да знамо да ли ће или неће форма Литургије у будућности да се мења, као што ни сами Апостоли нису знали колико ће она да се промени (формално) у Византији, него су је служили као да је једина и вечита.

    И кад смо код личних разлога, мени нпр. много више сметају камере за време Богослужења, али се ни пред ким нисам на то потужио, јер кад свештеник који служи Литургију благослови камере, ја могу или да напустим службу или да истрпим камере заједно са присутним народом Божијим.

    Али, Св. Оци ништа нису могли да кажу о камерама на Богослужењу.

    Још увек.

    Свиђа ми се

  10. “Ко је неверан у малом, тај је неверан и у великом“!

    Зато, останимо при онаквом служењу Свете Литургије, као што рекох,
    како су служили Свети Оци, бар од Светог Саве, па преко Косовског
    поља у Самодрежи 1389. год., па после пада Београда 1521. год., па
    преко Првог и Другог србског устанка, па преко Првог и Другог балканског,
    Првог и Другог светског рата, и овог Трећег /“ниско гинтензитета“/ отпо-
    четог 1991-1999., преко “Бљеска“, “Олује“, до “Немилосрдног Анђела“
    1999.
    Сетимо се свих оних који су животе положили у тим ратовима, и који су
    од СПЦ на Светим Литургијама, на Великом Ходу, уз Часне Дарове
    /Дискос и Путир/ помињани – НА ТОМ “СТАРОМ НАЧИНУ“ СЛУЖЕЊА
    СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ.
    И те како је важна форма Св. Литургије, од суштинског је значаја, јер се
    преко те форме /поретка, садржаја, појања…/ одржава веза НЕБЕСКЕ И
    ЗЕМЉСКЕ ЦРКВЕ.

    @Милан
    “Ви и ја не можемо да знамо да ли ће или неће форма Литургије у будућности да се мења, као што ни сами Апостоли нису знали колико ће она да се промени (формално) у Византији, него су је служили као да је једина и вечита.“?!

    Тачно: ми не знамо, али не морамо ко јунад да трчимо за тим променама!
    Ни Апостоли нису знали, али су служили онако како су је примили од
    својих предходника, а тако би требало да буде и данас.

    Шта мислите, када би некоме пало на памет да мења поједине делове
    текста из неког књижевног, музичког, сликарског или вајарског дела –
    па то би била јерес изнад сваке јереси.

    Уосталом, ко треба да утврди промену – надобудни појединци или Помесни и
    Васељенски Сабор?
    За сада, такве измене нису усвојене ни на помесном ни на Васељенском
    Сабору.
    Ако јесу, наведите где и када!
    Није СВЕТА ЛИТУРГИЈА ПОЗОРИШНИ КОМАД, КОЈИ ЋЕ СЕ ПЕРИОДИЧНО
    МЕЊАТИ И УВЕК ИМАТИ НОВА ПРЕМИЈЕРНА ИЗВОЂЕЊА.
    Наметање старог начина Свете Литургије је у функцији приближавања римо-
    католицима, који немају олтар, двери, иконостас, завесу…, па преко тога
    да се некако уденемо са њима у неку ЕКУМЕНУ/заједништво, по сваку
    цену.
    Али, то више нема везе са Православном вером, већ са глобализацијом
    свих и свега на планети Земљи, где је ПРАВОСЛАВЉЕ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ
    ЈЕДАН НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ, и кроз измену ЛИТУРГИЈСКОГ
    ПОРЕТКА трба прекинути ту духовну спону ЛИТУРГИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
    НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ ЦРКВЕ, НЕБЕСКЕ И ЗЕМАЉСКЕ СРБИЈЕ И
    ПРЕДАКА И ПОТОМАКА.
    Ако Ви заобилзите чињеницу, да су наши Оци служили Св. Литургију на
    начин као горе поменути Владика Николај, Ава Јустин, Патријарх Варнава,
    Герман, Павле, Новомученик Харитон…, онда се ми потпуно разилазимо,
    и бескористан је сваки даљи разговор.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  11. Мада би и можда, али можда, могао и мирјанин да беседи или буде поред двери, јер сам и сам једном био у Олтару, не би могао овако, а и јер се јављају мудросери кад се мора овако рећи-да ли имају појма колики је дебил и криптокомуниста, лажни борац у белим орловима овај наречени бокан од титовог дрвара, јер ја мислим да немају него су овде само да трују. Ми не смемо да се удварамо људима који су само рођењем срби иако сам овде критиковао и тврду линију ковића као и лутања ка којекаквим економистима као некад еминентним западним листовима, ми морамо да се држимо само једног правца, српског, али новог, чак не ни оног Црњансковог, већ неког новог који ћемо да осмислимо.

    Свиђа ми се

  12. Добар је Бокан, нека беседи.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s