Ознаке

, , , ,

Тужилаштво није процесирало кривичну пријаву. Слично као и за личну карту, за нарко-тржиште у Србији или за сукоб са жандармеријом на Паради поноса. Ништа

Данас сам био на рочишту по тужби Андреја Вучића против мене у вези са Вршачким виноградима. Појавио се и тужилац. Заједно са њим на суђењу је све време у сали био полицајац у униформи, са заденутим пиштољем, као обезбеђење. Андреј Вучић је данас на суђењу и понашањем и увредама показао колико браћа по свему личе. Међутим, за разлику од монолога који су омогућени његовом брату, Андреј је морао да слуша како сам поднео кривичну пријаву против њега, да одговара на моја питања и питања мог адвоката Владимира Гајића. Био је видно узнемирен, било му је нелагодно. Ухваћен је у лажи више пута. Вероватно је зажалио зашто је уопште подносио тужбу.

Очигледно осокољен досадашњим резултатима притисака на суд у суђењима у случају фалсификоване личне карте и фирме “Асомакум” као и инцидента са жандармима на Паради поноса 2016. године, као и одбијањем тужилаштва да процесира кривичну пријаву коју сам против њега поднео у вези са Вршачким виноградима, решио се да тужи. Суд је рекордно брзо заказао рочиште, за разлику од мојих тужби против Александра Вучића које суд не може да му уручи још од децембра 2014. године јер не може да нађе председника Владе чак ни у Немањиној 11.

Андреј Вучић је тужио због мојих изјава о Вршачким виноградима. То је један од случајева пљачкашке приватизације о коме сам најчешће говорио јер је пример корупције у самом врху власти – актери су браћа Вучић и Мали, а лоше намере, пљачка и криминал више су него јасни. Вршачки виногради су поучна прича о томе како су једном Кинезу, који се никада није бавио виноградарством или трговином вином, наместили да добије залихе вина вредне 5 милиона евра, објекте, опрему и 1.600 хектара земљишта, плус род грожђа вредан 5 милиона евра – све за 5 милона евра. Уз то је требало да добије и по 6.000 евра за сваког запосленог, јер је требало да сви радници Вршачких винограда претходно буду отпуштени, уз отпремнине. О Вршачким виноградима је писао и ЦИНС, а консултанти Кинеза у послу са Вршачким виноградима били су браћа Андреј Вучић и Предраг Мали.

Пљачкашку приватизацију Вршачких винограда спречио сам док сам био министар привреде у Влади Србије, а дојаве о томе шта се десило у Вршачким виноградима је Министарство привреде добило од запослених. Одмах сам покренуо истрагу и оформио Радну групу која је истраживала наводе запослених да је Предраг Мали са својом фирмом био консултант Кинеза и да је Андреј Вучић био са њим. На основу извештаја Радне групе поднео сам кривичну пријаву против свих лица и поништио приватизацију Вршачких винограда. Ту кривичну пријаву сам послао електронском поштом Александру Вучићу и затим му у његовом кабинету и предао у руке. Само је ћутао и гледао у под.

Елем, данас на суду је Андреј Вучић изјавио да му је Предраг Мали само познаник, па се онда исправио и признао да му је пријатељ. Затим је Андреј Вучић рекао да не зна ништа о Вршачким виноградима и да нема појма чиме се Предраг Мали бави. Андреј Вучић је рекао и да никада није срео Кинеза који је требало да купи Вршачке винограде и да никада са Предрагом Малим није био у пословним комбинацијама. И то нису једине неистине које је данас изнео у судници.

На рочишту је покушао да негира да је јавна личност и да је функционер и представио се као анонимно, приватно лице. Покушао је да сакрије да је у Надзорном одбору Удружења осигуравача реченицом да је то “приватно” удружење. Затим је признао да у Удружењу има и осигуравајућих друштава са државним капиталом. Открио је да је у Извршном одбору СНС-а. Признао је и да је био у управном одбору КК Црвена Звезда.

На рочишту се Андреј Вучић бечио и на мене и на мог адвоката. Вређао, оптуживао, а онда лагао да није вређао. Из начина говора је јасно да су браћа. Покушао је да ми се унесе у лице, испровоцира, назвао ме „психопатом“ и рекао „да мајка таквог лажова не рађа два пута“. Када сам указао судији на увреде, рекао је да то није рекао. Лаж им је изгледа породични посао.

На Андрејеву несрећу, увреде је чула девојка која је седела у судници. Кад је судија рекла да их ни она није чула и питала да ли је још неко чуо, девојка се јавила и потврдила да је чула. Није било друге, него да се све унесе у записник. Кад је постало јасно да тужилац лаже, умешала се његова адвокатица, супруга министра Лончара, и објаснила да у ствари она консултовала са својим клијентом и да се њен клијент није обраћао мени.

И тако је, на рочишту, Андреј Вучић морао без вређања да слуша како је поднета кривична пријава против њега и шта је радио у Вршачким виноградима. И у судници сам објаснио Андреју Вучићу да су Вршачки виногради друштвени интерес и да јавност о томе има право да зна. И то је одслушао. И да јавност мора да зна да СНС дели пакетиће на изборима, па и за МЗ Кљајићево и да је он био тамо и то организовао. И тако тужи Андреј Вучић и онда не може да поднесе да му се у лице каже оно што јесте. Баш као и брат.

Док сам улазио и излазио из суднице, људи су ми показивали палчеве на горе. Слаба је то утеха за распад правне државе. Држава у којој тужилаштво не процесира оне који краду или покушају да краду, у којој се уместо тога за увреду тужи бивши министар који је ухватио некога у покушају крађе друштвене имовине, поднео кривичну пријаву и о томе обавестио јавност, није држава. Историја нас неће опрати од чињенице да смо наследили државу Србију од људи који су дали своје животе за њу, да смо дозволили да дође у овакво стање и да је такву даље остављамо деци. Зато пораз није опција. Морамо ми.

(Доста је било, 8. 5. 2017)

Advertisements