Ознаке

,

Владимир Коларић

Резултати избора у основи су очекивани, и реакције типа „није мој председник“ и „какав смо ми народ“ су незреле и не воде никуда.

Инсистирање на нерегуларности избора је такође бесмислено, већ самим пристанком да се на нерегуларним изборима учествује.

Спрега локалних интересних група и страног фактора је (очекивано) превладала, као и инертност и самозаљубљеност оних који су себе желели да представе као алтернативу

Права борба тек почиње, и она, о чему сам у последње време често мада само у назнакама писао, мора бити усмерена против колонијалног поретка и његових локалних структура, као и „структура“ дубоко интериоризоване колонијалне свести. У том смислу, она мора бити и борба са самим собом.

Та борба мора бити заснована на трансидеолошким и цивилизацијским основама, и подразумевати прецизну артикулацију и организацију, која има у виду глобални контекст, али и јасно разумевање локалне организације моћи.

Она мора бити борба за стварање новог пута, а не вечито бауљање у оном толико пута већ виђеном и искушаном, а толико поразном. Она не сме бити мржња, већ изазов.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Владимира Коларића)

Advertisements