Ознаке

, , , , , ,

Троје анђеоске деце с презименом Вујанић срео сам тачно пре 13 месеци – на четрдесетодневном парастосу мом ујаку протојереју Жарку Гавриловићу.

Мали Вујанићи заједно певају у Удружењу „Ћирилица“

Парастос би, беху и говори неки (укључив и онај потписника ове исповести), али сигурно тај дан неће по томе бити забележен ни на земљи ни на Небесима. Дакле, после тог „званичног“ дела, отац малих Вујанића – Мирослав, аутор песме „Прота Жарко“ – предложи да дечица нешто отпевају. Нешто српско, наравно.

Верујте да се не сећам шта су деца тачно певала, само знам да кад чусмо те англеске гласове да нам се поврати вера у вечни живот и изгуби она туга која се неумитно јавља кад сте на гробљу. „Не тугујте као они који немају наде“, речи св. апостола Павла (1 Сол. 4,13), оживеле су нам кроз песму малих Вујанића.

А певале су само сестрице, Ленка и Милица. Брат се нешто постидео или му није било до певања. Помислих да можда и није за „јавни живот“. Можете замислити моје изненађење када сам сазнао да је Ђорђе Вујанић већ са 12 година постао песник и да има објављену књигу!

Ако су нама присутним на том парастосу његове сестрице вратиле веру у вечни живот, Ђорђе нам враћа наду да није све изгубљено, обнавља веру у неумрло Српство и обавезује на додатни напор да малим Вујанићима, и свој осталој деци, оставимо српске земље у много бољем стању него што су данас.

Зато вас позивам да одвојите сат времена за уметност малих Вујанића – поезију Ђорђа и певање Ленке и Милице – и погледате доњи видео запис промоције која је била у Удружењу „Ћирилица“ у београдској Скерлићевој улици број 12.

Постаните донатор-сувласник Стања ствари!

Имајући у виду да је „Стање ствари“ замишљено као независан српски пројекат, независан – од страних влада али и од домаће, од било којих финансијских и иних центара моћи, политичких и безбедносних структура, позивамо вас да својим учешћем омогућите да зависимо само од вас читалаца/посетилаца/коментатора.

ЗА ВИШЕ ДЕТАЉА КЛИКНИТЕ ОВДЕ

Advertisements