Помози Бог!
Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016)
На празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста навршава се четрдесет дана од упокојења проте Жарка Гавриловића. Уз свећу воштаницу, ова песма нека буде мали прилог за вечни помен и молитвено сећање на нашег доброг оца проту Жарка, истинског светосавског свештеника. За све оно дивно и храбро што је својим болним срцем чинио за род свој србски. И док су други ћутали и скривали се иза ко зна чијих скута, отац Жарко је био са народом својим, борећи се неустрашиво против кривих учења и свих саблазни које су наилазиле на род сербски. Љубећи истину, отишао је са овог света као прави истинољубац. Нема човека да не греши, али мало је оних који целог себе за Истину дају. Нека би Господо опростио свако согрешеније нашем проти Жарку и нека би га примио у наручје своје. Амин.
Прота Жарко
Кад наиђе облак тамни
силе, злобе и безверја,
Потону Београд славни
у мрак туге и неверја.
Дигоше се светске силе
од западних содомиста,
По Србији разврат шире,
пљују све што љуби Христа.
Јеретици јерес сеју,
светосавски извор муте,
Веру праву да развеју,
са амвона речи ћуте.
Ћуте речи са амвона,
време такво, јад и беда,
Уплашени од мамона,
сваки само своје гледа.
Свак, ал’ не и прота Жарко,
до ближњега њему стало,
И до вере и спасења,
ништа само није пало.
Учен тако од рођења,
епитрахиљ њега краси,
Он га носи, с Христом дружи,
светосавском роду служи.
Лит’ју води прота Жарко,
све саблазни да развеје,
Проповеда, громко збори,
дух храбрости прота сеје.
Од те речи светосавске,
Србија се цела ори,
Громка реч ко муња сева,
храбри прота храбро збори.
Храбро збори, проповеда,
док водицом Србе кропи,
Своју чашу кано Лазар
прота Жарко смело попи.
А болест га тешка слама
надимају му се груди,
Болно дише, болно ходи,
али народ Савин буди.
И народ га Савин слуша,
у срцу му Љубав гори,
Радује се србска душа,
богомољна песма ори.
И таквих људи нема много,
и можда их нема више,
(Али једно добро знадем)
Духом нашег доброг проте
Србија ће да продише.
И да дишу наша деца,
и да дишу наши људи,
Прота Жарко јесте звоно,
шта на борбу Србе буди.
И то звоно чуће Срби,
ускликнуће Србство цело,
Ој Србијо Мајко, зови,
Срб да брани Христа дело!
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-73c
Categories: Српско православно стање
Част ми је да је прота Жарко крстио моје троје деце.
Нека почива у миру, лака му земља.
Prelepa pesma,otac Zarko je zaista zasluzio da se o njemu u pesmi govori.Posebno je jak momenat kada pesnik pita da li ima jos takvih u Srbiji Hristovih vojnika kao sto je bio otac Zarko.To se i ja kao i mnogi,pitam !