Ознаке

, , , ,

Од саме кандидатуре актуелног председника Николића, повлачи се сумња да су он и Вучић све то смислили. На друштвеним мрежама смо на информацију да ће се Тома кандидовати могли наићи и неколико дана раније. У прилог овој теорији говори чиста математика. Ни Вучић ни Николић појединачно не могу прећи 50%, упркос лако предвидљивој изборној крађи, чињеници да су сви медији у њиховим рукама, да Вучић контролише све финансијске токове у земљи и што су и бирачки спискови у њиховим/његовим рукама. Тако показују испитивања јавног мнења. Ни у једној варијанти Вучић сâм не прелази више од 40%, што је премало. Није могуће украсти више од 10% гласова чак ни у Србији.

Председник Николић и премијер Вучић (Фото Танјуг/З.Ж.)

Председник Николић и премијер Вучић (Фото Танјуг/З.Ж.)

Међутим, ако би се Тома, као човек кога људи доживљавају као скромног политичара који је практично искључен из јавног живота Вучићевом пренаглашеном владавином, кандидовао, он може лако да преузме део Вучићевих, али знатно више опозиционих гласова. У сваком случају, нема сумње да може да добије између 10 и 15 посто гласова. Сасвим довољно. Јер, чак и ако не уђе у други круг, након првог, одједном ће се помирити са својим дугогодишњим сарадником „за добробит Србије и у циљу њеног јачања као што се показало за време премијеровог мандата“. Што значи да му предаје своје гласове у другом кругу. Без Николића, Вучић у другом кругу само са опозиционим кандидатом, а без подршке гласова са стране још једног кандидата, превелики је ризик. Опште је познато да се у Србији власт не губи на парламентарним него на председничким изборима. Зато што је такав систем. Ако неко пређе већину, то значи да већина стоји иза њега. Тако је и Вучић преко Николића освојио власт. Победио је Тадића у другом кругу што је ретко ко очекивао. Уосталом, и Коштуница је суштински победио 23. октобра 2000. а не ДОС. Јер он је тај који је у првом кругу одмах освојио већину. И то на тада федералним изборима где су гласали и Црногорци. ДОС је био испод половине гласова и договори с Милошевићем су без те Коштуничине победе још некако били могући. Можда би неки из те прегломазне коалиције од 17 странака легао на руду, као што се уосталом догађало на свим парламентарним изборима од 1992. па до Милошевићевог пада.

У прилог овој теорији говори још и то да је Вучић већ трећег дана после наводне свађе с Николићем пласирао високобуџетну рекламу, израелског продуцента, у којој се искључиво говори о његовом и Николићевом разлазу, и то на катастрофичан начин. Постоје тврдње и да је та реклама снимљена још у јануару. Али и да није, за само три дана није било могуће организовати, снимити, измонтирати и урадити читаву постпродукцију за тако кратко време.

Насупрот овој теорији стоји неколико које је оповргавају. Углавном се провлачи аргумент сујете. Да Тома није хтео да се преда без борбе, без обзира што ће то растурити СНС који је сам створио (и исто тако наводно чекао две седмице Вучића да му се напокон прикључи). По тој теорији, Николић је опет напросто душа од човека у главама бирача. Неће човек да се преда јер је за ово стање у Србији он објективно најзаслужнији. Има теорија и да су му платили Руси, и то невероватних 20 милиона долара. Ту теорију подупире чињеница да је он своју кандидатуру објавио прво преко Спутњика. Међутим, оно што је чудно у тој теорији је да та информација само пише у наслову. Напротив, у самом тексту лепо пише да ће Николић још размислити о кандидатури. Има и она да га је Драгица натерала. Има и потпуно демагошких у Информеровом стилу, да су у све то прсте умешали зликовци који би да униште Србију.

Ако мене питате, ја мислим да су се ипак договорили, мада се искрено надам да нису и да ово значи потпуно цепање СНС-а и његовог бирачког тела.

P. S. Tекст је писан пре последње вести да су ова двојица нешто договорили. А нема званичне потврде. Што значи да су горе побројане опције и даље у игри.

Advertisements