Ђакон Ненад Илић: Пропуштене прилике

iskon-1Пре двадесет година, уочи Светог Саве, изашао је први број црквеног илустрованог часописа „Искон“. Годину дана касније врањска редакција је распуштена а тачно на  Светог Максима Исповедника, у Београду је одржана величанствена промоција четвртог, заправо последњег броја црквеног часописа који је променио много тога у виђењу допуштене комуникације Цркве и света.

Промоција је одржана у београдском Дому омладине пред немогућим бројем публике. Било је отоплило као и данас и људи који нису могли да стану у салу на првом спрату гужвали су се и у холовима. Нико се није жалио на недостатак ваздуха, пошто су сви дошли по оно важније од кисеоника – по наду.

Ми који смо водили промоцију нисмо имали срца да окупљеним људима кажемо да смо дан пре тога потписали у врањској епархији документ о примопредаји инвентара редакције часописа који је имао наслов отприлике „Предаја Искона“.

А окупили су се многи. И учествовали су многи. И свештеници, и професори, и рокери, и џезери, и етно-музичари, новинари и лекари, и запослени и незапослени, и тврди верници и симпатизери, мејнстрим и алтернативци…

ni-iskon

Сви који су тад били присутни у Дому омладине запамтили су тај догађај као велику манифестацију заједништва, препуну онога што већ годинама не умемо да опишемо другачије него „позитивна енергија“. Црква – која се благодатно излила у урбану средину.

Мени лично догађај је остао упамћен међу неколико најзначајнијих и најлепших у животу иако, тек допутовао из Врања уочи почетка, нисам тачно знао ни шта радим, ни шта треба да радим а преузео сам да у име редакције водим програм, који су организовали београдски сарадници часописа.

Судбина „Искона“ је само добар пример који говори о нечем много ширем.

iskon-2Деведесетих година настало је буђење народа, а они који су знали да изаберу најбоље у том великом и нејасном процесу – нашли су у себи пробуђену веру.

Црква је имала прилику каква се ретко добија.

Много је разлога због којих прилика није искоришћена али не толико да не би могли да се сагледају. У сваком случају, уместо харизматског ширења ушли смо поново у процес „разумног самоодржања“.

На годишњицу Искон-а, хтео бих само да подсетим и себе и остале да пропуштене прилике не служе томе да се над њима ламентира, него да се нешто научи.

А Бог нам нове прилике стално даје. 🙂

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар